БРУТАЛНИ ВЕРБАЛНИ НАПАДИ НА СРБЕ
Посланик Анђелко Кларић заложио се за то да се Срби у Хрватској изолују као Курди у Ираку и да се за њих створе гета
О мржњи, несхватљивој за здрав разум, која је овладала знатним делом хрватског друштва у другој половини 19. века, свој суд изрекла је и добронамерна и хумана мис Аделина Паулина Ирби, која, као странкиња, Енглескиња, није имала разлога да прави разлику између православних и католика. Поводом масовног затварања Срба у Пакрацу, Карловцу, Осијеку, Дарувару и другим местима Хрватске и Славоније, до којег је дошло у време устанка у Босни и Херцеговини (1875- 1878), кад је на челу Хрватске био бан Иван Мажуранић, мис Ирби је написала: Једини мотив томе гоњењу налази се у нечовечној мржњи Хрвата спроћу Срба. Као год што католици у Босни иду на руку Турцима против Срба, тако Хрвати у Славонији иду на руку Мађарима опет противу Срба.”
Највећи сејачи мржње, они који су је уобличили у државне, националне и политичке програме, који су јој дали особине борбе различитих раса, Еуген Кватерник и Анте Старчевић, у хрватском друштву прихваћени су као највеће патриоте и родољуби. Тим чином раздор између Хрвата и Срба дубоко је био усађен у њихова бића, јер док су једни били спремни да славе, хвале и следе поменуте корифеје, други су с разлогом од њих за- зирали, јер су осећали тешке последице њиховог погубног деловања.
Ружени и сатанизовани у прошлости, још горе су Срби прошли у време хадезеовске власти Фрање Туђмана и његових наследника. Кад је Хрватска демократска заједница дошла на власт, сачињен је за новинаре посебан глосар с упутствима како треба говорити и писати о Србима. Као што се у време Павелићеве НДХ говорило о жидокомунистима, од новинара је сада тражено да говоре о Србо-комунистима. Тада је издато упутство да се на радију и телевизији, у новинама, часописима, књигама, говорима, предавањима и у свим јавним наступима увек за Србе користи израз „четник”.
У фебруару 1990. Туђман је захтевао да се Срби у Хрватској, као хрватски грађани, означавају као „православни Хрвати”. Залагао се за то да се не користи кованица „православни Срби”, а у потпуном складу са законским одредбама из времена Павелићеве НДХ, наговестио је да ће у Хрватској бити забрањена Српска православна црква. За Србе који би остали у Хрватској и не би се преселили у Србију, обећао је да ће њихова црква, као и у време НДХ, постати Хрватска.
Држећи се поменутог глосара, али и конкретних упутстава Фрање Туђмана, репортер Хрватске телевизије Јерко Томић, у емисији „Куда српска хорда прође”, емитованој 20. августа 1996, о Србима је рекао „да су нељуди којима није помогло светосавље, да су трговци свињама, четничка гамад, да су гори од стоке, србадија прљаве шапе, сотонски добошари, да су цивилизација ражња и ракијетине, крезуби монструми, прљаве шубаре, јад и биједа, ђубрад, србочетнички вампири, људско зло, створови, болест, губа, неслани Јовани, бијесне разуларене четничке звијери, тепих нацизма, да су у Хрватску дошли пре сто година, да су били слизани са Турцима, да су потаманили Јевреје и прије доласка хитлероваца у Београд.”
Почетком августа 2001. године доградоначелница Петриње изјавила је да „док и један праваш живи на свом подручју (тј. у Хрватској – В. К.), док и један Хрват дише својим плућима и хода по овој земљи”, Србин неће „моћи живјети као сви остали”. За челницу Петриње Србин „нити је човјек, нити животиња, животиња не заслужује такву успоредбу с њим”. Све Србе она је видела као четнике а за њих нема живота у Хрватској. О томе је казала: „Ми можемо са свима, осим с некрстима, јер вјера и враг не иду скупа. Очистит ћемо Хрватску од смећа.”
Важно је истаћи да су се брутални вербални напади на Србе, који су били прави ратни покличи, чули и у Сабору Хрватске 4. октобра 1990, у време конституисања Хрватске, више месеци пре него што је дошло до оружаних сукоба. На тој седници посланик Дамир Мајовшек између осталог је рекао: „Не вјеруј Србима ни када ти дарове доносе.” Потпредседник Сабора Стјепан Сулиманац заложио се на тој седници за доношење расног закона кад је изјавио да за „лица која су се населила иза 1918. године у Хрватској, а стекла су иметак, треба створити закон и заштитити се од тих елемената”, односно од Срба. Посланик Иван Милас поручио је Србима: „На ваше право одговорит ћемо оштрим мачем. Дан обрачуна је врло близу!” Потом је додао: „Србе никад нисам волио, а моји су родитељи криви што их нисам мрзио”. Посланик Анђелко Кларић заложио се за то да се Срби у Хрватској изолују, као Курди у Ираку, и да се за њих створе гета. Бранко Пожњак предложио је да Сабор „размотри могућност укидања имунитета српским посланицима”, а Виктор Грабовац је захтевао да се за српске општине у Хрватској „обуставе сва финансијска давања”.
Наставиће се
Везане вијести:
Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици – 1.део
Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици – 3.део
Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (4.део)
Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (5. део)
Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (6. део)
Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (7. део)
Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (8. део)
Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској политици (9. део)