2011 - Страница 11 од 88 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2011 » Страна 11

Легенде обавештајне у краљевству Николе Тесле

23. новембар 2011.

У припреми jе друго издање књиге „Легенде обавештаjне“, аутора Милана Трешњића. Прво издање, коjе jе штампано 1975. године у тиражу 3000 примjерака, распродано jе за кратко вриjеме, па се данас може наћи само у понеком комисиону или у приватном посjеду. Издавачка кућа „Књижевне новине“, у библиотеци Документи, штампала му jе 1991. године књигу „Од Туђмана до Броза“. Милан Трешњић сада се jавља са књигом маште и стварности, под насловом „Легенде обавештаjне“, у ствари „приче обавештаjне“, то jест приче шпиjунског карактера. Ма колико да се Трешњић одлучио на jедан сасвим нов начин писања и казивања, миjешаjући машту и стварност, треба рећи да су легенде фантазмагоричне, у стварности алегоричне. Сам ће читалац

РС не признаје борце Крајине

23. новембар 2011.

Борци некадашње Воjске Републике Српске Краjине коjи живе у Републици Српскоj оптужили су Министарство рада и борачко-инвалидске заштите РС да их jе заборавило у нацрту новог закона о правима бораца и ратних воjних инвалида. Огорчени борци из Краjине захтеваjу од Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС да у новом закону о правима бораца исправе ову неправду и изjедначе статус српских бораца из некадашње РСК с оним коjи имаjу њихови саборци из Воjске РС. Укинута борачка права – Недопустиво jе да се у нацрту новог закона о правима бораца нигде не помиње велики броj садашњих држављана РС коjи су били припадници воjске бивше РСК. Због ове дискриминациjе неколико хиљада српских бораца

Хрватски „Агрокор“ хоће да купи „Меркатор“ у Србији

23. новембар 2011.

Фирма хрватског бизнисмена Ивице Тодорића „Агрокор“ затражила jе од Комисиjе за заштиту конкуренциjе Србиjе дозволу за куповину „Меркатора“, коjи послуjе у Србиjи – пише „Блиц“. Тодорић у Србиjи има „Идеу“, а ако се оваj ланац споjи с „Меркатором“, коjи jе купио трговинске ланце „Роду“ и „Фамилиjу“, оваj хрватски бизнисмен држао би трећину српског тржишта, а ово преузимање би било наjвећа регионална трансакциjа. Извор „Блица“ тврди да jе преузимање све извjесниjе и да Комисиjа за заштиту конкуренциjе Србиjе не би требало да буде кочница. „Од `Агрокора` смо тражили да допуни документациjу о пословању и концентрациjи у Србиjи и сада комисиjа има рок да се изjасни до половине децембра“, навео jе исти

Згаришта српских кућа у Медачком џепу послиjе акциjе хрватске воjске

Слобода за Норца – порука Србима да им нема мјеста у Хрватској

23. новембар 2011.

Представници Удружења Срба избjеглих из Хрватске у Републику Српску /РС/ сматраjу да излазак хрватског генерала Мирка Норца на слободу представља jасну поруку да Србима више нема повратка у Хрватску. Предсjедник Удружења протjераних Срба из западне Славониjе Крста Жарковић рекао jе Срни да излазак Норца значи наставак геноцидне политике према Србима у Хрватскоj. „Хрватска наставља са ослобађањем Хрвата одговорних за злочине над Србима, док се насупрот томе Срби коjи нису ништа направили осуђуjу и одводе у затвор“, истакао jе Жарковић. Предсjедник Удружења резервних воjних старjешина бивше Републике Српске Краjине /РСК/ у РС Зоран Бркић рекао jе Срни да га не изненађуjе приjевремени излазак Норца из затвора, jер jе очито да Хрвати

Излазак Норца треба да забрине и Хрвате

22. новембар 2011.

Директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе Срни да излазак хрватског генерала Мирка Норца на слободу забрињава Србе из Хрватске, а требало би да забрине и Хрвате, као и циjелу међународну заjедницу, посебно оваj регион. То значи, рекао jе Штрбац, да се Хрвати, генерално гледано, нису ни почели суочавати са прошлошћу и ти њихови судови од Норца праве jош већег националног jунака. „То jе порука Србима да се они коjи су их ликвидирали на наjмонструозниjе начине и даље славе као национални хероjи у Хрватскоj. Јасно jе свима, а Србима посебно, да повратка у значаjниjем броjу у Хрватску нема“, нагласио jе Штрбац. Према његовим риjечима, Хрватска jе jедина држава на

Оптужница против пет Хрвата због злочина у Керестинцу

22. новембар 2011.

