Zadah ustaštva nad Hrvatskom

Pokliči iz doba NDH, govor mržnje prema Srbima, liste izdajnika, gde ide „lijepa njihova“. Hrvati su podeljeni više nego ikad dosad. Sadašnja atmosfera nije od juče, traje gotovo pune dve godine

ZAGREB: OD STALNOG DOPISNIKA
KADA se u gomili na zagrebačkim ulicama pre nekoliko dana našao i novi potpredsednik Sabora Ivan Tepeš, a rulja urlikala „Za dom spremni“, maske su pale! Nezamislivo je da bilo gde u Evropi potpredsednik nacionalnog parlamenta, inače predsednik Hrvatske stranke prava Ante Starčević koja je deo vladajuće koalicije, učestvuje na skupu na kom se izvikuje fašistički pozdrav i to kasnije još relativizuje i opravdava.

Te tri opojne reči hrvatskih NDH-nostalgičara, zbog kojih je FIFA najurila Džoa Šimunića iz fudbala, ovog su se puta čule kao horska pratnja protesta oko 5.000 ljudi za nekog anonimusa koji je na lokalnoj televiziji predlagao table sa natpisom „pazi, oštar četnik“. Bio je to vrhunac govora mržnje prema Srbima, koji se Hrvatskom širi već mesecima. A kao i često do sada, ćutala je policija, zasad ćuti i tužilaštvo i to u evropskoj Hrvatskoj, onoj evropskoj u kojoj bi gospođa Merkel drastično kaznila svakog ko bi i pomislio da uzvikne „Hajl Hitler“.

A ta parada neoustaštva, od krajnjeg nacionalizma i šovinizma, do surovog primitivizma i gluposti, nije u Hrvatskoj od juče, ni od prekjuče. Traje to već gotovo dve godine, otkako se počelo sa razbijanjem ćiriličnih tabli u Vukovaru, postrojavanjem stranačke vojske crnokošuljaša, misama za Pavelića, „svastikom“ na „Poljudu“, da bi kulminacija bila na televiziji Z1 gde su izrečene nečuvene reči mržnje: „Pripazite kada šetate Cvetnim trgom, pogotovo majke sa decom, da ne bi istrčao iz crkve koji od tih četničkih vikara i u svojoj maniri klanja izveo svoj krvavi pir“.

MINISTAR USTAŠA?

To je nažalost hrvatska stvarnost u ovom trenutku, kada je u premijersku fotelju seo kanadski Hrvat Tihomir Orešković, a novinar Boris Dežulović konstatovao: „Kanađani imaju ministra nobelovca, a mi imamo ministra ustašu“. Mislio je na novog hrvatskog ministra kulture Zlatka Hasanbegovića, istoričara koji brani tezu da je antifašizam floskula i da Hrvatska zapravo i nije pobedila u Drugom svetskom ratu, već sve počinje od ’91. Za Hasanbegovića mediji navode da je bio pripadnik Hrvatskog oslobodilačkog pokreta koji je osnovan u Argentini od strane Ante Pavelića, a otvoreno se zalagao za ponovnu uspostavu NDH. Prvog radnog dana pred ministarstvom kulture novi ministar dočekan je povicima „Gebels, Gebels“. Austrijski „Der Standard“ tvrdi da u novoj vladi sedi nekolicina nacionalista, a da najkontroverzniji, Hasanbegović, „štuje fašističke ustaše“.

– Fašizacija Hrvatske ulazi u jednu fazu u kojoj ima i formalni okvir, svi koji rade u kulturi trebalo bi da budu duboko zabrinuti što je ovaj čovek na ovom mestu – smatra intendant riječkog HNK Oliver Frljić.

U Hrvatskoj kuva. Ni ekspresno smenjivanje ministra branitelja Mije Crnoje, predlagača famoznog registra izdajnika, nije smirilo duhove. Lustraciju koja bi trebalo još više da podeli društvo treba očigledno da predloži neko drugi.

A šta je ustaštvo danas? Oni kojima je milo ustaštvo rođeni su daleko posle NDH i Pavelića i svoju mržnju okrenuli su isključivo protiv Srba i „domaćih izdajnika“. „Nezavisna“ Hrvatska, ona pod dirigentskom palicom Benita Musolinija bez Istre i dobrog dela Dalmacije, valjda im nije cilj. Tako su neprijatelji ostali samo Srbi i „loši“ Hrvati. Ne slučajno, jer i dva dana nakon što su „prave“ ustaše umarširale u Zagreb, počeli su iz stanova da izbacuju Jevreje i Srbe, prvo na ulicu, a zatim u Jasenovac. Protiv Jevreja ovi današnji ipak ne smeju da zucnu, iako bi rado, ali Srbi su laka meta, od Dubrovnika do Vukovara. Povećan broj incidenata i etničko nasilje nad Srbima posebno se beleže od ulaska Hrvatske u EU, a tu je novokomponovani ustašluk došao na svoje. Veliko slovo U i poruke „Srbine, seli se“ mogu od vremena da se s vremena na vreme vide u gradovima širom Hrvatske.

POVRATAK U DEVEDESETE

A šta je sa hrvatskim antifašistima? Onih starih, iz vremena partizana i Jugoslavije, sve je manje pa se i ne čuju, ali, srećom nove generacije građana Hrvatske svesni su vrednosti antifašizma i groze se ekstrema. Fašizacija Hrvatske teror je manjine nad većinom, s time da ovu manjinu malo ko kontroliše ili sprečava.

