Vidovdan kao srpska sudbina

Kroz vekove 28. jun je bio važan, često i koban datum za Srbe, postavši sastavni deo kolektivne svesti naroda. Od Kosovskog boja, atentata u Sarajevu, stvaranja Jugoslavije, pa do uspona i pada Miloševića

Vidovdan je za Srbe poseban dan, datum mitskih razmera, sinonim za velika stradanja, ali i pobede i nacionalna nadahnuća. Od Kosovskog boja, preko Prvog svetskog rata, do danas, Vidovdan je ostao duboko usađen u svest naroda.

Zato se i uoči ovogodišnje proslave u Gračanici ne može zaboraviti činjenica da se sudbina Srba vekovima određivala, lomila 28. juna (15. jun po julijanskom kalendaru).

– Vidovdan je glavna patriotska i duhovna komponenta srpskog naroda, koja je doduše doživela zamah tek u 19. veku sa nastankom nove nacionalne svesti. U istoriji Evrope nije bilo mnogo tako spektakularnih bitaka kao što je Kosovski boj, u kojem su poginula oba vladara. Takav događaj je bio predodređen da postane mit. To što su se kasnije na ovaj datum, namerno ili slučajno, odigrali i mnogi drugi događaji, samo je pojačalo mit o Vidovdanu – objašnjava istoričar Predrag Marković.

Evo nekih najznačajnijih događaja koji su se desili na ovaj dan:

KOSOVSKI BOJ (1389): Nijedan drugi događaj ne simbolizuje srpsku istoriju kao bitka na Kosovu. Kroz vekove, ona prati Srbe kroz priče o herojstvu, žrtvovanju, opredeljenju za carstvo nebesko umesto carstva zemaljskog, o porazu iz koga smo se duhovno uzdigli. Stradanje srpskih boraca na Kosovu je poistovećeno sa Hristovim stradanjem i osnovnim idejama hrišćanske vere.

– U ovakvoj interpretaciji veliku ulogu je imala crkva. Knez Lazar je bio njen darodavac, zaštitnik i miljenik, pa je Kosovski boj glorifikovan, dok je Marička bitka, iako istorijski značajnija, ostala u drugom planu. Jedan od razloga je i lokacija bitke, jer je Kosovo imalo mnogo veći značaj za Srbe – objašnjava istoričar Čedomir Antić.

KONVENCIJA SRBIJE I AUSTROUGARSKE (1881): U zamenu za potpunu ekonomsku i spoljnopolitičku potčinjenost Beču, srpska država i dinastija Obrenovića su kao kraljevina dobile međunarodno priznatu nezavisnost. Bila je to samo najava mnogih prelomnih tačaka, kada je Srbija morala da bira između Istoka i Zapada.

– Ne bi bilo dobro da današnja politička elita mora da donosi tako teške odluke, odnosno da dođe u situaciju u kojoj su tada bili Obrenovići, s obzirom na to da je konvencija sa Austrougarskom predstavljala jednu vrstu kapitulacije – kaže Predrag Marković.

BALKANSKI RAT (1913): Samo nekoliko časova po okončanju vidovdanskog praznovanja 28. juna, Bugari su izveli napad na Bregalnici, što je bio uvod u Drugi balkanski rat.

PRINCIP UBIJA FERDINANDA (1914): Dolazak austrougarskog prestolonaslednika u Sarajevo na Vidovdan trebalo je da ponizi i disciplinuje neposlušne Srbe u carevini. Ipak, na krilima kosovskog mita o žrtvovanju, Gavrilo Princip je ubio Ferdinanda. Usledilo je novo veliko srpsko stradanje, ali i nacionalno uzdignuće, u koje su verovale sve generacije od 1389. godine.

VERSAJSKI SPORAZUM SA NEMAČKOM (1919): Iako se ovaj događaj sasvim slučajno odigrao 28. juna, na najbolji način simbolizuje kraj Prvog svetskog rata, s obzirom na to da je rat i počeo napadom na Srbiju.

VIDOVDANSKI USTAV SHS (1921): Već u procesu stvaranja najvišeg pravnog akta buduće Jugoslavije bili su vidljivi potencijalni politički sukobi, koji će razarati zemlju narednih decenija.

DONETA REZOLUCIJA INFORMBIROA (1948): Još jedan Vidovdan, kada je Srbija, tada unutar Jugoslavije, morala da bira između Istoka i Zapada.

USPON MILOŠEVIĆA NA GAZIMESTANU (1989): Upravo na Vidovdan Slobodan Milošević se ustoličio u nacionalnog vođu i poveo Srbe u događaje za koje nisu bili nimalo spremni.

SRBI U HRVATSKOJ (1990): Sa namernom simbolikom, amandmanima na Ustav Hrvatske, Srbi su 28. juna 1990. prestali da budu konstitutivni narod ove republike.

VIDOVDANSKI SABOR OPOZICIJE (1992): Iako u senci 9. marta, ovo su bili najveći protesti protiv Miloševića u organizaciji DEPOS-a. Bili su i okidač za buduće demonstracije.

MILOŠEVIĆ ISPORUČEN HAGU (2001): Tačno 12 godina posle Gazimestana, Milošević je izručen sudu u Hagu. Datum izručenja gotovo da je izazvao više kritika nego sam događaj. Nacionalno poniženje ili namerno pružena prilika Miloševiću da ponovo na Vidovdan uđe u istoriju, „kao borac protiv svetske nepravde“ – dilema je oko koje do danas traju sporenja.

LAZAREVE KNJIGE

Koliki je uticaj, makar u prošlosti, Vidovdan imao na Srbe, najbolje pokazuju svedočenja Osmana efendije, koji je optuživao Karađorđeve ustanike 1806. da u rukama stalno nose knjige kneza Lazara i da je on podstrekač bune u njihovom razumu. Vidovdan je za državni praznik proglašen 1889. godine, na 500. godišnjicu Kosovskog boja, kada je upriličena i proslava miropomazanja kralja Aleksandra Obrenovića u manastiru Жiča. Kao nacionalni praznik opstao je sve do dolaska komunista na vlast. Danas je Vidovdan pre svega datum kada se sećamo onih koji su dali život za Srbiju.

Izvor: novosti