Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за наслов моје објављене књиге, „Хрватски геноцид над Србима 1941-1945”, неки рекли да је провокативан, а неке књижаре књигу нису ни при­миле за стављање у излог, бојећи се нежељених после­дица. То је још један доказ колико је у свест људи уко­рењено „братство и јединство“ између Срба и Хрвата, па везивање хрватског имена за геноцид, не само да није пожељно, већ то може да буде и врло опасно. Будући да се ради о страдању деце, моја жена Ева је предложила да овој књизи дам наслов „Анђели у па­клу“.

Не знам како је било у Дантеовом „Паклу“, али из прича преживеле деце логораша у хрватским логорима смрти, чијих је неколико казивања ушло у ову књигу, ла­ко се да закључити да је у стварном паклу у којем су се нашла, у првом реду српска деца, вољом хрват­­­ске државе, било и стравично и језиво.

Исто тако, не знам ко се све нашао у Данте­овом „Паклу“, али из објављених књига о умореној српској деци у Хезависној Држави Хрватској 1941-1945, Ђуре Затезала, вишегодишњег директора Хисто­риј­ског архива у Карловцу, „Радио сам свој сељачки и ко­вачки посао“ и Драгоја Лукића „Били су само деца“, уписано је, именом и презименом, 33.2о9 дјеце поморене на најсвирепији начин у организацији хрват­ске држа­ве. Ту су обухваћена само она деца чији су иден­титет успели да утврде ова два аутора. Међутим, Савезни завод за статистику Југославије износи бро­јку од 74.36о страдале деце у Независној Држави Хрват­ској у периоду од 1941 до 1945. године.

С обзиром на огроман број укупно поморених Срба у логорима смрти и широм државне територије НДХ, чије су процене унесене у ову књигу, може се закључити да је број поморене деце неупоредиво већи. Сигурно је да се тај број цени и на више стотина хиља­да, будући да је број дјеце у породицама био високо за­ступљен.

Задатак ове књиге јесте, у првом реду, настоја­ње да се открије, колико год је то могуће, бар прибли­жна истина о хрватском државном геноциду над срп­ским народом на укупном простору ратне НДХ, те да подстакне и друге истраживаче и државне органе, прије свих српских држава, да ово схвате као дуг исто­рији и као пијетет према невино страдалима.

Требало би да буде обавеза Републике Српске, Фе­де­рације БиХ, као и Републике Хрватске да се већ је­дном озбиљно приступи уређењу и јасном обележава­њу свих масовних гробаља укупног комплекса лого­ра смрти Јасеновац, у првом реду комплекса ма­сов­них гробница у Доњој Градини, које су још увек у за­пу­штеном стању. Ту спада и изградња насипа за за­штиту гробља у Доњој Градини које у време висо­ког водостаја плави река Сава.

Ако се ово не уради, остаће велика историјска сра­мота на послератним, а и садашњим генерацијама, у првом реду српског православног народа. У Европи је устаљено схватање да се вредност једног наро­да цени и по томе какав однос има према својим мртви­ма.

Аутор

< Анђели у паклу                                                           Садржај                                                                 Генеза и учинак злочина >