arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Срна

Почело суђење за злочине у селу Грубори

25. новембар 2011.

Пред Жупаниjским судом у Загребу почело jе суђење троjици припадника антитерористичке полициjске jединице „Лучко“ за ратни злочин над српским цивилима у селу Грубори код Книна 1995. године, послиjе воjно-полициjске акциjе „Олуjа“. Оптужени Фрањо Дрљо и Божидар Краjина изjавили су, након што им jе прочитана оптужница, да се не осjећаjу кривим. Трећеоптужени Игор Бенета jе у бjекству и суди му се у одсуству. У своjоj одбрани, Дрљо jе рекао да га згражава злочин описан у оптужници и негирао jе да га jе починио, иако jе учествовао у тоj акциjи 25. и 26. августа 1995. године. Дрљo jе оциjенио да jе оптужница „намjештаљка полициjско-обавештаjних служби“. Злочин у Груборима догодио се 25. августа

Згаришта српских кућа у Медачком џепу послиjе акциjе хрватске воjске

Ратни злочинац пуштен из затвора

25. новембар 2011.

Ратни злочинац Мирко Норац пуштен је јутрос из затвора у Липовици након што је одлежао двије трећине казне од 15 година на коју је осуђен због злочина над српским цивилима током рата у Хрватској. Норац је био у затвору од марта 2001, најприје због ратних злочина на госпићком подручју када је осуђен на 12 година, а потом и за злочине у Медачком џепу на шест година. Врховни суд Хрватске одредио му је јединствену казну од 15 година. У затвору је дипломирао, оженио се и постао отац. Предсједник Иво Јосиповић у септембру прошле године Норцу је одузео чин генерала Хрватске војске. Директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је раније Срни

Хусо Салиховиц и Ибро Јакубовиц осумњицени за убиство српског цивила у сребреницком селу Ратковици у јуну 1992. Године.

Свједок испричао како су комшије муслимани заклали Стевановића

24. новембар 2011.

У наставку суђења Хуси Салиховићу и Ибри Јакубовићу за убиство српског цивила у сребреничком селу Ратковићи у jуну 1992. године, данас jе пред биjељинским Окружним судом по трећи пут испитан свjедок Станиша Стевановић, коjи jе поновио детаље стравичног злочина. Он jе детаљно описао напад на ово село у љето 1992. године те како су четворица наоружаних комшиjа муслимана упали у кућу Стоjана Стевановића, изукли га и заклали, а потом му одсjекли полни орган и ставили га уста, те изболи ножем у предjелу очиjу. Према риjечима свjедока, убиjени Стоjан био jе у цивилу, ниjе имао оружjе и покушао jе да бjежи. Станишта Стевановић, коjи jе све посматрао са 50-ак метара удаљености,

Позив Србима из Хрватске да изађу на изборе

24. новембар 2011.

Предсjедник Републике Српске /РС/ Милорад Додик позвао jе данас све Србе коjи живе у РС, а имаjу право гласа у Хрватскоj, да изађу на предстоjеће изборе у овоj земљи, како би омогућили добиjање легитимних српских представника у хрватском Сабору. Додик jе након састанка са потпредсjедником Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Милорадом Пуповцем рекао да се избором српских представника у Сабор на наjбољи могући начин може утицати на политику хрватске Владе у рjешавању животних питања Срба. Он jе изразио подршку политичком ангажману Пуповца и његове странке, додаjући да jе спреман да подржи укључивање људи у РС из Хрватске у изборни процес у тоj земљи. Додик jе Пуповца упознао са политичком и

Срна

Потврђена оптужница за масакр у Сердарима

24. новембар 2011.

Суд БиХ потврдио jе оптужницу против Мирсада Ватрача коjа га терети за ратни злочин против српских цивила у селу Сердари код Котор Вароши 1992. године. У нападу jе убиjено 16 цивила старости између четири и 60 година, више лица jе рањено, међу њима и жена у поодмаклоj трудноћи, а jедна жена присилно jе одведена у заробљеништво гдjе jе противзаконито држана и испитивана неколико дана. У оптужници се наводи да jе у нападу учестовало више од 20 припадника Териториjалне одбране Котор Вароши, међу коjима и оптужени Ватрач, а акциjа jе изведена 17. септембра 1992. године у jутарњим часовима када се наjвећи броj цивила налазио на спавању. Оптужени су знали да су

ДНС

Позив Србима да изађу на изборе

24. новембар 2011.

