Злочин без казне- данас се навршава 18 година од НАТО агресије на Србију

Данас се навршава 18 година од НАТО агресије и бомбардовања некадашње СР Југославије, а за жртве, међу којима је био велики број цивила и дјеце, као и за разарање цивилних објеката, до данас није нико одговарао нити је покренуто питање ратне одштете.

Једино извињење стигло је прошле и претпрошле године од генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, који је рекао да жали због невиних жртава у бомбардовању Србије 1999. године, али се није извинио за НАТО агресију.

Тадашња СР Југославија, коју су чиниле Србија и Црна Гора, нападнута је под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу Аутономне Покрајине Косова и Метохије, а по први пут у историји једна суверена држава бомбардована је без одобрења Савјета безбједности УН.

Конкретан повод за почетак бомбардовања била је погибија 45 косовских Албанаца у селу Рачак, за које су представници Запада тврдили да су цивили, а тадашње београдске власти да је ријеч о припадницима терористичке банде страдалим у оружаним борбама са снагама безбједности.

Након што је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о присуству страних трупа на својој територији и предложила да снаге УН надгледају мировно рјешење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. године у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више мјеста у Србији и Црној Гори.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, те из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетјели из база у Западној Европи, а касније и из САД.

Готово да нема града у Србији који се током 11 седмица напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а, а током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, док је 1.150 борбених авиона лансирало близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 20.000 великих пројектила, међу којима 1.300 крстарећих ракета на војне и цивилне циљеве, а изручио је и 37.000 касетних бомби са 350.000 касетних потпројектила.

Кориштене су графитне бомбе, као и муниција са осиромашеним уранијомом, што је изазвало енормно повећање броја обољелих од тумора.

Током бомбардовања које је трајало 78 дана, односно до 10. јуна 1999. године убијено је најмање 2.500 лица, а више од 12.500 рањено.

Погинуло је или нестало укупно 1.008 припадника војске и полиције, теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 дјеце, рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа и даље се води као нестало.

НАТО авијација уништила је око 50 одсто производних капацитета СР Југославије, а први пут у историји ратовања бомбардована је једна медијска кућа – Радио-телевизија Србије, када је погинуло 16 радника те куће.

Бомбардовање зграде РТС-а у центру Београда међународна организација за заштиту људских права „Амнести интернешнел“ оцијенила је као намјеран напад на цивилни објекат и ратни злочин, за који нико није одговарао.

Осим људских жртава, повећаног броја малигних обољења, уништене животне средине, материјална штета узрокована НАТО бомбардовањем процјењује се на више од 30 милијарди долара.

У оружаном сукобу са немјерљиво надмоћнијим непријатељем српска противваздужна одбрана успјела је да обори два НАТО авиона – ловац „Ф16“ и амерички „невидљиви“ авион „Ф-117“, као и да зароби три непријатељска војника. Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису званично објелодањени.

Након повлачења снага Војске Југославије испоставило се да је учинак НАТО-а био свега 14 уништених тенкова, 17 оклопних транспортера и 20 артиљеријских оруђа Војске Југославије.

Након више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године, да би три дана потом почело повлачење снага СР Југославије са Косова и Метохије и размјештање међународних снага, а потом и доношење Резолуције УН 1244 о Косову.

Од тада је са простора Косова и Метохије, у више организованих појединачних и масовнијих насилних акција Албанаца, протјерано више од 200.000 Срба, којима се и даље не дозвољава значајнији повратак, а чести су напади на преостале Србе.

СР Југославија је 24. априла 1999. године Међународном суду правде у Хагу поднијела тужбу против осам држава чланица НАТО-а за прекомјерну употребу силе и геноцид приликом бомбардовања 1999. године.

Ова тужба је одбијена 2004. године, уз образложење да Суд није надлежан, јер СР Југославија у тренутку подношења тужбе није била чланица УН.

Тужба је била поднесена против САД, Шпаније, Велике Британије, Француске, Белгије, Њемачке, Холандије, Португала, Италије и Канаде.

Извор: СРНА

Везане вијести:

У петак сјећање на 18 година од НАТО агресије на СР Југославију

Пјер Анри Бинел: Робијао сам због Србије и опет бих учинио исто!

КАКО САМ ОДЛОЖИО АГРЕСИЈУ | Јадовно 1941.

Неко је изговорио – ово су фашисти, злочинци… | Јадовно 1941.

СЈЕЋАЊЕ НА ДАН ПОЧЕТКА АГРЕСИЈЕ НАТО-а НА СР …