Унук команданта Аушвица: За поштоваоце лика и дела мога деде могу само да кажем да су морони

Рајнер је супротност онога што је био његов деда и један је од водећих бораца за правду за жртве Другог светског рата

Када погледам свет данас са жаљењем могу да констатујем да ништа нисмо научили из прошлости у да је крајње време за деловање, јер ултрадесничарскеснаге јачају широм Европе, упозорава унук озлоглашеног команданта Аушвица Рудолфа Хеса, Рајнер.

Историја нацизма памти два Рудолфа Хеса. Један је био Рудолф Хес (Rudolf Hess) Hitlerova „десна рука“, док је у историју злочина уписан и Рудолф Хес (Рудолф Хöсс) као човек који је најдуже командовао злогласним Аушвицом.

Рајнер је унук овог другог.

„За данашње неонацисте и десничаре, поштоваоце лика и дела мога деде, могу само да кажем да су морони. Како другачије назвати обожаваоце једног кољача“, рекао је Хес у интервјуу за Данас.

Рајнер је супротност онога што је био његов деда и један је од водећих бораца за правду за жртве Другог светског рата.

Породица је, пише Данас, од Рајнера дуго крила ко му је деда, сазанао је када је постао тинејџер. Са 15 годима побегао је од куће јер није могао да се помири са тим, као ни са чињеницом да су његови најближи негирали Холокауст.

Са 39 година доживео срчани удар и пао у кому. Напокон што се опоравио почео је да се бави истраживањем нацистичких злочина. На челу је организације „Фоотстепс теам“ која окупља потомке нациста који су се суочили са злочинима предака.

Говорећи о бремену које носи истиче да му у почетку није било лако, посебно због тога што је у породици деда био хваљен и величан.

„Моја баба није сматрала да је деда ишта крив нити је мислила да то што је учинио злочин. Али то је било нормално и уобичајено размишљање у свим породицама чији припадници су чинили злочине“, испричао је Хес и додао да је његова баба покушала да учи и обликује своје потомке у духу идеологије националсоцијализма.

„Требало ми је 30 година да научим да носим то бреме и почнем да живим сопствени живот. Имам снаге да се носим са тим теретом на супротан начин од оног на који то чини остатак моје породице. Тако да сам за њих посао издајник“.

Он истиче да не може да опрости деди, баби нити оцу.

„Није било поштено са њихове стране да нам пренесу терет кривице и оставе нас да живимо с њим. Као отац, имаш обавезу према деци, а она се односи и на овакве ствари. Притисак породице, лажи и негирање чињеница, нису ми донели ништа добро. Истина је само једна. Варварска, нељудска дела почињена у име режима, а праћена заслепљујућом мржњом представљају нешто што никада нећу разумети. Изговор мог деде ‘заповест је заповест’, како би оправдао своје поступке, једноставно не пролази.“

Извор: НЕДЕЉНИК