Задужбина Драга Памучине у Сливници: Хрвати срушили школу, ћирилица преживјела

Ћирилички натпис на остацима некадашње школе у Сливници и данас свједочи о доброчинству Херцеговца Драга Памучине

Познање себе кроз, прије свега, родни крш засвођен бескрајем неба и усијан јарким бојама херцеговачког сунца, у души осјетљива човјека рађа једну мисао-истинско сједињење, односно потпуно припадање свему ономе одакле је поникао. И још даље од тога. Рађа се мисао да се иза себе оставе дарови, али не као доказ самољубља већ дубоке оданости свом родном небу, земљи и људима. Дарови наших земљака треба да буду поменима освјежавани, да се сјећање на њих не загуби, не замагли или да потпуно утоне у заборав или коров. Иако већ двије деценије срушена, школа у херцеговачком селу Сливница, надомак Требиња, својим остацима свједочи о трагу доброте, љубави и писма, ћирилице. Ћирилички извезeним ријечима и данас на школи стоји траг о њеном имену, ктитору и години рођења-СРПСКО УЧИЛИШТЕ ДОБРОТВОРА ДРАГА ПАМУЧИНЕ 1887.

Часопис из времена аустроугарске окупације, Босанска вила, уз име Драго Памучина додаје ближу одредницу, којом се име овог Херцеговца додатно боји и суштински појашњава, а то је да је српски народни добротвор. Умјесто звања и званичности, уз име стоји свијетла допуна да као ореол обасјава један скромни и тихи живот.

Драго Памучина се родио 1810. године у селу Заградињу, у Херцеговини. У младости је био чобанин, а потом, због ратних прилика, обрео се у Дубровнику, а касније у Трсту, гдје се успјешно бавио трговином. Осјетљива и топла душа је знала да успјех не треба грчевито чувати само за себе већ га дијелити са својим народом, те му је, поред осталих бројних дарова, поклонила школу у Сливници.

Да би могла да буде отворена, тј. с обзиром на наредбе и став аустроугарског окупатора према систему школства, школа је саграђена на црквеном земљишту. У намјери да што дугорочније обезбиједи своју задужбину, Драго Памучина је тестаментом завјештао 10.000 форинти које треба да буду на корист школи. Такође, школски ентеријер је био веома савремен за доба којем је припадао: школа је имала стан у којем су боравили учитељи, просторије намијењене хигијени ђака и особља, ђачку кухињу, пекару, прибор за справљање топлих напитака, те библиотеку, као и башту. Уз све, треба додати да је школа била снабдијевана питком водом.

Живот сливничке школе је бројио 132 ђака распређена у четири разреда. Од доба аустроугарске окупације, односно тренутка када је школа саграђена (од 1887) до средине деведесетих година двадесетог вијека, живот школе је текао, растао, оплемењујући дјецу из Сливнице и околних села у хришћанском, православном духу. Сливница живи у простору југозападно од Требиња, дијелу који је, нажалост, осјетио и удахнуо мирис ратних паљевина у модерном добу. То је уједно и био посљедњи школски час сливничких младих нараштаја. Огласио се тупи тон звона, којим је напрасно прекинут школски жамор. Школа је срушена 1995. године, срушиле су је хрватске војне снаге иако није коришћена као војно-стратешки објекат.

У рушевинама задужбине Драга Памучине данас нема ништа, ништа сем ћириличког натписа, који је остао жив и до данас. Жив, да живо проноси доброчинство свог ктитора, а и себе да додатно учврсти у историјско-језичком темељу којем и припада. Ако су зидови школе у Сливници потресени, доведени на руб стабилности, онда ћирилица буди, обећава, даје наду у нови живот, који ће, можда, подарити неког сљедећег родољуба, задужбинара. Као што шаре херцеговачког плаветнила надсвођују њене људе, дајући им ведар дух, стамен и непоколебљив, тако и ћирилица на школи у Сливници надсвођује, а и надилази, како окупацију, тако и посљедњи рат, показујући се, ипак, као могућност свевременског опстанка.

Аутори: Росанда Пауел – Чедомир Мариновић

(ћирилица-требиње.срб)

Извор: Слободна Херцеговина