Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Ово је писмо Арчибалда Рајса војводи Живојину Мишићу написано крајем маја 1919. године.
Писмо вам преносимо у целости
“Париз 28. маја 1919.
Господине Маршале,
Биће скоро пет година како смо се први пут срели у ваљевским улицама. Тада нисмо ми мислили да ће рат трајати тако дуго нити смо могли мислити да ћу ја остати веран пратилац ваше војске и вашег народа. Сада је куцнуо час растанка, рат је свршен и Велика Србија за коју смо се тукли постоји. Ја сам свој посао свршио и сада се враћам натраг у редове.
Зацело да Вас не могу оставити, а да ми се при тој помисли срце не стегне.
Сањао сам да останем у средини свих оних својих пријатеља са којима сам делио тешке часове. Сањао сам о каквој малој сељачкој кућици недалеко од Београда где бих проводио вечери са друговима са којима са се упознао на Милетиној Коси, на Рововској Коси, на Мачковом Камену, на Чукама и другим местима. Судбина то није хтела. За мене нема места у Србији. Ја вас остављам.
Али Вас не могу оставити, а да Вам не захвалим искрено на свој љубави коју сте ми указали. Ви сте спрам мене били увек добри. То нећу заборавити. Ја не могу писати свима својим пријатељима које имам у Вашој војсци. Ја Вас дакле молим, као њиховог старешину, да им кад буде прилике кажете да онај, који је био њихов друг у искушењу, захваљује на свем пријатељству које су му указали и на свем што су они учинили за њега.
Године које сам провео са срспком војском остаће најлепше у моме животу и успомена на њих испуниће и украсиће остатак мојих дана.
Немојте мислити, Господине маршале, да су ово само празне речи. Тако је у истини. Ја сам вама толико дао и од свега тога остаје ми само успомена, али та успомена вреди колико и све моје жртве. Ја не знам шта ћу предузети кад свршим посао који ми је поверила француска влада али знајте, у сваком случају, да онај, чији сте груди окитили медаљом храбрих, неће никада ништа учинити што неће служити на част војсци са којом је делио радост и жалост.
Збогом, драги Господине Маршале, чувајте се још дуго за своју земљу коју ја волим и којој сте Ви потребни. Помислите понеки пут и на намерника који вам је дошао из Швајцарске и покушао да испуни своју дужности.
Ваш срдачно одани
Р. А. Рајс“
Извор: Kurir.rs/Opanak
