arrow up

Подијелите вијест:

У ПЕТАК 23 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА СА ПОДРУЧЈА ОПШТИНЕ ОЏАК

Спомен обиљежjе у Вукосављу

Спомен обиљежjе у Вукосављу

У Вукосављу ће у петак, 8. маjа, бити служен парастос и положено цвиjеће поводом 23 године од страдања Срба са подручjа општине Оџак коjи су заробљени и затворени у логоре.

Парастос ће бити служен у 15.00 часова код централног спомен-обиљежjа у Вукосављу, наjављено jе из Удружења логораша “Оџак `92”.

Оваj датум обиљежава се као знак сjећања на дан када jе 1.300 Срба са оџачког подручjа заробљено и затворено у логоре у основноj школи и фабрици “Стролит” у Оџаку.

Иако jе постоjао договор између посматрача тадашње европске заjеднице, кризних штабова Оџак и српских села да Срби буду пропуштени на слободну српску териториjу, то се ниjе догодило.

Предсjедник Управног одбора Удружења логошара “Оџак `92” Милан Милетић рекао jе Срни да су Срби на превару одведени у оџачке логоре у коjима су над заточеницима примиjењене 132 методе мучења, а 62 људи jе убиjено.

Српске жене, дjевоjке и дjевоjчице биле су силоване. Наjмлађа жртва силовања имала jе 10, а наjстариjа 60 година.

Логори у Оџаку били су под командом 102. оџачке бригаде Хрватског виjећа одбране.

Срби са подручjа општине Оџак, након што jе њену териториjу 15. jула 1992. године ослободила Воjска Републике Српске, премjештени су у друге логоре. Били су заточени у укупно 16 логора – 11 у БиХ и пет на териториjи Хрватске, међу коjима су Лора, затвор у Пули, Керестинац код Загреба.

Посљедњи логораш са подручjа оџачке општине размиjењен jе 26. маjа 1993. године у Љубушком.

За злочине над недужним српским цивилима у оџачким логорима до сада су правоснажно осуђени Ферид Халиловић на 15 година затвора, Албина Терзић на 3,5 године, а изречена jе и првостепена пресуда Јосипу Толићу на затворску казну од 10 година.

За сексуално злостављање Српкиња суди се петорици бивших припадника jединице “Ватрени коњи” пред Судом БиХ, а против стражара у логору у основноj школи у Оџаку Решада Муjкића у Кантоналном суду у Тузли.

Милетић jе рекао да преживjели логораши очекуjу од правосудних институциjа да почну процесуирати оне коjи су прекршили договор о пропуштању Срба на слободну српску териториjу.

Он jе истакао да се то односи на чланове Кризног штаба Оџак и воjно руководство 102. оџачке бригаде ХВО-а.

 

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

 

Везане виjести:

логораши задовољни оптужницом против илиjе jурића

обиљежено 20 година од формирања логора за … – Jadovno 1941.

свjедочење српкиње коjа jе са 14 година … – Jadovno 1941.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​