Тужилаштво у Загребу подигло jе оптужницу против бившег командира логора за ратне заробљенике у Керестинцу Стjепана Кларића и четворице њему подређених хрватских воjника због сумње да су 1991. и 1992. злостављали и мучили 34 ратна заробљеника – припадника бивше ЈНА, воjске бивше РСК и заробљене цивиле, међу коjима су биле и жене. Оптужницу против 54-годишњег Кларића, те Дражена Павловића (46), Виктора Иванчина (59), Жељка Живеца (43) и Горана Штрукеља (44) тужилаштво jе подигло након jедногодишње истраге. За петорицу оптужених за ратни злочин против ратних заробљеника затражено jе продужење притвора због тежине кривичног дjела за коjе се терете. О том захтjеву ће послиjеподне одлучивати загребачки Жупаниjски суд на коjем ће се

Две деценије од ликвидације Срба у Марином селу

22. новембар 2011.

БЕОГРАД – Протекло jе 20 година од злочина у Марином селу на подручjу западне Славониjе, када су припадници хрватске полициjе убили 18 српских цивила, подсећа данас невладина организациjа „Веритас“. Између 12. и 18. новембра 1991. године, ухапшена су 24 цивила од коjих део у селу Кип на општини Дарувар под сумњом да скриваjу оружjе воjног порекла, а део у селу Клиса на подручjу Пакраца под изговором „измештања“ становништва. Похапшени Срби одведени су у Марино село и затворени у подруму импровизованог затвора „Рибарска колиба“ где су их припадници хрватске полициjе мучили. Шесторица Срба су преживели тортуру, а 18 jе ликвидирано, с тим што се за телима петорице jош трага, наведено jе

Ухапшено осам осумњичених за злочине у „Силосу“

22. новембар 2011.

У jутрошњоj акциjи проведеноj на седам локациjа ухапшено jе осам лица осумњичених за ратне злочине над србима и Хрватима у логорима и обjектима за затварање у Тарчину. Према налогу тужиоца Посебног одjељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ ухапшени су Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Бећир Хуjић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер. Наведени осумњичени су под истрагом, те се сумњиче да су починили кривично дjело ратног злочина против цивилног становништва и ратног злочина против ратних заробљеника, саопштило jе Тужилаштво БиХ. Они се терете за ратне злочине почињење над особама српске и хрватске националности, коjе су држане у противправном заточеништву у логору „Силос“ у Тарчину, те у

Историјски пројекат Сребреница: Могућност „вечног мира“

22. новембар 2011.

У чувеноj расправи О вечном миру, Емануел Кант наводи следећу мисао: „Током траjања рата, држава не би смела да дозволи такву врсту неприjатељстава што би поверење у будући мир учинило немогућим.“ Штета што Кант има тако мало следбеника на Балкану. Балкански супарници изгледа не само да одбацуjу потпуно Кантов савет; они се заправо такмиче ко ће кога више озлоjедити и ко ће коме забости прст у око толико болно да ће свака нада на нормализациjу односа у будућности постати илузорна. Афера Сребреница могла би послужити као очигледан пример. Прећутно се прихвата да jе у ратноj пропаганди чак и наjбезочниjе извртање истине дозвољено. У случаjу Босне, жалосно jе да се оно

Избеглице подржале мањинску српску листу

22. новембар 2011.

Коалициjа удружења избеглица у Србиjи подржала jе мањинску изборну листу коалициjе три странке српске опозициjе у Хрватскоj – Српске народне странке, Демократске партиjе Срба и Наше странке. Подршка листи за предстоjеће изборе 4. децембра дата jе „како би се у тоj држави успоставила нова српска политика, чиjа би кључна тачка било поштовање људских права Срба у Хрватскоj“, речено jе данас на потписивању споразума о сарадњи. Споразум о сарадњи између кровне организациjе удружења избеглих из Хрватске и Коалициjе Српске народне странке, Демократске партиjе Срба и Наше странке из Хрватске потписали су у Београду лидери Миодраг Линта и троjица председника странака Милан Родић, Јован Аjдуковић и Митар Коjадиновић. Са конференциjе за новинаре

Јадранка Косор у српском стану – кап у мору

22. новембар 2011.

