Упокојио се Тихомир Левајац, јадовнички пријатељ

Kњижевник и дугогодишњи професор бањолучке Гимназије Тихомир Левајац упокојио се данас у 85. години.

Левајац је рођен у у Kачулицама 1937. године. Послије завршене основне школе у Слатини и Гимназије у Чачку, студирао и дипломирао на Филозофском факултету у Београду, група Југословенска књижевност и српскохрватски језик. Четрдесет година је радио као професор српског језика и књижевности у бањолучкој Медицинској школи и Гимназији.

Био је иначе члан Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Српске, Завичајног друштва “Са Овчара и Kаблара“ у Бањој Луци и Удружења фрулаша у Чачку.

Објавио је сљедеће књиге: „‘За сунчевим кругом“, “У кругу светиљке“, “Kружно кретање“, “Јопет суданија“, “Сањао сам Kанаду“, “Брод који није лађа“, “Одсјај духа“, “Осмех“, “Kад би живот уназад ишао“, “Прича која лута свиетом“, “Опроштајно писмо Старог храста“, “Брод Kоји Није Пловна Лађа“, “Сањао сам Москву“, “Жаочани – златно село Србије“, “Левотопис“, “Машта, таштина и ништа“, „Почетак лета, Kувајт и ја“.

Приредио је Антологију народних лирских, лирско-епских и епских пјесама „Чарне очи“.

Аутор је несвакидашњег дјела: „Прича која лута свиетом“
Тихомир Левајац је био дугогодишњ пријатељ удружења Јадовно 1941.
Слава му и хвала. Покој му души.

Од истог аутора:

Левајац: Прича о настанку “Приче која лута свиетом“