Zaustaviti zloupotrebe Blajburga

Problematični ideološki skup u Blajburgu, koji se održava pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora, zaslužuje više pažnje od austrijske države nego do sada. To je zaključak sa današnje pres-konferencije u Beču, sa prominentnim učesnicima. Jedno je ono što se 1945. dogodilo u Blajburgu, drugo su nedopustive zloupotrebe skupa od sredine devedesetih, treće je politički pritisak koji Austrija počinje da doživljava zbog Blajburga.

Kritičari okupljanja na blajburškom polju prvi put udruženo su istupili u javnosti i na konferenciji za novinare u Beču, gde su razmatrali na koji način treba da se postupa sa zloupotrebama tog skupa. Među govornicama bilo je troje austrijskih poslanika u Evropskom parlamentu – Otmar Karas, Angelika Mlinar i Jozef Vajdenholcer.

Opšti stav: sve zloupotrebe ovog skupa treba sprečiti, ako to ne ide, onda zabraniti, ako ni to ne ide, onda pravno i politički sankcionisati.

Gledano zakonski, problem je u sledećem – formalno, to je samo misa za mrtve, na privatnom zemljištu u vlasništvu jednog udruženja građana (Počasni blajburški vod, Klagenfurt). Kao takav, skup je gotovo nemoguće zabraniti zakonom.

Jedini način bi bio preko Zakona o zabrani (upotrebe) nacističkih simbola, na primer ako se u procesiji pojavljuju zastave sa „šahovnicom“, sa prvim poljem gore levo u belom, onako kako je taj simbol bio u upotrebi u NDH. Taj simbol Austrija može sankcionisati ne zato što je korišćen u NDH, već zato jer je to istovremeno bio simbol 13. Vafen SS divizije („Handžar“) u sklopu vojske Trećeg rajha. U smislu, svako čisti ispred svojih vrata.

Rešenje koje se nazire je više političke prirode. Prema njemu bi austrijska država trebalo je (i morala, kako se čulo) da izvrši pritisak na hrvatsku državu da odustane od visokog pokroviteljstva nad majskim skupom u Blajburgu, zato što on i dalje ostaje otvoren za nacističke i fašističke zloupotrebe.

Mise u Blajburgu su uvek bile u sivoj zoni, ali je tek reakcija hrvatske države od njih napravila politički problem time što ih je „usvojila“.

Otmar Karas, poslanik Austrijske narodne partije u Evropskom parlamentu: „Pokrenuli smo inicijativu za donošenje evropskog zakona kojim bi se u čitavoj Uniji sprečile sve manifestacije nacističkog predznaka, kao što je ova u Blajburgu. Pozvali smo na otvoreni sto sve relevantne strane, uključujući i Hrvatsku. Važno je odvojiti istorijski događaj iz 1945. od nedopustivih zloupotreba tog mesta od strane hrvatske države i crkve.“

Angelika Mlinar, poslanica NEOS-a u Evropskom parlamentu: „Lično sam iz tog kraja i poznate su mi manifestacije Počasnog blajburškog voda. Do stvaranja samostalne hrvatske države to su bili mali skupovi, daleko od očiju javnosti, crkvene mise na privatnom zemljištu, i kao takve van fokusa državnih i policijskih organa.

Prema njenim rečima, problem se pojavio u poslednje dve decenije i postaje sve veći. „U Hrvatskoj trenutno vlada nezdrava kooperacija između države i crkve, nezdrava mešavina državne vlasti i klerikalizma – i to je veliki problem!“, poručuje Mlinarova.

Jozef Vajdenholcer, poslanik SDP-a u Evropskom parlamentu: „Ako poseta Blajburgu postaje jedina turistička poseta iz Hrvatske, onda je to loše!“

Rudolf Edlinger, istoričar, rukovodilac Dokumentacionog arhiva austrijskog otpora: „Ti skupovi nemaju šta da traže u Austriji! Skup u Blajburgu je najveća nacistička manifestacija u Evropi. Takve susrete u budućnosti treba zabraniti. Svakako da treba raditi na zakonskim odredbama, to je za pohvalu, ali zabrana skupa u Blajburgu je političko pitanje. I više – zabrana skupa u Blajburgu je pitanje političke higijene!“

„Mi smo to i do sada tražili, ali nailazili na malu rezonancu kod vlasti. Jer šta su te komemoracije tačno? Da li je to politički skup? Da li je to religiozni skup? To niko ne zna“, naveo je Edlinger.

„Prošle jeseni smo razgovarali sa kardinalom Šenbornom i korintijskim biskupom Švarcom i morali smo da čitamo između redova. Naša impresija je da su ti skupovi za obojicu velika nevolja, ali oni ne znaju kako da razgovaraju sa crkvom u Zagrebu“, dodao je Edlinger.

„Oni (Šenborn i Švarc) očekuju da Hrvatska biskupska konferencija sama dođe sebi iz prostog osećaja pristojnosti. Inače se stavljaju u situaciju da joj naređuju, da austrijski kardinal i biskup disciplinuju hrvatsku crkvu, a to nije moguće a da se ne uključi i Vatikan“, smatra Edlinger.

Helmut Edelmajr iz Komiteta za Mauthauzen (bivši logoraši): „Za nas su skupovi u Blajburgu nacistička provokacija pod zaštitom crkve. Da crkva u Austriji stoji pod pritiskom hrvatske crkve, da dopušta nedopustivo, i ne zna kako da otvoreno razgovara sa Hrvatskom biskupskom konferencijom – to je uvredljivo!“

Rajmund Fastenbauer, predstavnik austrijske jevrejske zajednice: „Za austrijske Jevreje su skupovi u Blajburgu besramna provokacija. Da se na taj način veličaju predstavnici NDH, države koja je u logoru Jasenovac praktično izbrisala hrvatske Jevreje s lica zemlje, tu nema ni stida ni srama!

„Svi mi, sve religiozne zajednice zastupljene u današnjoj Evropi, stojimo pod obavezom da svoje kuće držimo u redu. Kada se jedna misa katoličke crkve zloupotrebljava kao kamuflaža za fašistički skup, onda mi pozivamo Hrvatsku katoličku crkvu da uvede red u svojoj kući! Austrijski kardinal, papa u Vatikanu osudili bi takve manifestacije!“, smatra Fastenbauer.

Da bi pojačala stav i moralnog, a ne samo političkog ili zakonskog odbijanja skupa, austrijska jevrejska zajednica je na pres-konferenciju u Beču dovela i Efraima Zurofa, šefa Centra „Simon Vizental“ iz Jerusalima. On nije govorio. Samo je pisao.

Pripremila Vesna Knežević

Izvor: RTS

Vezane vijesti:

„Hrvatski muževi“ na „danu hrvatskih majki“ Blajburg, mit koji raste i sve je veći

Iz Austrije poručuju: Stop „fašističkoj komemoraciji“ u Blajburgu

Odzvonilo ustaškom skupu u Blajburgu?

Austrijski evroparlamentarci: Okupljanje u Blajburgu najveći fašistički skup u Evropi

„Od ulaska u EU, Hrvatska sve više klizi u ustašizaciju“

Pokrenut sajt protiv ustaške komemoracije u Blajburgu

Blajburg: Spona između NDH i nove Hrvatske | Jadovno 1941.