University of Vienna WAR OF REMEMBERANCE IN POST-YUGOSLAV REGION Without any doubt we could say that individuals and groups use memories of past for present purposes, they remember only those events that they could fit into their own image of themselves or the group. So already in 1980-ties in (Western) Europe, after decades of suppression, the Holocaust became the focus of memories of the Second World War. The extermination of European Jews is considered to be a common experience from which Europe learned and created new structures in order to prevent something like that from happening in the future. At the same time in Eastern and Southeast Europe the history

The Hebrew University of Jerusalem MEMORY AS IDEOLOGY IN CHANGING SOCIETIES  -„Never again“ as a paradigm for Holocaust Memory – „It is the manipulation of history rather than emotion through architecture of monuments that is troubling. When history is not understood it is more likely to be repeated.“ The modern researchers continuously attempt to bridge between the history and collective memories of the Jews and the non-Jewish communities, coexistent in a common landscape. This is not an easy task, mainly for the fundamental differences between history and memory: whereas history attempts to reconstruct the past on the basis of all the data at hand by means of critical analysis, memory

Union of Jewish Communities of Serbia, Belgrade MEMORY IS NOT ENOUGH MEMORY: There is individual, the personal memory primarily of all those who survived concentration and death camps. Unfortunately, already tomorrow none of the surviving camp inmates are going to be amongst us. There is also a public memory such as international remembrance days, when a state remembers victims and terrible crimes once a year (through speeches made by representatives of authorities). That public memorialisation is in fact a part of political obligations of states. States submit annual reports about those memorial days saying that they have successfully marked them and by that fulfilled their obligation. To public memorialisation also

Музеј жртава геноцида, Београд ЖРТВЕ РАТА 1941-1945. РОЂЕНЕ НА ПОДРУЧЈУ БОСАНСКЕ КРАЈИНЕ ПРЕМА ДО САДА ИЗВРШЕНОЈ РЕВИЗИЈИ ПОПИСА ИЗ 1964. ГОДИНЕ С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА СТРАДАЊЕ СТАРИЈИХ ЛИЦА И СТРАДАЊЕ У ЛОГОРУ ЈАДОВНО Про­стор ко­ји обрађујемо чини 11,23% простора НДХ и пре­ма по­пи­су из 1931. го­ди­не има 659.701 ста­нов­ни­ка, од че­га је 63,39% пра­во­слав­не, 12,01% ри­мо­ка­то­лич­ке, 23,84% ислам­ске ве­ро­и­спо­ве­сти и оста­ли 0,76%, а  претпостављени број становништва 1941. го­ди­не износи 804.835, што представља 12,78% претпостављеног броја становника НДХ (1941. није вршен попис становништва). На овом про­сто­ру еви­ден­ти­ра­но је 105.624 смрт­но стра­да­лих ли­ца, што чи­ни 23,16%  еви­ден­ти­ра­них жр­та­ва у НДХ, и 13,12%   прет­по­ста­вље­ног ста­нов­ни­штва 1941. го­ди­не овог под­руч­ја (број еви­ден­ти­ра­них жр­та­ва у

Међународна комисиjа за истину о Јасеновцу, Меjнашаф СОЦИЈАЛНО-ПСИХОЛОШКИ АСПЕКТИ ФЕНОМЕНА ГЕНОЦИДА У СВЕТЛУ „ТЕОРИЈЕ ДЕФИНИЦИОНИЗМА“ Узурпирање власти над дефинициjама са тежњом постизања jедног монопола над истима, од стране центара политичке моћи, оличених у државним или парадржавним структурама jе наjделотворниjи инструмент дотичних центара политичке моћи и истовремено, погонска снага прогреса и регреса у сегментарном и глобалном развоjу људског друштва. Раст политичке моћи jе искуствено директно пропорционалан опадању привржености императиву етике људског друштва. Тиме jе узурпирање власти над дефинициjама са-одлучуjући каузални и пратећи фактор и свих социjалних девиjациjа историjе човечанства. (Теориjа дефиниционизма) Време геноцида jе jедна врста „ванредног стања“ у социjално-психолошком погледу и jедна битна детерминанта тог времена jе jедно – на

Колеџ Итака, Њујорк ПРЕЖИВЈЕЛО ДИЈЕТЕ ЛОГОРАШ – ЛИЧНО СЈЕЋАЊЕ И ПРЕНЕСЕНО ИСКУСТВО Овај рад описује лично сјећање шездесетдвогодишњег човјека који је изгубио већину своје породице у холокаусту почињеном од Хрвата (многи од њих су умрли у комплексу Јадовно укључујући Слану и Карлобаг). Родитељи јединог дјетета који су изгубили своје вољено послије рата емигрирали су у Израел, али никада нису говорили о том искуству тако да је кућа била пуна тешког осјећаја кривице, стида и дубоке туге. Тек је новембра 2005. године неки унутрашњи зов навео аутора да сазна шта се десило. У то вријеме на интернету није било информација и све што се знало о острву Паг је да је

Институт за новију историју Србије, Београд ЈАДОВНО – „АРИЈАНИЗАЦИЈА КУЛТУРНОГ ОЗРАЧЈА“ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ –  Јеврејски интелектуалци и студентска омладина међу првим жртвама масовних егзекуција – Независна Држава Хрватска је у свом настанку имала корена у прекрајању политичке карте света у вољи свог ”ментора”, Трећег Рајха. На тај начин, посматрано историјски и правно, настанак ове државе није био везан за неке одређене правне принципе, те је она у историографији називана ”такозваном државом творевином”. НДХ је била формирана на националној основи, при чему је било неопходно водити рачуна о суштини идеологије принципа на којима ће се остварити идеална хрватска нација. Пред овом идеологијом, популарно названом идеологија “народног колектива“ захтевана је расна

Институт за савремену историју, Београд ЛОГОР ГОСПИЋ У ХРВАТСКОЈ НАЦИОНАЛНО-РАСНОЈ ПОЛИТИЦИ 1941. ГОДИНЕ Сплет повољних политичких и војних околности насталих после 27. марта и почетка  агресије Немачке и  њених савезника на Краљевину Југославију, омогућио је стварање Независнe Државе Хрватске и испуњавање политичког програма екстремног хрватског национализма. Иако је формално била у италијанској интересној сфери, усташка држава је како својим настанком, тако и идеолошким профилом била много ближа немачком нацистичком, него италијанском фашистичком моделу. Нова државна структура је успостављена изненађујуће брзо јер је била ослоњена на органе Бановине Хрватске који су се по јавном позиву потпредседника југословенске владе Влатка Мачека ставили на располагање новој владајућој елити. Врло значајну улогу одиграла је