Vruće packe Zagrebu

Oni koji su osmislili proslavu zločina pretrpeli su težak poraz i poniženje nedolaskom onih koje su smatrali prijateljima iz 1995. ne shvatajući da se u međuvremenu štošta promenilo

Borislav Komad

TREBALO je da prođu pune dve decenije pa da Vašington, London, Pariz i Berlin, istina na indirektan način, priznaju da su 1995. učestvovali u jednom od najstrašnijih zločina prema srpskom narodu u Hrvatskoj, kada je pobijeno bezmalo tri hiljade ljudi, proterano oko četvrt miliona pravoslavaca, opljačkano i spaljeno na stotine sela u zločinačkom, cinično nazvanom „domovinskom ratu“.

Odbijanjem da prisustvuju „proslavi“ 4. avgusta u Zagrebu, a dan kasnije u Kninu, slanjem svojih naoružanih soldata da cokulama paradiraju što bi bilo ništa drugo nego naklon zločinu nad zločinima, zapadni velikani shvatili su (bolje ikad nego nikad), da izbegnu kad-tad, sud istorije da su bili i direktni, i indirektni saučesnici nečega što se ne može opravdati, iako im čast i dostojanstvo nikad nisu bili jača strana.

Odmah posle neprihvatanja njihovog dolaska u Hrvatsku, „spontano“ su to učinile Mađarska i Slovenija, a biće, verovatno, i drugih trabanata zapadnog sveta (čitati članica NATO) koji se neće pridružiti, iako su na vreme i ljubazno pozvani da saučestvuju u „svečanom trijumfu“, zločinaca nad nevinim žrtvama.

Savest, iako je svi nemaju bar pred Bogom, ako u njega veruju, ipak dođe da naplati svoje, baš kao i đavo kad počne isplata.

Oni koji su osmislili proslavu zločina, sve u svemu, pretrpeli su težak poraz i poniženje nedolaskom onih koje su smatrali prijateljima iz 1995. ne shvatajući da se u međuvremenu štošta promenilo na geopolitičkoj karti sveta, a nasilnicima ne ide u korist.

Uz sva neoprostiva zlodela koja su napravili od početka ratnih pohoda protiv neistovernika, dodali su, najavom proslavom „Bljeska“ i „Oluje“ da nisu dorasle ni elementarnom protokolu kad su, punih mesec dana, naivno računajući u nepromenljivost stavova svojih ratnih zaštitnika i njihovih interesa, na sva zvona oglašavali koga su sve pozvali u goste, a da nisu imali povratnu informaciju da li će oni zaista i doći.

Najveću grešku, međutim, napravili su vrhovnici iz zagrebačkog Antovčaka, sedišta nekadašnjeg poglavnika Ante Pavelića, pa do sadašnje „poglavnice“, gospođe Kitarović (devojačko Grabar), nisu shvatili već poodavno potvrđenu i overenu istorijsku istinu da je mnogo veći rizik biti zapadni (čitati američki) „prijatelj“ nego njihov čak i zakleti neprijatelj!

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

BRISEL DA ZAUSTAVI PROSLAVLjANjE „OLUJE“ – Jadovno 1941.

KARAMARKO: 5. AVGUSTA SLOMLjENA „VELIKA SRBIJA“

Program obilježavanja 20. godišnjice stradanja Srba u „Oluji …

SLOVENCI NEĆE NA PROSLAVU „OLUJE“ – Jadovno 1941.

KOLINDA: Domovinski rat pravedan, Oluja legalna, Gotovina …

Oluja – Jadovno 1941.