Потпредсjедник Самосталне демократске српске странке (СДСС) Милорад Пуповац изjавио jе да у Хрватскоj постоjе на хиљаде случаjева сличних или наjчешће jош горих од случаjа деложациjе српске породице Дробац, чиjи стан данас користи актуелни хрватски премиjер Јадранка Косор. „Сви они представљаjу велику и недовољно освиjетљену мрљу на савjести политике, правосуђа и jавности у Хрватскоj. На жалост, случаj Дробац ниjе доспио у jавност због саме породице Дробац нити због хиљада и десетине хиљада других сличних или горих случаjева, већ због данашње кориснице њиховог некадашњег стана Јадранке Косор“, рекао jе Пуповац. Он jе изразио боjазан да они коjи су `92. и `93. окретали главу или затварали врата да не би видjели како им

Претреси у вези са Силосом?

22. новембар 2011.

По налогу Тужилаштва БиХ на више локациjа у Хаџићима jутрос се проводе одређене активности у вези са предметима ратних злочина, речено jе Срни у Тужилаштву БиХ. Из Тужилаштва jе наjављено да ће у току дана саопштити више детаља о овим активностима. Како Срна незванично сазнаjе, на седам локациjа у Хаџићима у току су претреси у вези са ратним злочинима почињеним над Србима у логору Силос у Тарчину. Силос jе био мучилиште за више од 600 Срба, од коjих 24 ниjе дочекало ослобађање. Међу убиjенима jе било и жена, дjеце, те стараца стариjих од 80 година. Логор Силос у Тарчину, насељу у близини Хаџића, формиран jе почетком рата, а затворен 27.

Најстарија српска насеља по северној Хрватској (до 1597. год)

22. новембар 2011.

Данашњу северну Хрватску сачињава пространа област између Саве и Драве. — На западу дели је од Штајерске река Сутла и гора Мацељ, а на Истоку граничи са Славонијом дужином речице Илове. У пређашња времена и ова област називана је Славонијом, с додатком горња — за разлику од данашње или доње Славоније, с којом је некада сачнњавала једну област; а јужна граница њена ишла је тада до реке Купе, где је почињала Хрватска. Немци су ову област звали Windischland, а Мађари и други у латинским исправама називали су је Sclavonia. — Главни градови њени беху Загреб, Крижевци, Вараждин и Копривница. Турске провале у XV и XVI веку учинише, да су многи

Најстарија српска насеља по северној Хрватској (до 1597. год)

21. новембар 2011.

Данашњу северну Хрватску сачињава пространа област између Саве и Драве. — На западу дели jе од Штаjерске река Сутла и гора Мацељ, а на Истоку граничи са Славониjом дужином речице Илове. У пређашња времена и ова област називана jе Славониjом, с додатком горња — за разлику од данашње или доње Славониjе, с коjом jе некада сачнњавала jедну област; а jужна граница њена ишла jе тада до реке Купе, где jе почињала Хрватска. Немци су ову област звали Windischland, а Мађари и други у латинским исправама називали су jе Sclavonia. — Главни градови њени беху Загреб, Крижевци, Вараждин и Копривница. Турске провале у XV и XVI веку учинише, да су многи

Дан ослобођења Прњавора и Бања Луке на Аранђеловдан 1918. године

21. новембар 2011.

Пише Боjан Милиjашевић Датум коjи се данас празнуjе као дан потписивања Деjтонског споразума jе много значаjниjи датум у нашоj босанско-херцеговачкоj историjи и историjи прњаворског подручjа. Наиме, на данашњи дан jе ослобођен Прњавор а одмах затим и Бања Лука, те jе тиме званично означен и краj аустро-угарске владавине. Атентат на Франца Фердинанда, насљедника Франца Јозефа, на Видовдан 1914. године у Сараjеву био jе повод Аустро-Угарскоj да уручи Србиjи понижаваjући ултиматум. Србиjа jе оваj ултиматум одбила а 28. jула 1914. Аустро-Угарска jе обjавила рат краљевини Србиjи. У Сараjевском атентату су учествовали чланови „Младе Босне“ револуционарне омладинска организациjа, коjа се борила против окупациjе Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске, а за њено припаjање