Veljko Đurić Mišina: Otvaranjem problema Starog sajmišta otvarate i Jasenovac, Jadovno i ostalih hiljadu jama

Gde je izgubljeno sećanje na zločin? U Sedmici govore episkop Jovan Ćulibrk, autor filma o Starom sajmištu i direktor Muzeja žrtava genocida Veljko Đurić Mišina i pesnik Goran Babić

Posle telefonskog uključenja episkopa slavonskog Jovana (Ćulibrka), u emisiji su debatovali Veljko Đurić Mišina i Goran Babić.

Direktor Muzeja žrtava genocida Veljko Đurić Mišina govorio je o prvom prikazivanju svog filma „Koncentracioni logor Zemun“, odgovorio je na pitanje o zaboravu zločina: „Zbog unutrašnje politike Josipa Broza i celog sistema nametana priča o zaboravu, jer bi svako dubinsko istraživanje zločina u Drugom svetskom ratu poremetilo njihovu revoluciju i politiku bratstva-jedinstva.“

Veljko Đurić Mišina se osvrnuo i na uplitanje politike u stručne i naučne stvari: “Očito da je postojalo mišljenje, i komunističke Jugoslavije i ove socijalističke Srbije – od 1991. do sticanja nezavisnosti – da se ništa ne dešava (u vezi sa Starim sajmištem). Poznata je odluka Nenada Bogdanovića, bivšeg predsednika Skupštine grada Beograda, da se ne sme ništa raditi sa Starim sajmištem, naprotiv – da ga treba rekonstruisati u jedan poslovni objekat. U njegovo vreme izvršena je privatizacija objekata – otud danas restorani i privatna imovina na Memorijalu koji je pod zaštitom države. Nije, dakle, smelo da se dira Staro sajmište, dok nije došao čovek za predsednika Komisije, vladika Jovan Ćulibrk, koji je pokrenuo celu priču.“

Pesnik Goran Babić, čija je baka stradala u logoru Staro sajmište, nije se saglasio sa mišljenjem Veljka Đurića o odgovornosti Josipa Broza i ostalih: „Josip Broz je umro pre 30 godina, a ovih poslednjih 30 godina se ne radi ništa… Nije valjda mrtav Broz zabranio?! To je dio te kampanje, koja s vremena na vreme izbije, da bi se prikrila istina. Bitno je prenositi saznanja mlađima, da se ne zaboravi i ne prećutkuje.“

U emisiji se nije moglo prenebreći ni pitanje uloge generala Milana Nedića, iako logor Staro sajmište nije bio pod njegovom upravom.

Veljko Đurić Mišina: „U mom filmu se govori da je Milan Nedić spasio određen broj pripadnika romske zajednice, jer su ti pripadnici bili njegovi vojnici pri prelasku Albanije. Naravno, nije spasio sve. Vlada Milana Nedića imala je dvojak pristup problemu Roma – poseban odnos prema čergarima i poseban odnos prema onima koji su stacionirani po selima, da kažem – na hrišćane i muslimane, ili na srpske i rumunske Cigane. Nije sporno njegovo zalaganje da se spase 700 (romske) dece i staraca koje su Nemci dopremili na Sajmište u leto 1942. sa Kozare.

Na ovo je replicirao Goran Babić: „Mene to podseća na slučaj Francuza Petena i na odnos koji su Francuzi imali prema njemu kao saradniku Nemaca. Taj Francuz je bio osuđen na smrt, ali je bio prestar pa nije izvršeno.“

Veljko Đurić Mišina: „Neosporno da Milan Nedić nije imao velika prava u toj vlasti. Možemo da se sporimo da li je morao da se prihvati ili nije morao, pretpostavljam da je prelomio kada su mu Nemci rekli da će podeliti Srbiju između Hrvata, Mađara i Bugara, pa će njihove granice biti na Moravi ili ćeš se ti (Nedić) toga prihvatiti. Staro sajmište, u to vreme koncentracioni logor Zemun, nalazi se na teritoriji Nezavisne države Hrvatske, i pod isključivom ingerencijom nemačke Gestapo službe. Jevrejsko pitanje u Srbiji je delić globalnog konačnog rešenja kako su ga nacisti formulisali 1930–ih godina. Ono što se može zameriti Milanu Nediću jeste da su njegove službe učestvovale u pravljenju spiskova i privođenju, odnosno na neki način okupljanju, pripadnika jevrejske zajednice. Nema dokaza da je ijedan srpski građanin ili građanin Srbije srpske nacionalnosti ubio Jevrejina u takvim slučajevima. Kao što nema dokaza da je ijedan nemački vojnik ubio Jevrejina na teritoriji NDH, ubili su ih Hrvati – da li zvani ustaše ili domobrani…“

Goran Babić: „Nije to samo kod Nedića, slično je i u slučaju Stepinca… I Stepinac je neke iz Jasenovca vadio, a neke nije… Nedić je mogao, na kraju balade, da dâ otkaz – i da ne sudjeluje u tom užasu. Niko od njega nije tražio da ide u rat protiv Hitlera, ali nije morao ni da pomaže.“

Govoreći o mogućnostima „regionalne saradnje“, Veljko Đurić Mišina je zaključio: „Problem Starog sajmišta morate posmatrati u širem kontekstu. Dobar deo zatočenika na Starom sajmištu, možda čak 75 odsto, doveden je sa teritorije NDH-a, a dobar deo zatočenika koji nije bio radno sposoban vraćen u Jasenovac, i tamo ubijen. Kada otvorite problem Starog sajmišta, morate da otvorite i problem Jasenovca, i to na velikoj sceni! Kada otvorite problem Jasenovca, otvarate problem Jadovna i ostalih hiljadu i nešto jama… Bojim se da će se uplesti politika i da će se ovo otaljavati.“

POSLUŠAJTE CELU EMISIJU

Urednik i voditelj: Ana Tomašević
Naslov, oprema i transkript: Stanje stvari
(Radio Beograd 1, 4. 2. 2018)

Izvor: Stanje stvari

Vezane vijesti:

Veran Matić predstavnik za regionalnu saradnju Komisije za Staro sajmište

Veljko Đurić Mišina: O Jasenovcu ili O jednom (bezvrednom …

Prikazan dugometražni dokumentarni film o logoru Sajmište …