arrow up

Подијелите вијест:

ВЕСЛАЧКА ЕКСПЕДИЦИЈА У ЧАСТ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРЕЛАСКА АЛБАНИЈЕ

Veslaci_krenuli_na_ekspediciju_dugu_1500_kilometara-23d3d343У част стогодишњице преласка Албаниjе, из Београда jе испраћена веслачка експедициjа, у оквиру коjе ће веслачи веслати 1.500 километара око Балканског полуострва, од града Кавале до Крфа, гдjе ће Српскоj кући предати захвалницу “У знак предака за будућа поколења”.

Веслаче jе испред Веслачког клуба “Црвена Звезда” на Ади Циганлиjи на ову веслачку експедициjу испратио принц Александар Други Карађорђевић, коjи jе покровитељ овог веслачког клуба.

Веслачи коjи су се одважили на оваj подухват у част стогодишњице преласка Албаниjе су Предраг Трипковић, Негован Спасић, Јован Мемедовић, Милош Аjздековић и Драган Челебић, саопштено jе из канцелариjе Карађорђевића.

“Поносан сам што ће чланови клуба коjи jе под моjим покровитељством учествовати у овом спектакуларном спортском догађаjу. Веома ми jе драго што ће на овако леп начин представљати Србиjу у мисиjи повезивања земаља нашег региона”, рекао jе принц Александар.

Под притиском велике аустроугарско-њемачке и бугарске офанзиве, Врховна команда српске воjске 24. новембра 1915. године одлучила jе да се трупе воjске повуку преко Црне Горе и Албаниjе на Јадранско море.

“Албанска голгота” jе устаљен назив за повлачење Српске воjске и прогнаних цивила преко завиjаних планина Албаниjе и Црне Горе, након инвазиjе Централних сила, на челу са Аустроугарском, на Србиjу, у зиму 1915/16. током Првог свjетског рата.

Једини пут српскоj воjсци и избjеглицима према савезницима и jадранскоj обали водио jе преко албанских планина.

Ово повлачење jе текло у више колона из правца Метохиjе ка обали Јадранског мора, гдjе су Савезничке команде организовале транспорт бродовима и прихват до безбjедносних одредишта, грчких острва у Јонском мору, Италиjи и сjеверноj Африци.

Процjењуjе се да jе више десетина хиљада воjника и цивила страдало током повлачења, од посљедица рањавања и исцрпљености.

Након опоравка, око 150.000 припадника Српске воjске се прикључило савезничким трупама на Солунском фронту, у jуну 1916. године, гдjе су вођене тешке борбе све до краjа рата и коначног ослобођења Србиjе.

 

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

 

Везане виjести:

Неустрашива Јелена у борби са Бугарима и Аустроугарима

ПОТПИСАН СПОРАЗУМ О ОЧУВАЊУ ИСТОРИЈЕ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

Срби из Босне и Херцеговине у вртлогу Првог свjетског рата

Први свjетски рат – Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ми што нас Вукашинове очи боле..

Ми, зањихани, јадовничком успаванком из суза бакиних. Јадовничани,Ми што нас воде,очи ископане.Вукашинове,Херцеговачке,Kлепачке,Наше свете,

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.

Завет и исповест

Узрастање без завета, мора створити слабе, перверзне и користољубиве људе. Нарцисе и егоцентрике.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​