Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Затирање Срба у Хрватској (12): Туђманов „сан“ у Горском котару

Датум објаве: уторак, децембар 25, 2018
Објављено у Остало
Величина слова: A- A+

Према мишљењу професора Светозара Ливаде заснованог на опсежној анализи статистичких података становништва Хрватске од 1880. до 2011, територија Горског котара је класичан пример како је антисрпска политика владајућег ХДЗ-овог државног режима била територијално свеобухватна, с главним циљем да се по сваку цену смањи број српског становништва на што је могуће нижи ниво.

Проф. др Светозар Ливада
Проф. др Светозар Ливада

Иако се увидом у дугорочни развој становништва ове регије може закључити да број и Хрвата и Срба углавном стагнира, због чега се у посматраних 131 годину укупан број становника повећао за свега 6, 54 одсто, односно тек за 4. 695 људи, професор Ливада упозорава да је то значајније изражено код српског становништва, а узроци су најпре људски губици у Другом светском рату, а затим и догађаји током и после грађанског рата 1991-1995. године.

Но, кренимо редом.

Усташки масакри

Према првом валидном попису становништва из 1880. године, било је 49.067 Хрвата (68,30 посто) и 22.173 Срба (30,87 одсто). Међутим, после првог послератног пописа из 1948. године број Срба се смањио на 19.379, односно 28,71 проценат, у односу на 70.49 одсто Хрвата.
„Прво кризно раздобље су године Другог светског рата када је српско становништво било изложено ужасном масакру и претрпело велике губитке. На то указује податак о броју српског становништва према првом поратном попису 1948. године, када је бројило 19.379 становника, што је у односу на стање 1910. године мање 22 одсто или 5.432 становника. Код хрватског становништва постотак губитка је 4,61 одсто или 2.301 становник“, указује Ливада.

На следећем попису 1953. године, број Срба се незнатно увећао (било их је 20.146), да би од 1971. тај број константно падао да би их на попису из 2011, на крају било тек 5.986, односно 14,67 одсто.

Светозар Ливада сматра да је управо период познат као Хрватско пролеће и талас хрватског национализма највише утицао на почетак исељавања српског живља.
„Попис становништва из 1981. регистровао је 23,64 процената мање српског становништва или 4.073 становника, него што га је било 1971“, закључује овај стручњак.

Притисци и страх

Тако је Срба на попису из 1981. било 13.155, односно 22, 96 одсто, а десет година касније, уочи почетка грађанског рата укупно 13.317.

„Међутим, после 1991. године, српско је становништво претрпело још јачи ударац. Иако ово подручје није било захваћено грађанским ратом, за разлику од претходно анализираних регија, ипак се у њему снажно осећала антисрпска политика владајућег ХДЗ-овог режима, па су многи појединци и породице српске припадности под притиском, због губитка посла, претњи и из страха исељавали, унутар и изван Хрватске. О томе говоре подаци из пописа 2001. и 2011, када је укупан број Срба сведен на 16,22, односно 14,67 процената“, наводи Ливада и поентира:

„Изражено у апсолутним бројевима, српски демографски корпус је изгубио у односу на стање 1991. године више од половине свог становништва, егзактно 7.331 душа или 55,09 одсто. У истом раздобљу хрватско становништво се смањило за 10,12 одсто. Ова регија је пример како је антисрпска политика владајућег ХДЗ-овог државног режима била територијално свеобухватна, а по методама деловања прилагођена како ратним тако и мирнодопским условима. Његов главни циљ је био, како је и сам Туђман јавно говорио, да се смањи број српског становништва на што је могуће нижи ниво“, закључује овај стручњак.

О правим размерама егзодуса Срба у Хрватској можда је најбоље доћи посматрајући суноврат једног народа у градовима.

Стога се Ливада у свом истраживању бавио подацима из највећих градских средина по броју становника и неколико карактеристичних по броју становника до 1991. године. У наредних неколико наставака биће речи о променама структуре становништва у Загребу, Книну, Сплиту, Ријеци, Дубровнику, Вуковару, Дарувару…

Две трећине Хрвата

Светозар Ливада наводи да се у првих 40 година од када су обављани пописи становништва, од 1880, укупно становништво повећало за свега за 4.695 становника, што је испод нивоа просечне просте репродукције.

„Хрватско становништво има исти тренд, али на још нижем нивоу. Наиме, оно се повећало за само 1,64 процента или за 807 становника, док се српско становништво у истом периоду релативно највише повећало, тј. за 11,90 одсто или за 2.681 становника, што су, реално је претпоставити, новодосељени граничари. Што се тиче националног састава укупног становништва, оно је било стабилно у том раздобљу и кретало се у размери 2/3 хрватског наспрам 1/3 српског становништва.

Веза са Јадраном

Ова регија је део планинске Хрватске преко које пролазе саобраћајнице повезујући средишњу Хрватску са јадранском обалом. Позната је по обиљу природних лепота, река, језера и националном парку Рисњак.

„Горски котар је подручје специфично са становишта насељавања, распореда и типа насеља. Услови живота су сложени, због релативно мало обрадивих површина, климатских осцилација, нагиба тла и знатних шумских површина у приватном власништву. Пољопривреда и остале привредне делатности су релативно неразвијене, па је радно способно становништво, посебно школовање младих нараштаја, оријентисано према гравитационим подручјима приморских центара, што је један од разлога да је ово традиционално депопулационо подручје“, објашњава Ливада.

 

СУТРА – Затирање Срба у Хрватској (13): Загреб очишћен од Срба

Извор: VESTI online

Везане вијести:

Затирање Срба у Хрватској (11): Прогон ћирилице у Источној Славонији

Затирање Срба у Хрватској (10): Опустошена житница

Затирање Срба у Хрватској (9): Етничко чишћење Далматинске загоре

Затирање Срба у Хрватској (8): Прогон православља са Баније

Затирање Срба у Хрватској (7): Кордун историјски полигон смрти

Затирање Срба у Хрватској (6): Опустошена српска Лика

Затирање Срба у Хрватској (5): Етничко чишћење и у миру

Затирање Срба у Хрватској (4): Нико није пописивао мртве

Затирање Срба у Хрватској (3): Жртвама се не зна број

Затирање Срба у Хрватској (2): Како је створена Крајина

Затирање Срба у Хрватској (1): Историја дуга седам векова


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top