Јасеновац Архиве - Страница 9 од 165 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Јасеновац » Страна 9

Ко је био Динко Шакић: Ватрени усташа, комадант геноцидног логора смрти Јасеновац

2. октобар 2025.

Након рата, Шакић заједно са супругом пацовским каналима бјежи у Аргентину а 1947. године у Росарију је отворио малу фабрику текстила. Имао је троје дјеце, којима је крштени кум био Анте Павелић. У Загребу, 4. октобра 1999. године, командант усташког логора у Јасеновцу у Другом светском рату Динко Шакић осуђен је на 20 година затвора Рођен је у околини Имотског. Проглашење Независне Државе Хрватске 1941. године затекло је њега и његовог оца Мату, ватреног усташу, у Босанском Броду. Као такав, Мато је одмах именован за предсједника општине Босански Брод. На тој дужности се истакао злочинима. Динко се оженио Надом Лубурић, полусестром усташког пуковника Вјекослава Лубурића, којем је надлежност била организација

Милорад Екмечић: Број страдалих у Јасеновцу од 500–600 хиљада минимум који се научним испитивањима доказује

2. октобар 2025.

Ниједан научни скуп не може дати коначне одговоре на историју геноцида 1941–1945. Цела српска наука је осуђена да то буде трајан напор који се не сме сматрати завршеним. Српска наука је после Другог светског рата била прикраћена да до краја истражи историјске коренове геноцида који је извршен у Независној Држави Хрватској над српским, јерврејским и ромским народом. Југославија је након 1945. била једина држава на свету чија влада није пребројала своје мртве. Импровизовало се са успостављањем установа за испитивање броја мртвих, гробови и јаме (foibe) на крашком подручју нису отворени, све до расула државе 1991. То је остављало видљиве трагове на све покушаје да научници умисле накнадно и сами да

Басташић: Свједочанство дјечака логораша о заточеништву у логору Јасеновац

1. октобар 2025.

Стиже октобар. И мада вријеме лети, он се никада не пришуња, никада ме не изненади. Већ крајем септембра почињу навирати мисли, сјећања на очева свједочења о усташком масакру над Србима Билогоре у то вријеме 1942. године. О чудом избјегнутом стријељању у властитом дворишту. О одвођењу у логоре свих до тада преживјелих. Са непуних дванаест година, као дјечак сврстан међу мушкарце, отац је отјеран у Јасеновац. Сплетом околности које никако не могу бити случајне, након два мјесеца, оболио од тифуса вратио се кући. Преживио. Једини преживјели јасеновачки логораш са Билогоре. Почетком октобра 2016. се упокојио. Како тада тако и данас, узимам у руке његову књигу, окрећем обиљежену страну 139, поглавље „Комшија

Истина из земље која није могла да ћути… Због чега то данас побијају и тај број десетоструко умањују?

27. септембар 2025.

Академик Србољуб Живановић говорио је да су се чланови комисије уплашили бројева до којих су дошли. Пише: Ђорђе Бојанић Он је као члан комисије за истину о логору у Јасеновцу тврдио да је у масовним гробницама које су се простирале на дужини од 12,5 км и ширини од 4,5 км, али је убрзо онемогућен рад Комисије. Никада није утврђен тачан број страдалих од стране комисије. Процене академика Србољуба Живановића биле су и преко 700.000 страдалих. Данас, на другој страни смањује се број српских жртава. Ревизија броја жртава све чешће стиже из Хрватске. Данас све више чујемо да је у Јасеновцу страдало од 89.000 до максимум 130.000 жртава, велико је питање

Басташић: Предсједниче, немојте да ћутите на јасан историјски ревизионизам и антисрбизам

24. септембар 2025.

