Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

О злочину се деценијама ћутало

Датум објаве: четвртак, март 23, 2017
Величина слова: A- A+

Након синоћње изложбе и промоције трећег издања књиге „Стари Брод заборављени злочин“, у градској галерији, данас је код Спомен-капеле у Старом Броду настављено обиљежавање 75 година од усташког злочина у коме је убијено и у Дрину бачено 6. 000 Срба, муђкараца, жена и дјеце. Обиљежавању присуствовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Вишеград - обиљежено 75 година од усшког покоља Фото: БН телевизија
Вишеград – обиљежено 75 година од усшког
покоља Фото: БН телевизија

На мјесту овог страшног усташког злочина нашло се и неколико преживјелих чија су сјећања још увијек свјежа.

Мара Суботић из Пала каже: – Имала сам само шест година кад смо стигли на Стари Брод, гђе ми је и отац погинуо.

„Био је је то ужас, пуни су ми опанци крви били док сам газила поред закланих и убијених. Усташе су клале, силовале, бацале у Дрину. Дјевојке се по њих пет хватају за руке и скачу у мутну воду да не би пале у злочиначке руке. Виђела сам како мајка баца ђецу у воду, а онда и она за њима скаче, јер није хтјела да их џелати кољу, а да она гледа“, присјећа се Суботићка.

Још један преживјели, Ристо Боровчанин из Сокоца. „Ја сам чудом преживио, најгоре, сакривши се у хрпу лешева. Ужасан је покољ био. Оно не дај Боже дочекати никоме. Кољу, убијају, женама бајонете провлаче кроз груди, а онда и руке, и остављају их тако да се пати. Малу ђецу бацају увис и дочекују на ножеве, а онда бацају у Дрину“, прича Ристо Боровчанин, а сузе му се сливају низ образе.

Косорић Деливоје из села Белега, у вријеме дивљања Францетићевих бојовника,  је имао осам мјесеци и мајка га је у збијегу носила у повоју. Стигла је, како је причала, до Ћуприје на Дрини, гђе збијегу Италијани нису дали да пређе на другу страну, па онда дошла до Милошевића и Старог Брода.

Њега и његову мајку је спасио један комшија, усташа, да их не убију, а онда су чамцем прешли у село Ђуревиће.

Фото: БН телевизија
Фото: БН телевизија

Писац Момир Крсмановић је имао девет година у вријеме офанзиве Јуре Францетића. Запамтио је много. Осмадесетих година почео је да иде по селима и сакупља причања преживјелих.

„У селу Црквинама, у породици Пушоња је убијено 165 чељади, а остало је само двоје. У селу Осову је само Петра Зековић преживјела, док су осталих 90 усташе запалиле у штали“, навео је Крсмановић неколико стравичних призора дивљања усташа.

Он је 1983. од тог прикупљеног материјала написао књигу „Тече крвава Дрина“, која је убрзо забрањена, а он је често саслушаван.

Након полагања вијенаца, пред спомен-обиљежјем страдалим, говорио је декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого и историчар Предраг Остојић, који је рекао да је то била добро испланирана и организована офанзива од стране Нијемаца и усташа чији је циљ био да овај терен од Пала до Дрине очисте од Срба.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик је рекао да је српски народ кроз историју научио да је слобода једино велика ако Срби имају своју државу.

„Ако је немају то је онда период српског страдања као што је то било овђе на Старом Броду, гђе је злочин деценијама скриван. То вријеме је у свијести српског народа ипак упамћено као паћеничко вријеме“, рекао је Додик.

Фото: БН телевизија
Фото: БН телевизија

Говорили су и предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, начелник општине Рогатица Милорад Јагодић…

У оквиру програма обиљежавања постављена је и изложба фотографија у порти капеле о којој је говорио један од њених аутора Хаџи Бранко Никитовић, нагласивши да се много година о овом ћутало, а сад ће, каже, требати много година да о овом говоримо.

Он се у припремању изложбе захвалио јереју Сави Трифковићу, затим Славку Хелети, Радоју Тасићу, Драгу Тодоровићу, Славку Елезу, Ристу Планинчићу и другима уз чију је помоћ сачинио 15 паноа великог формата.

„То ће бити нуклеус и језгро неких будућих изложби а сасвим сигурно и дио сталне поставке у Спомен музеју и меморијалном центру Стари Брод“, додао је Никитовић.

Извор: БН телевизија

Везане вијести:

Обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба

Војин Никитовић – заборављени јунак са пруге

Представљено треће издање књиге „Заборављени злочин-Стари Брод“

Стари Брод: Небо је плакало над зеленом гробницом | Јадовно …

Страдање какво се не памти, догодило се у Подрињу на …

Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942 …

ПРЕДАВАЊЕ О СТРАДАЛНИЦИМА У СТАРОМ БРОДУ, ЈАДОВНУ И ПРЕБИЛОВЦИМА

Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства

Страдање породице Пушоња на Црквинама 1942.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top