Kada je reč o hrvatskim političarima, priča je mnogo komplikovanija. Bivši premijer, desničar Ivo Sanader energično je preko noći naredio da se poruši spomenik ustaškom koljaču Juri Francetiću u Slunju, pa poskidao Pavelićeve slike. Sledila ga je i Jadranka Kosor, a problemi su počeli sa levom vladom Zorana Milanovića i levim predsednikom Ivom Josipovićem. Iako niko ne osporava njihov antifašizam, u praksi, na terenu bili su neodlučni i strašljivi. Zaplašila ih je šačica ekstremista, nisu bili u stanju da disciplinuju one koji su širili govor mržnje, pa se ekstremizam razbuktao do mere da inostrani mediji sve češće upozoravaju na hrvatske ekstreme. Pre neki dan i nemačka agencija DPA i austrijska APA konstatuju da „nova vlada želi povratak devedesetih godina, a u registru izdajnika, slično kao u srednjem veku, trebalo bi da se nađu oni koji se u ratu protiv Srba nisu pokazali dovoljno verni domovini“.

Naknadna pamet Zorana Milanovića, koji je zagrebački marš od pre koji dan nazvao filofašističkim, zato mnogo i ne vredi. Upravo za njegove vlasti ustaštvo je pušteno iz boce, a duh je sad teško tamo vratiti. Tomislav Karamarko sigurno nije ekstremni desničar, iako i njegova vlast delom zavisi od podrške ekstremista iz vlastite stranke. Ojača li sam Karamarko, splasnule bi tenzije i ustaštvo bi se moglo naći „pod kontrolom“, ali ako se to ne dogodi i ekstremisti zatraže još veći deo kolača, ishod je krajnje neizvestan.

STEPINAC I PAVELIĆ

Kada je sisački biskup Vlado Košić „lio suze“ za „suvremenog hrvatskog mučenika“ Darija Kordića, ratnog zločinca koji je odležao sedamnaest godina, stavljajući ga rame uz rame velikanima palim za Hrvatsku, „zaboravio“ je samo sitni detalj, žrtve ustaške NDH.

– Mnogi zameraju što Stepinac nije osudio NDH, nego je bio srećan što je Hrvatska tada uspostavljena. Oni ne razumeju da to nije hvaljenje režima, nego radost zbog stvaranja države – rekao je biskup, poznat po sentimentalnom odnosu prema Pavelićevoj državi, ali i po slabom poznavanju istorije, pa i činjenice da su Hrvatsku u ovim granicama stvorili Tito i jugoslovenski partizani.

Hrvatska je danas podeljena više nego ikad. Esktremizma je sve više, „komunjare“ su protiv „domoljuba“, nesnošljivost protiv demokratije. A ustašluk nekažnjeno paradira uz „Za dom spremni“. Književnica Dubravka Ugrešić u vreme referenduma o braku napisala je „kako od dvadesetogodišnjaka očekivati da glasa drugačije kada je rastao u sredini u kojoj je mržnja prema Srbima, Ciganima, pravoslavcima, Balkancima, ženama, crncima, ‘pederima’, Jevrejima, strancima, podržavana i često nagrađivana kao dobro ponašanje“. Tompsonov ustašluk „podignut je do obožavanja“, a Šimunić drčno odgovara „neću da se izvinim“.

I kada u parlamentu na odavanju počasti žrtvama Holokausta novi hrvatski premijer Tihomir Orešković kaže „ne ponovilo se“, treba prvo da krene iz vlastite kuće. Nedaleko od tih saborskih prozora samo koji dan pre orilo se „Za dom spremni“, a pod tim pozdravom ubijeno je na desetke hiljada Srba, Jevreja, Roma, Hrvata. Zato, da se zlo ne bi ponovilo, korene mržnje treba saseći odmah.

U protivnom, može se ponoviti.

MUČNO I ZA GLEDANjE

„BILO mi je mučno i gadljivo da gledam taj zagrebački defile u kojem su se izvikivale ustaške parole.“ Bila je ovo prva reakcija predsednika Istarskog demokratskog saveza Borisa Miletića, a poznata glumica Nina Violić napisala je „ne podnosim nacionalizam, fašizam, povraća mi se od tog patriotizma“, da bi dan posle dobila pretnje da će je ubiti i silovati.

VATIKANSKI FAKTOR

ŽALjENjA za neprežaljenom NDH naslušalo bi se od hrvatskog sveštenstva još više da u Vatikanu ne sedi papa Franja. Smrtni strah zavladao je među konzervativcima iz hrvatske Katoličke crkve koji su prećutno odobravali mise za Pavelića i ispod glasa hvalili NDH. Papa Franja pokazao je da neće imati milosti za ekstreme, pa se nostalgičari prema avetima prošlosti polako sklanjaju iz visoke crkvene hijerarehije. Toga će, očekuje se, tek biti, jer još trojicu biskupa iz stare, konzervativne garde čeka penzionisanje.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Jović: U Hrvatskoj postoji osećaj lagane anarhije

Hrvatska će tražiti ratnu odštetu od Srbije

Žaljenje izazivaju izliv netrpeljivosti prema srpskom narodu