Отворено писмо Предсједнику Републике Српске. Поштовани господине Предсједниче Републике, Под Вашим високим покровитељством, за сриједу 10. септембра ове године, у Културном центру Бански Двор у Бањој Луци, најављен је у организацији АНУРС, научни скуп под насловом „Међународни симпозијум Концентарциони логор Јасеновац – српско страдање у Другом свјетском рату – 80 година послије“. Вјерујем да су због тешких искушења са којима се тренутно суочава Република Српска и Ви лично, Предсједнику Академије наука и умјетности, који предсједава Организационим Одбором симпозијума али и Вама, промакле неке чињенице везане за најављени симпозијум, са којима имам потребу и осјећам дужност да Вас упознам. Мада су међу члановима Организационог одбора Академици и универзитетски професори, за очекивати је

ЈУ Спомен подручје Доња Градина одликовање Златна медаља за заслуге.

20. септембар 2025.

Јадовничани из Српске, Србије и свијета честитају честитој и вриједној госпођи Тулековић, храбром, истинском и бескомпромисном борцу на пољу културе сјећања и памћења. Поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе, Предсједник Србије Александар Вучић је одликовао 15 заслужних појединаца и установа међу којима је Јавна установа Спомен подручје Доња Градина која је одликована Златном медаљом за заслуге. Орден преузима госпођа Тања Тулековић, директор Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“. Јадовничани из Српске, Србије и свијета честитају честитој и вриједној госпођи Тулековић, храбром, истинском и бескомпромисном борцу на пољу културе сјећања и памћења.

ЈА САМ ТИ, ДИЈЕТЕ, ЖИВИ СПОМЕНИК СТРАДАЊА И ПРКОСА: Драгиња Балаћ, рођена у селу Јасеновац, преживела је логор

18. септембар 2025.

Идите до краја пута који води до логора и споменика. Последња кућа је бака Драгина. Потражите је. Саслушајте је. Има много да каже. Пише: Срђан Мишљеновић Овако нас је мати Марија, игуманија манастира Јасеновац, упутила према кући баке Драгиње Балаћ (92) рођене Кукић, једног од последњих живих сведока усташке фабрике смрти, пре 80 година девојчице одведене у злогласни логор која је преживела и упамтила све његове страхоте. Али, она је истовремено и жена рођена у месту Јасеновац, одрастала у њему, спроведена у логор петстотинак метара од родне куће, преживела сву његову суровост и после рата вратила се да у Јасеновцу живи. Кренули смо према њеној кући, јасеновачким сокаком који је

Драгана Томашевић: Врана врани очи не вади

7. септембар 2025.

Ја сам она што и даље мисли да је у Јасеновцу страдало 700.000 душа. Некад давно, један “научни радник”, сада већ осуђени преступник Вељко Ђурић Мишина, одлучио је да се позабави мојим ликом и (не)дјелом. Није могао да одоли, па је у свом памфлету под називом „Ископавања у Јасеновцу 1964. године“ нашао за сходно да се бави са мном – Драганом Томашевић, потомком преживјелих усташког геноцида над Србима у НДХ. И не, није то била озбиљна научна анализа, већ више нешто између трачерског блога и личног обрачуна, замаскирано као “научни допринос”. Да ствар буде занимљивија, осуђени преступник Мишина се претходно у јавним иступима бавио и анализама нагих тијела ћерки својих

Побегао из Јасеновца па право у шуму

2. септембар 2025.

Златко Вајлер је са непуних шеснаест година представљао Kраљевину Југославију на Светском првенству у стоном тенису које се 1931. године одржавало у Будимпешти, а неколико година касније је постао и државни првак. Поред тога, био је Јеврејин. 21. јуна 1941. почео је његов лични пакао, а тако и наша прича. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 6. септембра 2017. године.) Златко Вајлер се родио у Сушаку 1914. године, а са непуних шеснаест представљао је нашу земљу на Светском првенству у стоном тенису одржаном у суседној нам Мађарској. Био је такође и првак Kраљевине Југославије у овом спорту, а бавио се и гимнастиком. Златко

Душан Љ. Кашић: Српска црква у тзв. Независној Држави Хрватској

20. август 2025.

