Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Предавање од Јасеновца до Олуjе
Систем усташких концентрационих логора у Јасеновцу данас, осим мjеста сjећања, све више представља и мjесто заборава, што jе дубоко повезано са историjом Југославиjе након 1945. године, али и догађаjима за време њеног рушења деведесетих година прошлог виjека, тврди историчар из Бањалуке Жељко Вуjадиновић.
Вуjадиновић jе на предавању “Од Јасеновца до `Олуjе`” за учеснике Фестивала студентских позоришта “Кестенбург” у Бањалуци рекао да данас и даље постоjе велике непознанице о овом логору, иако се чини да jе о Јасеновцу познато све.
“Специфичност Јасеновца у односу на друге концентрационе логоре jе да jе он био `мануфактура убиjања`, за разлику од Аушвица коjи jе био `индустриjа убиjања`”, рекао jе Вуjадиновић.
Он jе додао да jе систем ових логора био резултат државне политике Независне Државе Хрватске (НДХ) и да су његове жртве били они коjи су нарушавали такозвану расну и вjерску чистоту, што jе био jедан од циљева ове творевине.
“Ова идеологиjа у НДХ ниjе била изворно нова, jер се њени кориjени jављаjу средином 19. виjека и поjавом првих теориjа о супериорности раса, коjе jе као премисе узео и отац модерне хрватске нациjе Анте Старчевић, тврдећи да су Срби `нижа раса`. Касниjе су ову теориjу преузели и до краjа разрадили многи, међу коjима и отац модерне хрватске геополитике Иво Пилар”, рекао jе Вуjадиновић.
Према његовим риjечима, из овог сегмента развиjа се и чиста католичка акциjа, иза коjе ће стаjати надбискуп Алоjзиjе Степинац.
“Када знамо ове претпоставке, онда можемо разумjети и постоjање концентрационих логора. Броj жртава у Јасеновцу jе до данас непознат, а од генералне броjке између 500.000 и 600.000, поименично jе познато око 140.000”, навео jе Вуjадиновић.
Он сматра да jе музеjска поставка у Јасеновцу веома модерна, али да она тежи индивидуализациjи жртве и да се губи општи утисак о томе шта jе Јасеновац заиста био.
Након предавања у Музеjу Републике Српске, учесници Фестивала обишли су поставку посвећену Јасеновцу.
Предавању jе присуствовао и генерални конзул Србиjе у Бањалуци Владимир Николић, те српски глумци Бранислав Лечић и Ирфан Менсур, коjи су чланови жириjа овогодишњег “Кестенбурга”.
Извор: 
Везане виjести:
ПАМТИТИ И ПОПИСАТИ СВЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ
