Više od netrpeljivosti

Da li su Srbi negde i nekada zaslužili da Filip David ponižava njihovog predsednika? Jesu, za vreme Drugog svetskog rata, kad su od konc-logora sačuvali porodicu David.

To se, jednostavno, ne radi, nepristojno je, nije svojstveno kulturnom čoveku, to izleće kao iz kutija šibica uskih ljudskih okvira, zasniva se na netrpeljivosti, isključivosti, pomalo i mržnji. Da, u pitanju je skandalozan postupak pisca Filipa Davida u Narodnoj biblioteci Srbije, prilikom dodele nagrade za najbolju knjigu („Kuća sećanja i zaborava“) kada je isti, primajući priznanje, rekao: „Moram da se ogradim od prisustva predsednika Tomislava Nikolića. Poštujući instituciju predsednika, ja od devedesetih ne podržavam njegovu politiku“. Nikolić je sedeo u prvom redu, tri metra udaljen od Davida.

Nagrada, da ne bude zabune, ne nosi ime Tomislav Nikolić. Nagradu, i ovo valja imati na umu, nije uručivao predsednik države, on je došao da snagom funkcije privuče pažnju javnosti, medija, na jedno lepo i vredno priznanje.

Tomislav Nikolić nije silom u kabinetu predsednika Srbije. Nije ga iznedrila oružana akcija, upad s kalašnjikovom (uz prethodno paljenje i osvajanje nacionalne televizije i Narodne banke), iskakanje iza zavesa satkanih od dolara… Tomislava Nikolića za predsednika Srbije izabrao je narod, građani Srbije. Filip David nije, ali Filip David, valjda, ima obavezu da poštuje volju naroda, državu u kojoj živi, njene institucije i da to poštovanje pokaže tamo gde se ono očekuje, podrazumeva.

Hoćemo li se – pitam ove koji aplaudiraju Davidovom gestu – od sada ograđivati na svakom skupu (kulturnom, političkom, sportskom) od onih sa kojima se ne slažemo, za koje znamo da su pokrali državu, navijali da Srbija bude bombardovana, za rekordno kratko vreme iz jednosobnih stanova i prigradskih udžerica uskočili u vile na Dedinju i Senjaku, vređali ovu ili onu veru, podržali nezavisnost Kosova…?

Može Filipu Davidu džigerica da se diže svaki put kad vidi Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića, Ivicu Dačića… ali to osećanje se ne pokazuje u nacionalnom hramu knjige, već na izborima, u stanu, u stranačkim prostorijama.

Koliko poštuje institucije države Srbije, David je pokazao i tako što je sve vreme boravka u Narodnoj biblioteci, uključujući trenutak uručenja spomenutog priznanja, imao kapu na glavi. Šta je time hteo da kaže? Kapa se skida i u kafani.

Da li su Srbi negde i nekada zaslužili ovakav odnos Filipa Davida prema njihovom predsedniku, kakav god on bio i kako god da se zove? Izgleda da jesu. Sam David je objavio da su sve vreme Drugog svetskog rata njegova majka, stariji brat i on proveli u sremskom selu Manđelos. Tamo su ih Srbi čuvali i sačuvali pod prezimenom Kalinić.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti: Ratko Dmitrović