Изложба ,,Моје Јадовно“ и ,,Крст над јамом“ , дугометражни документарни филм представњен је на Митровдан 2019. у Дому војске у Нишу.
Уз подршку копнене војске и генерала Милосава Симовића, Нишлије имају прилику да у наредних недељу дана у холу Дома војске у Нишу погледају изложбу.
Кратку беседу поред Душана Басташића одржао је и проф. др Милош Банђур, заменик градоначелника Ниша у холу Дома војске у Нишу где је и постављена изложба.
Погледајте видео…
Филм ,,Крст над јамом“ доноси најзанимљивије и најзначајније видео записе прикупљене на теренима Велебита и острва Пага где је међу првима почињен геноцидни злочин над српским народом, сведочења преживелих, снимке трагања за местима концентрационих логора, крашких јама и масовних гробница жртава. Филм је снимљен на терену, што овом филму даје додатну тежину. Бићемо слободни и своји, само ако не заборавимо корене, а свима нама су корени и на Велебиту и свим осталим стратиштима, преноси Ђорђе Бојанић.
Овај филм снимљен у продукцији Удружења „Јадовно 1941.“, говори о тим почецима, напорима да се над јамама уздигну православни крстови, знаци људског достојанства и гласници истине која мора васкрснути!
Пројекат је подржан од стране Управе за дијаспору и Србе у региону Министарства спољних послова Р. Србије.
Коначно су крстови подигнути над јамама, зар је требало оволико времена?
У филму се злочин идеолошки тумачи од почетка, те свједочи о данашњем стању у коме се налазе стратишта и спомен-записи над њима.
На Велебиту и његовим падинама према мору познате су 32 јаме у којима су усташе гробиле српски народ.
У том систему за убијање, а који је био претходница Јасеновачког система логора смрти, уморено је више од 40 000 Срба, Јевреја и идеолошких противника усташке творевине, говори Душан Басташић.
После пројекције филма кратку беседу одржао је сценариста и режисер филма Душан Басташић и Вељко Ђиновић.
Погледајте видео…
Заслужни за монтажу, графичку обраду и анимацију су Бојан Мичић и Драган Зељковић. Музику је компоновао Петар Топаловић.
Душан Басташић је оснивач и предсједник удружења потомака и поштовалаца жртава усташке НДХ-а – „Јадовно 1941.“ из Бања Луке.
Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посјећује, истражује и обнавља сјећање на мјеста масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора. Први су кренули беспутним јамама Велебита дижући глас да се више не смије ћутати о цијелом једном народу кога је злочинац уморио, а политика ућуткала; први су организовали ходочашћа највишој хумки српског народа, прича Душан Басташић.
А Велебит је до данас велика тајна.
И прије него је почео априлски рат Велебит је студијски испитан, а све његове јаме и вртаче су точно означене. Истим принципом као у Херцеговини, усташки илегалци и римо-католичко свештенство, уз помоћ сељана и чобана проналазили су јаме, биљежили податке о њима, вршили прорачун кубикаже гротала и броја тијела која она могу примити. Казниона у Госпићу била је међу првим усташким логорима НДХ-а. Уз госпићки Герицхт (њем. суд, казниона), у околини града основано је сабиралиште-мучилиште у истинском усташком злоумљу – на опљачканој фарми оваца и говеда Србина Максимовића, сабиран је српски народ. Међу првим сужњима госпићких логора били су угледни и богати Срби Госпића и сељани Смиљана, родног и питомог Теслиног села. Први православни свештеник на госпићкој стази мучеништва био је парох смиљански Матија Стијачић, поријеклом Херцеговац из Требиња. Прота Стијачић са својим смиљанским народом бачен је у велебитске поноре. Већ након мјесец дана од тог злочина поворке сужања су свакога дана стизале у Госпић, а по 2000, у ланцима везаних пјешке је вођено у Велебит. Исто толико их је из логора „Јадовно“ гурано у поноре. Велебит је био најјефтинија и најучинковитија творница смрти, са гаранцијама да ће све Србе отпремити у нестанак, прича Душан Басташић.
„Јадовно“ је затирало народ Херцеговине, Босне, Лике, Славоније, Далмације, чак и Срема.
Басташић је наговестио да ће „Јадовно“ први пут следеће године организовати бесплатне аутобусе за поклоничко путовање из Врања, Ниша, Крушевца и Јагодине до јамама Велбита.
Извор Српака историја