Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Komšije otkazuju zaštitu

Datum objave: ponedeljak, 31 maja, 2010
Veličina slova: A- A+

Nakon dva dana i noći na štalskom tavanu, stari Jaroslav Tregner reče mami da više ne možemo biti kod njih zbog toga što oni ne žele za nas odgovarati. Tog jutra, već je svanulo, u Tregnerovo dvorište su došli sladoledar Berger, Luca, žena otjeranog ustaše iz kuće mog djeda Mile, i ustaša Veljo Petrović, brat otjeranog ustaše Mirka Petrovića. Pitaju da li kod njih spavaju Bastašići. Stari Jaroslav i njegova starija snaja Anka kažu da ne znaju za nas, a da kod njih nismo spavali. Sve mi to gledamo i slušamo, udaljeni nekoliko koraka. Toga dana mama šalje Jovanku i mene u Orlovac našoj sestrični Milevi. Tamo nije bilo ubijanja. Pošto smo jednu noć prespavali, čujemo da u Zdencima kupe u logor. Sestra odmah ode kući pješice i skloni se kod Roberta i Marice Caplove (Zappe), na njihov tavan. Robert je hranio i napajao krave, a Marica je dojila. Inače su od nas nosili mlijeko. Ja krenem natrag u Grubišno sa mljekarom Jandrijom. Njegova kobila Juljća zna svaku kuću koja šalje mlijeko i tako sama staje, a Jandrija iznosi kante na most ispred kuće. Negdje vlasnici kanti izlaze i uzimaju kante sami ili iz Jadrijinih ruku. Do Lipovca me uglavnom ne poznaju, ali, idući dalje, nailazimo na kuće ustaša: Brkovići, Novalići, Pokopac, Grabarići… Odlučim da siđem kod tetke Živka Popovića, mame moje školske drugarice Ane Tvrdorijeke. Tu se ja zahvalim Jandriji i siđem. Prihvatiše me sa puno pitanja o događajima u gornjem kraju i zadržaše me u drugoj kući, ne kod Ane. Uvečer kažu da svi idemo spavati u štagalj kod Pokopca, oca ustaše Mirka Pokopca. Kao, on je dobar i pošten čovjek i nije kriv što je Mirko, kao, morao u ustaše. Bojim se ja više nego svi oni, ali šta se može. Ja poznam Mirka kao ustašu i ništa više. Sutradan nastavim opet sa Jandrijom. Kod parka u Grubišnom, već prođosmo prvu kapiju, zove neki ustaša, a neki ljudi kažu Jandriji da stane. Ustaša priđe kolima i kaže meni da siđem i da idem sa njim. Ja kažem da idem kući iz Orlovca, ali on povika na mene da siđem. Uradim tako. Gurnu me preda se i vraćamo se na prođenu kapiju. Ugura me kroz kapiju i ode. Ja se zgledam, ne vidim nikoga poznatog. Mora da me ustaši neko prokazao jer ja ga nisam poznavao. Uskoro vidim ustašu Dragu Novalića (on je vodio Ustašku uzdanicu u školi, a ja sam bio dobar sa njegovim mlađim bratom Mirkom). Uhvatim Dragu za rukav i kažem mu da idem iz Orlovca kući, ali da me neki ustaša uveo u logor iz mljekarovih kola. On mi reče: „Pa jučer ti je i sestra tako prošla. Ajde, idi kući. Vas još neće tjerati”. Izvede me na onu drugu kapiju i ja odoh kući. U parku je bilo mnogo naroda. Kod kuće nađem mamu i Jovanku. Rekoše mi da povremeno dođu namiriti krave, da su inače kod Roberta i da tamo na tavanu spavaju pa ću i ja tako. Sad neće morati dolaziti kući jer ću ja tjerati krave na livadu. Ujutro, nešto smo pojeli, još za rose mama mi pomogne odvezati krave. Zamotala mi nešto za jesti i natočila mi flašu mošta. Toga dana čuvao sam krave sa Živkom Popovićem, Južinom Kelemenom, Zvonkom Petrovićem i Blankom Majn. Bila je nedjelja.

Podijelili smo hranu koju smo ponijeli i na kraju smo pili mošt. Vrijeme smo trošili u svojim uobičajenim razgovorima, igrama i dosjetkama. Dođe vrijeme da se ide kući. Ja sve usporavam oko prikupljanja krava da bih išao posljednji, što kasnije. Blanka ode na svoju stranu, prema donjem kraju, a na drugu stranu vodi Juži, pa Živko i Zvonko za njim. Izlazim na suhi, prašnjavi put. Sada krave idu nešto brže. Oni ispred mene su već dobro odmakli, vidim ih na brijegu na okuki, a ja sam još na putu u livadama. Kad sam došao pod ograde, skrenem sa puta na našu zemlju pa uz vinograd u malu bašču.

 

< Masovni zločin na Trandlerovoj djetelini                               Sadržaj                                Komšija me vodi u logor >




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top