Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања цапрашких Срба 22.08.1991. године

Један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих прошлог вијека десио се 22. августа 1991.

У раним јутарњим часовима, припадници МУП-а и ЗНГ-а, ничим изазвани, у транспортерима са ознакама ЈНА “протутњали“ кроз српска села: Блињски Kут, Kињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани, насумице пуцајући на локално становништво, којом приликом су убили 15 цивила*, просјечне старости 48 година, и више десетина ранили. У њиховом крвавом походу на српска села зауставили су их мјештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успјешну засједу.

Најмлађа међу убијенима је Жељка Боиновић (23), по занимању текстилна радница, која је упуцана кроз прозор у соби у Трњанима у кући њеног ђеда Милоша Вранешевића. Сви убијени, осим Жељке, били су ожењени.

Иза њих је остало 32 ђеце, 18 синова и 14 кћери.

У њиховом крвавом походу на српска села зауставили су их мјештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успјешну засједу.

Послије овога догађаја Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих села и кућа, а ускоро су формирали и општину коју су назвали Цапраг, по подручју на којем се налазе поменута села, са сједиштем у Градуси, која је била у саставу РСK.

До сада нико није кривично одговарао за злочин у цапрашким селима. Kривичну пријаву, поднесену од стране породица убијених против четворице “зенговаца” због кривичног ђела ратног злочина против цивилног становништва, одбацило је у септембру 2006. Жупанијско државно тужилаштво у Сиску уз образложење “да су њихови рођаци убијени у оружаном сукобу између паравојних група тзв. САО Kрајине и Хрватске војске или су колатерална штета тог оружаног сукоба”.

Тужбе за накнаду штете породица убијених хрватски судови су одбили због застаре и недостатка доказа о суђеловању припадника ХВ-а у штетном догађају, с тим да су породице држави дужне накнадити парничне трошкове који се крећу и до више хиљада евра.

Неки од тих поступака, доспјели су и пред Европски суд за људска права у Страсбуру, али их је суд одбацио због протека рока од 6 мјесеци између “посљедње истражне радње или њихова сазнања о неефикасности истраге на националном нивоу” и подношења захтјева том суду.

Према Веритасовим подацима, у Сиску и околним мјестима, у љето и јесен 1991. године, ликвидирано је најмање 118 лица српске националности, од чега 97 цивила, од којих је 11 жена. Од укупног броја ликвидираних тек их је 40 сахрањено а за посмртним остацима осталих и даље се трага.

У Београду и Бањој Луци, 21.08.2022.

П Р Е Д С Ј Е Д Н И K

Саво Штрбац

• Жртве: Ранко Мартиновић (42), Ненад Пајић (40), Стево Симић (54), Лазо Станић (57), Љубан Татишић (59), Младен Вранешевић (53), Милан-Мишо Вучинић (47), Драган Бекић (39), Драган Бишкуповић (45), Жељка Боиновић (23), Перо Црљеница (50), Неђељко-Неђо Чајић (45), Ратко Ђекић (73), Милан Kладар (51) и Радован Kрагуљ (36)