Ж | Ž
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Подијелите вијест:

Улазак у свет медија

Са насловне стране „Хазет ван Антверпена” од 29/30. jуна 1914.
Са насловне стране „Хазет ван Антверпена” од 29/30. jуна 1914.

Уторак, 27. маj 2014.

Дивно jе пролећно jутро после потопа коjи jе траjао неколико дана. Вероватно си на телевизиjи видео последице катастрофалних поплава.

Чак су прављена поређења са Великом поплавом у Холандиjи из 1953! Београд jе по ко зна коjи пут препун расељених лица.

Какво ли jе време било пре сто година када jе Принцип овде вршио последње припреме пред повратак у Сараjево? Овде jе дошао да пред пут попиjе кафу са своjим другарима и сапутницима Трифком Грабежом и Недељком Чабриновићем. Овде jе добио оружjе од Милана Цигановића, припадника Црне руке. Питам се да ли jе присутан био и Шарл Дусе, представник белгиjске фабрике „Херстал”, из чиjег ће оружjа Принцип испалити своj пуцањ. Али о српско-белгиjским везама ћемо касниjе.

Принцип jе, дакле, са своjих нежних деветнаест година био на путу да уђе у светску историjу. Да погледамо како jе ушао у свет медиjа: „сентиментални српски жутокљунац” („Ханделсблад”, 30. 6. 1914), „притаjени убица” („Хоj ен емландер”, 1. 7. 1914), „умоболни шиљокуран” („Ниусблад ван хет Норден”, 1. 7. 1914), „ненормалан и егзалтиран човек” („Тилбур- хсе курант”, 1. 7. 1914), „стравични убица” („Хазет ван Антверпен”, 1. 7. 1914)… „гадна мала бараба”, „српски империjалиста”, „пунокрвни фанатик” („Ниуве хазет”, 5. 7. 1914), „млади бедник” („Хазет ван Антверпен”, 30. 7. 1914), „босански Србин (па дакле аустриjски поданик)” („Ниусблад ван хет Норден”, 15. 5. 1929)… „усиjана млада глава” („Алхемен ханделсблад”, 27. 6. 1929)… „честит човек вођен племенитим осећањима”, „напаљени дечак” („Суринамер”, 6. 8. 1931), „аустриjски поданик коjи припада српскоj раси” („Ниусблад ван хет Норден”, 27. 6. 1934)… „српски агент” („Алхемен ханделсблад”, 8. 4. 1939)… „млади анархиста” („Телеграф” 14. 4. 1979), „српски националиста” („Ниусблад ван хет Норден”, 18. 4. 1980)… „туберкулозни школарац упалих очиjу”, „романтични, фанатични jугословенски националиста” („Ниусблад ван хет Норден”, 4. 7. 1989), „недорасли момчић” („Марк Реjнебо, 24. 7. 2004), „тамо неки лудак” (Ервин Мортир, 2009), „храбри, луди дечко коjи jе веровао да чини добро” („Биљана Србљановић, 2013), „Нескиjев мали Титан у балканском стилу” („Хидо ван Хенгел, 2014)… „ледени убица”, „тренирани елитни терориста” (Хилде Еjникел, 2014), „племенити атентатор” (Варме Винкел, 2014), „претеча добровољаца у Сириjи”, „као и данашњи џихадисти… мученик”, „протраћен друштвени таленат” („Кнак”, 28. 6. 2014), „наjуспешниjи терориста свих времена” (нос. нл, 28. 6. 2014)… „терориста у улози хероjа” (нрцреадер.нл, 31. 8. 2014).

Слично сам и jа саставио од разноразних описа самог чина. Из ова два списка у сваком случаjу може се закључити да jе од самог почетка па до данашњих дана било опречних реакциjа, с тим што у новиjе време као да преовлађуjе ревизионистичка класификациjа: „злочин коjи ће читавоj Европи измамити крик ужаса” („Ханделсблад”, 29. 6. 1914), „стравична анархистичка завера” („Хазет ван Антверпен”, 29/30. 6. 1914)… „кукавичко убиство из заседе” („Хоj ен емландер”, 1. 7. 1914)… „неурачуњиво дело лудака” („Тилбурхсе курант”, 1. 7. 1914), „српски злочин” („Хазет ван Антверпен”, 9. 7. 1914), „протест” (Хенри Хаберт, 1919), „само повод а не узрок” („Алхемен ханделсблад”, 27. 6. 1929)… „ослободилачки чин а ла Принцип” („Ниусблад ван хет Норден”, 27. 1. 1930)… „мачjи кашаљ у поређењу са сличним атентатима” („Лимбурхс дахблад”, 27. 6. 1964), „злодело” („Телеграф”, 13. 9. 1979)… „тираноубиство” („Ниусблад ван хет Норден”, 4. 7. 1989)… „нешто самоубилачко, или барем фаталистичко” (Боб ван Лаерховен, 2014)…

Код ишчитавања ових извора у очи пре свега пада разлика између холандског и фламанског извештавања. Стил холандских новина, упркос извесним разликама у квалификациjи, претежно jе трезвен и уравнотежен. То jе, наравно, само први утисак; ко жели да сазна више о холандском извештавању свакако треба да потражи књигу Арнолда Карскенса.

„Повод овом рату, хици коjе jе Србин Гаврило Принцип испалио у аустриjског престолонаследника Фрању Фердинанда и његову жену у босанскоj престоници Сараjеву (28. jуна 1914), у утицаjном либералном листу ’Алхемен ханделсблад’ не завређуjе више од jедног малог ступца на другоj страни. Месец дана касниjе, 25. jула 1914, наjзначаjниjи протестантски дневни лист, антиреволуционарни ’Стандард’, сасвим поуздано тврди да ће евентуални рат остати ограничен на локални рат на Балкану: ’Европа ће дакле остати поштеђена евентуалног рата.” Када jе четири дана касниjе Аустроугарска уз подршку Немачке напала Србиjу, ’Стандард’ нагло мења курс: „Ситуациjа jе неочекивано и ненадано доживела изненадно погоршање’.”

Пише: Јелица Новаковић и Свен Петерс

Наставиће се

 

Извор: Политика, уторак 06. октобар 2015., стр. 14

 

Везане виjести:

Фељтон: Последице jедног пуцња (1)

Фељтон: Последице jедног пуцња (2)

Фељтон: Последице jедног пуцња (3)

Фељтон: Последице jедног пуцња (4)

Фељтон: Последице jедног пуцња (5)

Фељтон: Последице jедног пуцња (6)

Фељтон: Последице jедног пуцња (8)

Фељтон: Последице jедног пуцња (9)

Фељтон: Последице jедног пуцња (10)

Фељтон: Последице jедног пуцња (11)

Фељтон: Последице jедног пуцња (12)

Фељтон: Последице jедног пуцња (13)

Фељтон: Последице jедног пуцња (14)

Фељтон: Последице jедног пуцња (15)

Први свjетски рат – Јадовно 1941.

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: