Претворба друштвене имовине у државну и приватну имала jе своj значаjан рукавац у отимачини великог броjа станова некадашње ЈНА, а што jе био посебно ефикасан ратни стимуланс за одређени тип припадника Хрватске воjске. Отворени лов на квадрате непоћудних обитељи – махом српске националности, jасно – био jе ремећен тек залагањем шачице цивилних активиста коjи су се годинама опирали таквоj пракси, но краjем прошлог мjесеца стигла jе хрватску државу и jедна позна шамарчина из Еуропског суда за људска права у Страсбоургу, коjем се професионални воjник-официр Петар Орлић из Риjеке обратио jош након деложациjе приjе седам година. Почетак крађе Орлић ниjе одмах током рата, дакле, наглавачке излетио на улицу, као што jе

Нoсиoци стaнaрскoг прaвa oстaли су бeз стaнoвa пoд пoзнaтим oбрaзлoжeњeм дa су нaпустили грaд, дoк сe дaнaс дeлoжирajу грaђaни кojи гa никaдa нису били нaпустили. To je oнo штo нajвишe љути у случajу нeдaвнe дeлoжaциje Злaтe Дрaгojeвић. Нaкoн 45 гoдинa, Злaтa Дрaгojeвић (77) вишe нe стaнуje у трoсoбнoм стaну oд 67 чeтвoрних мeтaрa у цeнтру Kaрлoвцa, у Улици Влaткa Maчeкa 11б, пoштo je 4. oктoбрa из њeгa дeлoжирaнa. Eпилoг je тo скoрo 20 гoдинa дугe прaвнe биткe зa тaj стaн и стaнaрскo прaвo, кoje je oбитeљи Дрaгojeвић билo oдузeтo прaвoснaжнoм прeсудoм кaрлoвaчкoг Жупaниjскoг судa. Jeсeн и зиму Злaтa Дрaгojeвић, пo нaциoнaлнoсти Хрвaтицa, прoвeст ћe кoд свojих приjaтeљa у пoдрумскoj прoстoриjи

„Гледаjући и слушаjући ову ХДЗ-ову изборну реторику, стичем доjам као да се ето опет нађосмо на почетку, дакле на Туђмановоj стратегиjи Хрватске без Срба. У њоj се отвара простор, на примjер, на државном нивоу примитивном филофашизму /посланика ХДЗ-а Јосипа/ Ђакића или, на локалном нивоу, на примjер, насиљу градоначелника Бенковца над српским повратницима“, рекао jе Узелац. Он jе истакао да се СДСС труди да допринесе траjном побољшању односа између Срба и Хрвата и да jе наjбољи примjер за то заузимање за успjешан завршетак преговора с ЕУ, укључуjући и затварање поглавља 23, коjе говори о правосуђу и темељним правима. „Заузимали смо се за то, иако смо знали да ниjе направљено све што

САРАЈЕВО, 14. ОКТОБРА (СРНА) – У току, правцима и садржаjу истраге о злочину над припадницима ЈНА у Добровољачкоj улици у Сараjеву 1992. године промиjенило се много тога, а оптужница против одговорних за оваj злочин могла би бити подигнута до краjа године, пише сараjевски недjељник „Слободна Босна“. Према наводима овог листа, одбрана лица коjа су била првоосумњичена за злочин над припадницима ЈНА у Добровољачкоj мjесецима jе разрађивала и креирала стартегиjу коjом би се одговорност за таj злочин са вишег и средњег нивоа цивилне и воjне власти пребацила на наjнижи, односно на власти сараjевске општине Стари Град. „Настоjи се доказати да jе сараjевска општина Стари Град 3. маjа, а и након тога,