Према подацима с којима је Свети синод располагао 1943, приближан број до тада побијених Срба у НДХ износио је око 700.000. Манхатан узима да је погинуло 850.000 људи, жена и деце Аутори: Зоран Чворовић, Владимир Димитријевић Уместо увода Пред читаоцима се налази текст угледног српског црквеног историчара, покојног проте Душана Кашића, који је, на основу црквене документације и вредних историографских подухвата, направио синтезу о страдању СПЦ и народа у усташкој НДХ. Овај синтетички текст је изврсна брана савременом ревизионизму, који се, под изговором „научне објективности“, подмеће српском народу, а који заговарају (O, tempora! O, mores!) чак и појединци у самој СПЦ. Они новим истраживањима приступају као да је у питању

Немања Зивлак: Тужна поема

18. август 2025.

Заборави ли Србине? Или те ране више не боле? Или су ти памћење избрисали? Можда су сами себи криви, Што су се Србима, Православним, У зло доба писали и звали? Још су свјеже хумке, А љета су прошла. Свако има неког ко је тамо страда, Због вјере и крста са чет’ри оцила Што се Србин звао, И што није хтио, Да пребјег буде, Из Христовог праведног, Страдалнога стада. Тешка је туга, Као камен млина, Као бол оца за нејака сина. Што душманске каме погубише нејач, На правди Бога, Без смртног’ гријеха, Оставише вјечно незараслу рану На срцу народа, српскога, мога. Седамстотина хиљада! Или милион и хиљада триста. Страдална војска, Свевишњег

Мало ко зна да је Јадовно претеча Јасеновца

17. август 2025.

Први логораши Јасеновца, довежени из Госпића преко Јастребарског у марвеним вагонима 21. августа 1941, били су преживјели логораши комплекса логора Госпић – Јадовно – Паг. Они које хрватске усташе нису стигле побити због италијанске реокупације. Били су први логораши логора I и II, Крапје и Брочице. Велика већина њих је побијена већ до половине децембра. Доносимо дио записа др Ђуре Затезала. Заточени у казнионици Окружног суда су осјетили знатну узнемиреност и ужурбаност усташа и казнионичких стражара, али нису знали шта се дешава ван затворских зидова. У зору 18. августа, њих 1.100 су почели да сврставају у већ уобичајене колоне и везују жицом и уздужним ланцем. Све до један сат послије

Истина о хрватској борби против нацизма

23. јул 2025.

Све учесталији и безобзирнији покушаји ревизије историје Другог светског рата захтевају да се неспорне чињенице не забораве, већ да уђу у колективно памћење. То се пре свега односи на геноцид који је над Србима извршила НДХ, коју је и идејом – уклонити реметилачки фактор, и делом – новим геноцидом, оствареним не само у „Бљеску” и „Олуји”, већ и целокупном потоњом политиком, наследила Република Хрватска, која се сада, без имало скрупула, жели приказати као највећи борац против нацизма. Притом заборавља одушевљени дочек Загрепчана уз цвеће на Хитлеровим тенковима и панично масовно бежање истих пред падом Загреба, најдуже опстале престонице фашистичких држава, јер Тито није допустио да Стаљин испуни обећање дато Павелићу,

ГЕНОЦИДНА ИДЕОЛОГИЈА ХРВАТА

22. јул 2025.

− о узроцима и времену настанка − Пише: Василије Ђ. Крестић Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог светског рата улепшавани и дотеривани према дневнополитичким потребaма, питање државног и историјског права Хрватске, које је у основи свих српских и хрватскох неспоразума, сукоба, геноцидног страдања Срба, па и рата до којег је дошло између њих 1991. године, није приказано на научно веродостојан начин. Стога што се без

Геноцид над словенским народима у ХХ веку

30. мај 2025.

Крајем маја текуће године престоница Србије је била домаћин једне изузетно значајне међународне конференције. У организацији Института за политичке студије 26 и 27. маја 2025. године велики број познатих научних радника из петнаест земаља говорило је на тему „Геноцид над Словенима у ХХ веку“. Пише: Ранко Гојковић О страдањима Јевреја се пише свакодневно и нашироко, док се тема страдања Словена у светским медијима готово и не помиње иако је у ХХ веку више десетина милиона Словена подвргнуто страшном геноциду. Један део кривице што се о геноциду над Словенима веома мало зна, свакако лежи и на самим Словенима и по питању културе сећања Словени могу да се угледају на Јевреје. На