Демократски народни савез /ДНС/ позвао jе све Србе избjегле из Хрватске и бивше Републике Српске Краjине, коjи су под притиском избjегли као жртве етничког чишћења, да изађу на предстоjеће парламентарне изборе у Хрватскоj, jер jе то прилика да остваре своjе легитимно право и даjу допринос у избору аутентичних представника српског народа у наjвишу хрватску законодавну власт. „Учешће у законодавноj власти jе претпоставка могућности рjешавања конкретних проблема са коjима се суочаваjу Срби и као избjеглице и као повратници, и због тога jе важно да у парламент буду изабрани легитимни и компетентни представници српског народа“, наводи у данашњем саопштењу ДНС-а. Ова странка истиче да не преферира ни jедну политичку опциjу, нити српску

Европски фондови за фалсификовање хрватске историје

24. новембар 2011.

Италиjанска jавност веома jе неприjатно изненађена тврдњом Хрватске да jе италиjански радни логор „Кампор“ на острву Рабу био наjгори у региону, као да нису постоjали усташки логори смрти, у коjима jе на наjмонструзниjи начин усмрћено више стотина хиљада Срба, Јевреjа и Рома, пише лист „Секоло д`Италиа“. „Како назвати усташки логор смрти `Јастребарско` или, пак, `Јасеновац`, гдjе jе усмрћено више од 800 000 Срба, Јевреjа и Рома. Шта рећи за `фоjбе` – крашке jаме у коjе су Титови `осветници` бацили на хиљаде далматинских цивила, `кривих` што су рођени Италиjани“, пита оваj лист. Лист истиче да о тим логорима у Хрватскоj нема ни риjечи, ни наговjештаjа, ни помена. „Сви они су близу

Срна

Основци псују „маjку босанску“ и називаjу четником

23. новембар 2011.

Отац дjечака коjи похађа шести разред Основне школе /ОШ/ „Ксавер Шандор Ђалски“ у Доњоj Зелини, мjесту у близини Загреба, исписаће сина из те школе, jер га вршњаци злостављаjу само зато што долази из БиХ, псуjући му „маjку босанску“ и називаjући га четником. Отац Г. Ж. jе своjе оптужбе о понашању радника и дjеце ове школе описао у писму, коjе jе прошле недjеље послао на адресе Министарства науке, образовања и спорта Хрватске и Канцелариjе правобраниоца за дjецу. „Преселићу свог 12-годишњака у другу школу, jер не видим начин како да спасим своjе диjете вишемjесечне тортуре, вриjеђања, понижавања, па чак и физичког насиља од његових вршњака и стариjих ученика. Наставиће се школовати у

janko-velimirovic.jpg

Велимировић: Сад кренути у процесуирање самог врха осумњичених

23. новембар 2011.

Директор Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске Јанко Велимировић оциjенио jе да jе хапшење осморице осумњичених за злочине поњињене над Србима у општини Хаџићи „чисто козметичко хапшење“, али да jе и то добро дошло уколико има за циљ процесуирање самог врха осумњичених за ове злочине. „Очекуjем да jе ово само увод зато што треба доћи до врха пирамиде, а из документациjе, материjала и свjедочења из тог времена се врло добро зна ко jе чинио врх пирамиде“, рекао jе Велимировић у изjави за Срну. Он jе истакао да ово хапшење треба да буде охрабруjуће за Тужилаштво БиХ да коначно крене у процесуирање наjсложениjих предмета, додаjући да ниjе задовољан оним што

Ексхумација

У децембру ексхумације на Озрену

23. новембар 2011.

Тужилаштво БиХ упутило jе Суду БиХ захтjев за издавање наредбе за ексхумациjе посмртних остатака Срба на три локациjе на планини Озрен коjе би биле обављене у току децембра, потврђено jе Срни из ове институциjе. „Током ове године, од Оперативног тима за тражење несталих Републике Српске /РС/ добили смо захтjев за асанациjу на три различите локациjе на планини Озрен и то за село Хрге jедно лице, кота Паљеник два НН лица и село Оштрић jедно лице“, рекао jе портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић. Добиjене захтjеве за асанациjу од оперативног тима, Тужилаштво jе прослиjедило Институту за нестала лица БиХ коjи им jе 27. октобра доставио захтjев за издавање наредбе за асанациjу и

Ганић поново пред истражним тужиоцима

23. новембар 2011.

Члан ратног Предсjедништва такозване РБиХ Еjуп Ганић саслушан jе данас у Тужилаштву БиХ због злочина у Добровољачкоj улици у Сараjеву 1992. године, jавља извjештач Срне. „У Тужилаштву БиХ разговарао сам о томе како се бранила БиХ 2. и 3. маjа 1992. године“, рекао jе Ганић новинарима и одбио да откриjе разлог и карактер тог поjављивања. Он ниjе желио да даjе било какве коментаре у вези са предметом „Доборовољачка улица“. Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић ниjе желио да новинарима саопшти никаве податке о току истраге у овом предмету, али како Срна незванично сазнаjе, истрага jе при краjу, а проводи jе страни тужилац Џод Роман. Шеф Одjељења за ратне злочине у Тужилаштву

ognjena-Marija.jpg

Огњена Марија

23. новембар 2011.

Епископ охридски Николаj у свом „Охридском прологу“ о светоj мученици Марини (у народу познатиjа као Огњена Мариjа) записао jе 1928. године поред осталог и ово: „Намесник царски, Олимвриjе, сазнавши од Марине да jе она хришћанка, пожели од ње наjпре да му буде жена. А када Марина то одби, он jоj нареди да се поклони идолима, нашто св. Марина одговори: ‘Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, коjи нити сами себе познаjу, нити пак знаjу, да ли их ми чествуjемо или бешчествуjемо; не дам њима оне части коjа припада само Творцу моjему.’ Тада jе Олимвриjе стави на љуте муке па jе сву рањену и крваву баци у тамницу.

Усташки графит

За усташке пароле само новчане казне

23. новембар 2011.

Жељко Горшић и Даниjел Трупковић, бивши чланови подмлатка ХДЗ-а коjи су у новембру 2008. године разбиjали инвентар jедног карловачког паба, узвикуjући усташке пароле, осуђени су данас пред карловачким Општинским судом само на новчане казне. Према пресуди Горшић и Трупковић треба да платите 20 мjесечних доходака, jавили су хрватски медиjи. Рушилачки поход ХДЗ-ове омладине приjе три године згрозио jе Хрватску. Двадесетак пиjаних припадника страначког подмалтка упали су у популарно карловачко окупљалиште, разбиjала, вриjеђала госте и узвикивала „Аjмо, усташе“. Групу су предводили данас осуђени Жељко Горшић, иначе син замjеника министра одбране, те Даниjел Трупковић, у то вриjеме предсjедник Жупаниjске организациjе Младих ХДЗ-а. Жељко Горшић, Даниjел Трупковић и Владимир Вогринц неправоснажно су у

Милан Трешњић

Легенде обавештајне у краљевству Николе Тесле

23. новембар 2011.

У припреми jе друго издање књиге „Легенде обавештаjне“, аутора Милана Трешњића. Прво издање, коjе jе штампано 1975. године у тиражу 3000 примjерака, распродано jе за кратко вриjеме, па се данас може наћи само у понеком комисиону или у приватном посjеду. Издавачка кућа „Књижевне новине“, у библиотеци Документи, штампала му jе 1991. године књигу „Од Туђмана до Броза“. Милан Трешњић сада се jавља са књигом маште и стварности, под насловом „Легенде обавештаjне“, у ствари „приче обавештаjне“, то jест приче шпиjунског карактера. Ма колико да се Трешњић одлучио на jедан сасвим нов начин писања и казивања, миjешаjући машту и стварност, треба рећи да су легенде фантазмагоричне, у стварности алегоричне. Сам ће читалац

Српска војска Крајине

РС не признаје борце Крајине

23. новембар 2011.

Борци некадашње Воjске Републике Српске Краjине коjи живе у Републици Српскоj оптужили су Министарство рада и борачко-инвалидске заштите РС да их jе заборавило у нацрту новог закона о правима бораца и ратних воjних инвалида. Огорчени борци из Краjине захтеваjу од Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС да у новом закону о правима бораца исправе ову неправду и изjедначе статус српских бораца из некадашње РСК с оним коjи имаjу њихови саборци из Воjске РС. Укинута борачка права – Недопустиво jе да се у нацрту новог закона о правима бораца нигде не помиње велики броj садашњих држављана РС коjи су били припадници воjске бивше РСК. Због ове дискриминациjе неколико хиљада српских бораца

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА