Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (7. део)

Елементи које треба уништити

Хрватска држава не може постојати ако у њој живи 1.800.000 Срба и ако ми за леђима имамо снажну српску државу, изјавио је Младен Лорковић, министар спољних послова НДХ

Свештеник и усташа др Иво Губерина 1943. је написао: „Становити елементи у Хрватској, који су за вриеме Југославије имали задаћу расточити државни и народни организам Хрватске; онеспособити је за живот, а особито за ону улогу, коју је Провидност намиенила и након пада Југославије остали су у хрватском организму, а да се ни за једно слово у својим протухрватским тежњама нису измјенили. Природно је право хрватске државе и хрватског народа лиечити свој организам од тога отрова. Усташки се покрет дао на тај посао; употребљава средства, којим се служи сваки лиечник при лиечењу организма. Гдје је потребно прави потребне операције.

Усташки би покрет најволио, да се ови хетерогени и сад непријатељски елементи тихо и слободно асимили­ рају или да се тај отров удаљи из организма (пресели у матицу земљу). Али ако такови елементи не ће да се асимилирају, већ хоће остати у организму као некакова ’пета колона’ за растварање организма или што је још горе, улазе у оружани сукоб, као што се догађа с четничко­комунистичким бандама, тада по свим начелима католичке моралке, они су нападачи и Држава Хрватска има право, да и мачем уништи те нападаче.”

Када су усташе из Славоније протерале 65.000 Срба, чије су куће и имања запосели Хрвати, Павелићев министар правде Мирко Пук је 25. фебруара 1942. тим поводом изјавио: „Хрватска државна влада извршила је у том правцу своју хрватску и своју усташку дужност.”

Попут министра Пука, и министар Милован Жанић, који је у НДХ био председник Законодавног повјеренства хрватске владе, рекао је 2. маја 1941. године: „Ја говорим отворено, ова држава, ова наша домовина, мора бити хрватска и ничија друга. (…) Ова земља мора бити земља Хрвата, и нема метода које ми као усташе нећемо употребити да ову земљу учинимо хр­ ватском и очистимо је од Срба.”

Зашто је Хрватску требало очистити од Срба објаснио је Младен Лорковић, министар спољних послова НДХ. Септембра 1942. он је дипло­ матским представницима изјавио: „Хрватска држава не може постојати ако у њој живи 1.800.000 Срба и ако ми за леђима имамо снажну српску државу која би увијек засезала у наша подручја и представљала вјечиту опасност за нас. Стога је срећа што је до успоставе НДХ дошло у овим временима, јер само сада можемо ријешити тај проблем. Ми стога настојимо да нестане Срба из наших земаља и у том правцу је већ много учињено. Ево, ја сам се ових дана вратио с подручја Козаре, шездесет километара дуго и готово исто толико широ­ ко подручје, које је било настањено искључиво Србима, данас је празно згариште”.

У говору одржаном у Доњем Михољцу 27. јула 1941. Лорковић је подробније објаснио зашто треба очистити Хрватску од Срба убијањем и протеривањем. О томе је казао: „Усташки покрет инзистира на енергичном рјешењу српског проблема у Хрватској. Они што се налазе с друге стране Саве и Дрине деру се да смо нетрпељиви, да нехумано поступамо према Србима. Ми одговарамо свима да је дужност Хрватске владе да поступа тако да Хрватска припада само Хрватима. Наша је дужност да заувјек ућуткамо оне елементе који су највише допринели да Хрватска 1918. падне под српску власт. Једном ријечју, морамо истријебити Србе у Хрватској! То је наша дужност и то ћемо урадити. Ићи ћемо до краја, не обазирући се на оно што говоре они преко Саве и Дрине у име осјећања човјечности. Хрватска влада под водством нашег дивног Поглавника узела је у своје способне руке рјешавање овог проблема и ријешити ће га темељито.

Хрватска влада је такођер узела у своје руке рјешавање жидовског проблема. Знате ви ко су Жидови. Увијек су били и остали пријатељи и слуге непријатеља хрватског народа. Жидови који су најодговорнији за овај рат зато што су се уротили против Велике Њемачке и њеног савезника Италије, не могу очекивати ништа друго него да се према њима поступа у складу са заслугама.

Хрватска има бити очишћена од свих ових елемената који представљају несрећу за наш народ, који су туђинци и непријатељи хрватског народа. (…) Ти елементи које треба уништити јесу наши Срби и наши Жидови”.

Све ове и многе друге сличне изјаве усташких главешина резултат су раније осмишљеног плана поглавника Павелића о геноцидном уништавању Срба. Још у јесен 1940, годину дана пре но што је дошло до Другог светског рата, за тај план сазнао је Влатко Мачек, тадашњи потпредседник југословенске владе у Београду.

Наставиће се

Извор: ПОЛИТИКА, четвртак 02 јун 2016., стр. 14

Везана вијест:

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици – 1.део

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици – 2. део

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици – 3.део

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (4.део)

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (5. део)

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (6. део)

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (8. део)

Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (9. део)