arrow up

Подијелите вијест:

„Верски рат се лако започиње“

dobrica_cosic2.jpg

Београд — Писац Добрица Ћосић изjавио jе на представљању своjе књиге „Босански рат“, да покушаj ревизиjе Деjтонског споразума прети да произведе несагледиве последице.

Он jе оценио да jе Србима, Хрватима и Муслиманима потребно историjско помирење засновано на суочавању са истинама ратова деведесетих година.

„Верски рат се лако започиње, а тешко окончава, ако се икад оконча. Срби, Муслимани и Хрвати мораjу да живе заjедно и у суседству, а то jе могуће само у условима мира и помирења до коjих jе немогуће доћи ако се код зараћених народа смишљено не развиjа историjсики разум коjи их води у сазанања о међузависности људи и народа као услову опстанка и напретка“, рекао jе Ћосић на промоциjи књиге у Дому омладине у Београду.

Таj историjски разум, додао jе он, настаjе на истинама о чињеницама о разбиjању Југославиjе, чиниоцима тог процеса, узрочима и покретачима рата и њиховим циљевима, са конкретном персонализациjом ратних злочина. „То су миротворачке истине у овом времену. То jе jедина медицина коjа може да лечи од шовинизма разбољена друштва“, поручио jе Ћосић, коjе истакао да се и као председник Савезне Републике Југославиjе и писац у улози политичара и државника тих ратних година залагао за политику историjског компромиса.

Књига „Босански рат“, коjа jе управо обjављена у издању „Службеног гласника“, скуп jе докумената коjи су део Ћосићеве архиве сакупљане у време његовог председавања СРЈ, као и ратних сукоба на простору БиХ.

„Књига jе моjа одбрана слободе и истине, људских и националних права коjа се садрже у Републици Српскоj, тоj прескупоj, али jединоj политичкоj и ратноj победи српког народа у другоj половини 20. века“, рекао jе Ћосић.

На промоциjи књиге говорили су професор др Дарко Танасковић, писац Владимир Кецмановић, уредник књиге и писац Марко Крстић, као и публициста Драгослав Бокан.

 

 

Извор: срна

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​