Ulazak u svet medija

Utorak, 27. maj 2014.

Divno je prolećno jutro posle potopa koji je trajao nekoliko dana. Verovatno si na televiziji video posledice katastrofalnih poplava.

Čak su pravljena poređenja sa Velikom poplavom u Holandiji iz 1953! Beograd je po ko zna koji put prepun raseljenih lica.

Kakvo li je vreme bilo pre sto godina kada je Princip ovde vršio poslednje pripreme pred povratak u Sarajevo? Ovde je došao da pred put popije kafu sa svojim drugarima i saputnicima Trifkom Grabežom i Nedeljkom Čabrinovićem. Ovde je dobio oružje od Milana Ciganovića, pripadnika Crne ruke. Pitam se da li je prisutan bio i Šarl Duse, predstavnik belgijske fabrike „Herstal”, iz čijeg će oružja Princip ispaliti svoj pucanj. Ali o srpsko-belgijskim vezama ćemo kasnije.

Princip je, dakle, sa svojih nežnih devetnaest godina bio na putu da uđe u svetsku istoriju. Da pogledamo kako je ušao u svet medija: „sentimentalni srpski žutokljunac” („Handelsblad”, 30. 6. 1914), „pritajeni ubica” („Hoj en emlander”, 1. 7. 1914), „umobolni šiljokuran” („Niusblad van het Norden”, 1. 7. 1914), „nenormalan i egzaltiran čovek” („Tilbur- hse kurant”, 1. 7. 1914), „stravični ubica” („Hazet van Antverpen”, 1. 7. 1914)… „gadna mala baraba”, „srpski imperijalista”, „punokrvni fanatik” („Niuve hazet”, 5. 7. 1914), „mladi bednik” („Hazet van Antverpen”, 30. 7. 1914), „bosanski Srbin (pa dakle austrijski podanik)” („Niusblad van het Norden”, 15. 5. 1929)… „usijana mlada glava” („Alhemen handelsblad”, 27. 6. 1929)… „čestit čovek vođen plemenitim osećanjima”, „napaljeni dečak” („Surinamer”, 6. 8. 1931), „austrijski podanik koji pripada srpskoj rasi” („Niusblad van het Norden”, 27. 6. 1934)… „srpski agent” („Alhemen handelsblad”, 8. 4. 1939)… „mladi anarhista” („Telegraf” 14. 4. 1979), „srpski nacionalista” („Niusblad van het Norden”, 18. 4. 1980)… „tuberkulozni školarac upalih očiju”, „romantični, fanatični jugoslovenski nacionalista” („Niusblad van het Norden”, 4. 7. 1989), „nedorasli momčić” („Mark Rejnebo, 24. 7. 2004), „tamo neki ludak” (Ervin Mortir, 2009), „hrabri, ludi dečko koji je verovao da čini dobro” („Biljana Srbljanović, 2013), „Neskijev mali Titan u balkanskom stilu” („Hido van Hengel, 2014)… „ledeni ubica”, „trenirani elitni terorista” (Hilde Ejnikel, 2014), „plemeniti atentator” (Varme Vinkel, 2014), „preteča dobrovoljaca u Siriji”, „kao i današnji džihadisti… mučenik”, „protraćen društveni talenat” („Knak”, 28. 6. 2014), „najuspešniji terorista svih vremena” (nos. nl, 28. 6. 2014)… „terorista u ulozi heroja” (nrcreader.nl, 31. 8. 2014).

Slično sam i ja sastavio od raznoraznih opisa samog čina. Iz ova dva spiska u svakom slučaju može se zaključiti da je od samog početka pa do današnjih dana bilo oprečnih reakcija, s tim što u novije vreme kao da preovlađuje revizionistička klasifikacija: „zločin koji će čitavoj Evropi izmamiti krik užasa” („Handelsblad”, 29. 6. 1914), „stravična anarhistička zavera” („Hazet van Antverpen”, 29/30. 6. 1914)… „kukavičko ubistvo iz zasede” („Hoj en emlander”, 1. 7. 1914)… „neuračunjivo delo ludaka” („Tilburhse kurant”, 1. 7. 1914), „srpski zločin” („Hazet van Antverpen”, 9. 7. 1914), „protest” (Henri Habert, 1919), „samo povod a ne uzrok” („Alhemen handelsblad”, 27. 6. 1929)… „oslobodilački čin a la Princip” („Niusblad van het Norden”, 27. 1. 1930)… „mačji kašalj u poređenju sa sličnim atentatima” („Limburhs dahblad”, 27. 6. 1964), „zlodelo” („Telegraf”, 13. 9. 1979)… „tiranoubistvo” („Niusblad van het Norden”, 4. 7. 1989)… „nešto samoubilačko, ili barem fatalističko” (Bob van Laerhoven, 2014)…

Kod iščitavanja ovih izvora u oči pre svega pada razlika između holandskog i flamanskog izveštavanja. Stil holandskih novina, uprkos izvesnim razlikama u kvalifikaciji, pretežno je trezven i uravnotežen. To je, naravno, samo prvi utisak; ko želi da sazna više o holandskom izveštavanju svakako treba da potraži knjigu Arnolda Karskensa.

„Povod ovom ratu, hici koje je Srbin Gavrilo Princip ispalio u austrijskog prestolonaslednika Franju Ferdinanda i njegovu ženu u bosanskoj prestonici Sarajevu (28. juna 1914), u uticajnom liberalnom listu ’Alhemen handelsblad’ ne zavređuje više od jednog malog stupca na drugoj strani. Mesec dana kasnije, 25. jula 1914, najznačajniji protestantski dnevni list, antirevolucionarni ’Standard’, sasvim pouzdano tvrdi da će eventualni rat ostati ograničen na lokalni rat na Balkanu: ’Evropa će dakle ostati pošteđena eventualnog rata.” Kada je četiri dana kasnije Austrougarska uz podršku Nemačke napala Srbiju, ’Standard’ naglo menja kurs: „Situacija je neočekivano i nenadano doživela iznenadno pogoršanje’.”

Piše: Jelica Novaković i Sven Peters

Nastaviće se

Izvor: Politika, utorak 06. oktobar 2015., str. 14

Vezane vijesti:

Feljton: Posledice jednog pucnja (1)

Feljton: Posledice jednog pucnja (2)

Feljton: Posledice jednog pucnja (3)

Feljton: Posledice jednog pucnja (4)

Feljton: Posledice jednog pucnja (5)

Feljton: Posledice jednog pucnja (6)

Feljton: Posledice jednog pucnja (8)

Feljton: Posledice jednog pucnja (9)

Feljton: Posledice jednog pucnja (10)

Feljton: Posledice jednog pucnja (11)

Feljton: Posledice jednog pucnja (12)

Feljton: Posledice jednog pucnja (13)

Feljton: Posledice jednog pucnja (14)

Feljton: Posledice jednog pucnja (15)

Prvi svjetski rat – Jadovno 1941.