Знаменити Срби протерани из назива сарајевских улица

Одлуком бошњачких политичара српски антифашисти, знаменити писци и уметници више немају своје улице, тргове и школе.

Након што је из Сарајева протерала око 150.000 Срба, послератна бошњачка политика  учинила је све како би  избрисала и вековне  трагове постојања српског народа у том граду.  Део тог осмишљеног  пројекта  била је, између осталог, и промена  назива улица, тргова и неких институција које су деценијама носиле  имена српских антифашиста, знаменитих писаца, уметника , стваралаца… У граду на Миљацки, према неким информацијама, до данас је преименовано  око 135 таквих  улица.

Захваљујући бошњачким, како себе називају, „поборницима мултиетничности и равноправности сва три конститутивна народа у БиХ”,  у Сарајеву  своју улицу нема више ни Војислав Кецмановић Ђедо који је пре 77 година у Мркоњић Граду председавао првим заседањем ЗАВНОБиХ-а. Његова улица  преименована је у улицу Нусрета Шишића Деде, припадника озлоглашене  бошњачке организације „Зелене беретке”.

Осим Кецмановића, одлуком бошњачких политичара из Сарајева су „протерани” и сви српски хероји које историја памти као најзаслужније за ослобађање тог града 6. априла 1945. године, о чему сведочи и споменик у насељу Враца. На том споменику исписана су, између осталог, и имена Славка Родића, Пере Косорића, Радојке Лакић, Моше Пијаде, Славише Вајнера Чиче и многих други. Сарајевске улице које су деценијама носиле њихова имена, сада носе називе по неким од познатијих усташких и нацистичких команданата или идеолога, а неке и по  новопроизведеним бошњачким  „херојима”  након завршетка ратних сукоба у БиХ. 

Један од срамнијих потеза  сарајевских власти јесте и то да је преименован назив једне школе и да сада носи име Мустафе Бусулаџића, доказаног  фашистичког симпатизера и прогонитеља сарајевских Срба и Јевреја. Он је био и председник организације Млади муслимани којој се 1940. године прикључио и Алија Изетбеговић. Та организација је јавно подржавала НДХ.

Спорног назива ове школе није се недавно  сетио високи представник у БиХ, Валентин Инцко, када је истрајавао на уклањању плоче са Студентског дома на Палама са именом првог председника Републике Српске Радована Караџића. Он је тада  изјављивао, између осталог,  како је незамисливо да „студенти који су будућа елита овог друштва спавају у дому који носи назив у част једног ратног злочинца”. 

Инцку  није проблем ни назив школе у сарајевском насељу Доброшевићи у којој се такође  образује будућа елита овог друштва. За такве и сличне примере нема места ни у његовом  годишњем извештају  Савету безбедности УН , јер ти  извештаји су  препуни, углавном,  само напада  на Републику Српску.

Затирање српских трагова у Сарајеву, оличено  у преименовању улица које су добиле називе по српским именима  или топонимима  који асоцирају на српски народ, вређа  подједнако  све  Србе и све политичаре из Републике Српске и зато су одлучили да покушају да  судским путем оспоре  уставност и  законитост нових и увредљивих назива сарајевских улица.

Новоизабрани начелник Источног Сарајева, Љубиша Ћосић, са тимом адвоката већ припрема апелацију Уставном суду БиХ  и упутиће је најкасније до краја првог месеца наредне године.

„Тражићемо, не само  враћање предратних назива улица него и уклањање табле у некадашњој улици Васе Мискина Црног, али и оне која је истакнута поред улазних врата у Градску већницу. Садржај текста  исписаног на  тим таблама  вређа  Србе који су рођени у том граду и који су га вековима стварали.  Садашње лицемерно политичко Сарајево  покушава да те исте Србе представи као злочинце и агресоре”, рекао је Ћосић за „Политику”.

Уколико Уставни суд БиХ  одбаци њихову апелацију, наглашава он,  обратиће се и суду у Стразбуру.

„Као један од три конститутивна народа имамо право да истрајавамо на томе и нећемо одустати, жалосно је да нема реакције  међународних званичника и да  њима не смета  то што им је седиште у граду у којем нема места за српске великане, а има за следбенике фашистичке идеологије  какав је био и Мустафа Бусулаџић”, каже Ћосић.

Извор: Политика