Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Девет припадника Српске војске Крајине, познаника, комшија и рођака, из буковичких села Братишковаца, Ивошеваца, Велике Главе, Ервеника и Кистања, 26. јула 1995. године, на Динари, на пределу Медено брдо, заробили су припадници Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске . Везисти СВК „ухватили“ су разговор на непријатељској страни који потврђује да су сви живи заробљени.
Аутор: ВЦ
Ускоро је кренула и акција „Олуја“, која је довела до пада РСК, егзодуса крајишких Срба и много нових жртава, због чега је ова група са Динаре пала у други план, подсећа Документационо-информациони центар „Веритас“.
У току 1998. године, преко Комисије за нестала лица Херцег Босне стигла је вест да су ловци на Динари у једној вртачи, на пределу Медено Брдо, захваљујући пожару који је претходно туда харао, уочили гомилу костију. Представници Комисије за нестала лица Републике Српске, са колегама из комисије Херцег Босне, отишли су на терен и, пошто је вртача била дубока, одлучили су да за извлачење посмртних остатака ангажују хеликоптер.
Уз помоћ хеликоптера СФОР-а, кости су извучене 16. новембра 1998. и пребачене у Бањалуку.
– Извучено је шест скелета, док су три посмртна остатка војника из ове групе ексхумирана у априлу 1996. из масовне гробнице „Камен“, код Гламоча – каже Саво Штрбац из Документационо-информационог центра „Веритас“.
Идентификовани су посмртни остаци: Здравка Вујка (1968) и Миленка Радишића (1959), обојице из Велике Главе, Дамира Манојловића (1971) из Ивошеваца, Милана Мацуре (1947) из Кистања, Љубомира Урукала (1948) и Милорада Урукала (1951) из Братишковаца, а из масовне гробнице „Камен“: Маринка Ковачевића (1962) и Винка Ковачевића (1960) из Ервеника, као и Жељка Ераковића (1968) из Братишковаца.
Будући да се у то време у РС још није радила идентификација ДНК методом, а да се кости нису могле одвојити класичним путем, породице су одлучиле да их сахране заједно на Пердуовом гробљу у Бањалуци. Удружење Далматинаца у овом граду, на самом улазу у Пердувово гробље, 2004. године подигло је споменик убијенима.
– Иако локација на којој су пронађени њихови посмртни остаци и повреде на пронађеним костима, као и трагови на одећи, обући и опреми, несумњиво указују да су убијени по заробљавању и бачени у масовну гробницу, с очигледном намером да буду ликвидирани као припадници непријатељске стране и да се затру трагови злочина, и мада су њихове убице прекршиле све законе и обичаје ратовања, што их неоспорно сврстава у прворазредне ратне злочинце, за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима – каже Саво Штрбац.
Извор: НОВОСТИ
