Vasilije Krestić: Kao da neko namerno ruši ugled SANU

To što je ove godine prava navala na Akademiju nije normalno. Spremni smo na zdravije odnose sa Zagrebom, hrvatsko društvo nije. Pod novim rukovodstvom odnos prema SANU u javnosti se znatno poboljšao

KOD svih izbora, bez obzira na to koje su oni vrste, uvek je bilo i uvek će biti lobiranja. Očekujem da u Srpsku akademiju nauka prođu oni kandidati koji to zaista zaslužuju svojim naučnim i umetničkim doprinosom. To što je ove godine prava navala na SANU, a broj predloženih kandidata premašio sve rekorde, nikako nije normalno. Šta se krije iza toga i kome je stalo da izbori izgube pravi smisao, pokazaće vreme. O tome ovom priliko ne želim da se izjašnjavam – kaže u intervjuu „Novostima“ prof. dr Vasilije Krestić (86), redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, ugledni istoričar.

* Šta biste, kao istoričar koji je stručnjak za odnose Srba i Hrvata, preporučili Vučiću uoči posete Zagrebu?

– Onog časa kada sam saznao da će predsednik putovati u Hrvatsku, samoinicijativno, u najboljoj nameri, napisao sam mu pismo i predložio da pročita moju knjigu „Velikohrvatske pretenzije na Vojvodinu i BiH“. Dobro znam da ne samo našim, već i političarima u svetu, često smetaju naučno proverene činjenice. Oni ih ponekad svesno zanemaruju radi ostvarivanja svojih političkih ciljeva.

* U svojoj knjizi upozoravate i na važnost razgraničenja Srbije i Hrvatske?

– Veoma je važno da li će po međunarodnom pravu granica ići sredinom reke, ili će biti prihvaćene katastarske mape iz vremena Austrougarske. Hrvati insistiraju na ovom drugom rešenju, žele Šarengradsku adu, žele da preko Dunava prekorače u Srbiju.

NE PRIZNAJU ZLOČINE NDH

* Kako tumačite bes koji je u Hrvatskoj izazvala nedavna izložba o Jasenovacu u UN? 
– Taj bes dokazuje da hrvatski političari nisu u stanju da se suoče sa istorijskim istinama… da priznaju da je u NDH počinjen veliki zločin i da time stave tačku na mračan period njihove istorije.

* Čim je predsednica Grabar Kitarović uputila poziv srpskom predsedniku, iz Hrvatske smo zasuti raznoraznim zahtevima?

– Stalnim optužbama protiv Srba i Srbije zbog navodne velikosrpske agresije, hrvatski političari pokušavaju da prikriju vekovnu težnju o velikohrvatskim namerama. Pomenutom mojom knjigom pokazao sam da od revolucije 1848. do naših dana nije bilo nijednog poznatijeg hrvatskog političara koji nije težio da na osnovu hrvatskog državnog i povijesnog prava stvori veliku, etnički čistu i koliko je moguće više katoličku Hrvatsku. Kada je o ratnoj odšteti reč, oni su na sličan način pokušavali da ucene Beč i Budimpeštu, ali bez uspeha. Nastaviće da ucenjuju Srbiju. Ne pominju, pritom, obeštećenje 400.000 proteranih Srba, njihove penzije i nevraćenu imovinu. Rečit je i primer profesora Fedora Nikića, koji je testamentom Srpskoj akademiji nauka i umetnosti zaveštao svoj stan u Veloj Luci. SANU do danas nije uspela da dođe do tog stana jer se u njega uselila tamošnja apotekarka.

* Mogu li Srbi i Hrvati da stave privremeni moratorijum na istorijske fakte, okrenu se ka budućnosti?

– Voleo bih da grešim kad tvrdim da u nama dogledno vreme nema ni najnužnijih pretpostavki za prevazilaženje brojnih suprotnosti između Srba i Hrvata. Naša zemlja je spremna na bolje i zdravije odnose, ali hrvatsko društvo nije.

* Jeste li zadovoljni tokom i učinkom unutrašnjeg dijaloga o KiM?

– Iznenadila me je nepovoljna reakcija vlasti na Apel za odbranu Kosova i Metohije, čiji sam potpisnik. Ako je reč o dijalogu, onda se samo po sebi podrazumeva da rasprava mora biti demokratska, da se ne može očekivati jednoumlje. Sigurno je da dijalog ne obavezuje srpsku vlast u daljim pregovorima o statusu KiM. Vlast bi obavezivao samo referendum.

* Upozoravali ste više puta da se ni po koju cenu ne smeju dići ruke od KiM?

– I dalje stojim na stanovištu da ne smemo pod raznim pritiscima i ucenama da dignemo ruke od KiM. Ti delovi naše države su pod okupacijom. To je faktičko stanje i mi ga u ovom trenutku ne možemo menjati. Suludo bi bilo i pomišljati na bilo kakvo vojno konfrontiranje. Imajući u vidu veoma brzi tehnološki razvoj u svetu, koji u odnosu na prethodne vremenske periode ubrzava i geopolitičke promene, mislim da moramo imati strpljenja, da moramo čekati povoljnije i nama naklonjenije međunarodne odnose. Okupaciju nije lako podnositi, ali još teže bi nam palo trajno odricanje od tih delova srpskih zemalja.

EFIKASNA AUTONOMIJA

* I nakon veka od prisajedinjenja Vojvodine, političari se prepucavaju oko stepena njene autonomije. Šta vi mislite?
– Logičan bi bio onaj stepen autonomije koji bi u svim oblastima života, po što nižoj ceni, na opšte zadovoljstvo građana, obezbedio što veću efikasnost.

* Koliki je doprinos SANU u rešavanju kosmetskog statusa?

– SANU je knjigama, monografijama i zbornicima radova, naučnim skupovima i izložbama, učinila sve što je mogla da pokaže i dokaže kome pripada KiM. Verujem da od tih i takvih svojih naučnih rezultata Akademija neće odustati.

* Izjavili ste da je aktuelno rukovodstvo SANU mnogo agilnije od prethodnog u odbrani srpskih interesa?

– Dok je Akademija pod prethodnim rukovodstvom tavorila i zbog niza pogrešnih odluka izgubila dostojanstvo i poštovanje, pod novim rukovodstvom odnos prema SANU u javnosti se u znatnoj meri poboljšao. Akademija je pod prethodnim rukovodstvom odgovarala onima koji su lišeni nacionalnih i patriotskih osećanja. Novo rukovodstvo, koje pojedini mediji povremeno kritikuju, nizom manifestacija, kao što su: organizovanje svečane akademije posvećene godišnjici osnivanja Jasenovca, obeležavanje tridesetogodišnjice nastanka Memoranduma, izložba posvećena kulturno-istorijskim spomenicima KiM, raznim javnim tribinama, pokazalo je da je SANU srpska nacionalna ustanova, što smeta evroatlantistima i tzv. drugosrbijancima. U svakom slučaju, stanje u SANU, po mom viđenju, neuporedivo je bolje no što je doskora bilo.

* Ne krijete da ste evroskeptik i da vam se dopada stav Srbije da ne okreće leđa Rusiji… do kada ćemo tako moći?

– Bio sam i, iz dana u dan, sve sam ubeđeniji evroskeptik. Nikako se ne mogu saglasiti sa činjenicom da Kosovo i Metohija budu cena za naš ulazak u EU. Nijedna sadašnja članica EU nije morala da se odrekne dela svoje teritorije da bi bila primljena u tu zajednicu. Ako držimo do našeg teritorijalnog integriteta, što nam i Ustav nalaže, ako nam je stalo do nacionalnog dostojanstva, na takav zahtev nikako ne bismo smeli da pristanemo. Moje rusofilstvo nije iracionalno. Ne hrlim slepo u zagrljaj bratske Rusije. Jedino u njoj vidim da imamo istinski oslonac. Dogod je to tako, mi ne bismo smeli da okrećemo leđa Rusiji, da se prema njoj ponesemo onako kako se ponela Đukanovićeva Crna Gora. U tom stavu moramo da istrajemo, a koliko dugo ćemo istrajavati, ne mogu da proričem.

SPRDNjA SA „NOBELOM“

*Kako doživljavate nominaciju Nataše Kandić, osnivača Fonda za humanitarno pravo, za Nobelovu nagradu za mir?

– Kada bi imenovana dobila Nobelovu nagradu, narodski rečeno, bila bi to sprdačina.

Autor: Jovanka Simić

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Akademik Vasilije Đ. Krestić: O genocidnosti hrvatske politike

Vasilije Đ. Krestić: Gde stanuje genocidnost u hrvatskoj …

Vasilije Krestić: Od istine do zablude, pa nazad | Jadovno 1941.

Krestić: Velike greške učinjene zbog sloge i jedinstva …