У логору Земун највише је убијено Срба

Протеклих неколико година у јавности се све чешће помиње логор Старо сајмиште у Београду мада логор под таквим називом никада није постојао, поготово не у Београду.

Унутар граница Независне Државе Хрватске, у Земуну, под немачком управом формиран је октобра месеца 1941. Judenlager Semlin (Јеврејски логор Земун) у коме су до маја месеца 1942. логорисани а онда у ткз. камионима душегупкама убијани гушењем издувним плиновима Јевреји.

Од 05. маја 1942. логор мења назив у Anhaltelager Semlin (Прихватни логор Земун), у који почињу да пристижу композиције марвених вагона из Јасеновца. Нацисти, који су по договору са властима НДХ очекивали радну снагу за своје фабрике у Норвешкој и Немачкој, неке од композиција вагона пуних измучене деце и жена са Козаре и поткозарских села одмах враћају за Јасеновац где их усташе прослеђују скелом преко Саве на ликвидацију у Доњу Градину.

Они који остају у логору Земун бивају изложени глади, мучењу и умирању од болести.
Сваке ноћи, лешеви умрлих и убијених, коњским запрегама су превожени на земунско гробље на Гардошу и тамо закопавани у двадесетак масовних гробница.

Др Милан Кољанин је током дугогодишњег рада, установио да је у периоду 1941-1944. у логору Земун смрт нашло преко 19.000 жртава.
Од тог броја, око 10.500 су били Срби, од којих њих око 6.500 са Козаре и Поткозарја, похапшени током козарачке офанзиве, спроведени у Стару Градишку и Јасеновац а одатле транспортовани у логор Земун.

После рата, жртве на Гардошу су ексхумиране а њихова тела без идентификације, положена у заједничку гробницу на јеврејском делу гробља. У записнику са екхумације, као најчешћи узрок смрти, наводи се ударац тврдим предметом у главу жртве.

Када су представници удружења Јадовно 1941. пре неколико недеља упитали радника земунског гробља где се налази масовна гробница Срба са Козаре, није знао одговорити. На питање где леже тела жртава из логора Старо сајмиште, узвикнуо је: Партизани! и повео до велике, уредно подашишане, 40 x 18 метара велике травнате површине, уоквирене белим каменим плочама. На средини је постављен скроман споменик на коме пише: „Жртвама фашизма 1941 – 1944.“

На овом месту се не организују молитвени и комеморативни скупови жтвама које су побијене само зато што су биле Срби православне вере.
Национална одредница је изостављена и замењена је речима: антифашисти, партизани, борци..

Логор Земун је једно од највећих места Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске.

Многи од потомака жртава знају да су њихови побијени у логору Земун али не вежу то место за Старо београдско сајмиште а поготово не за Београд.

На 77 годишњицу приспећа првих мученика са Козаре и Поткозарја у логор Земун, у суботу 11. маја у подне, удружење Јадовно 1941. и удружење Козарчана у Београду, организују над масовном гробницом на земунском гробљу, молитвени скуп.

Служиће се парастос а час историје одржаће Земунац, историчар и правник Никола Милованчев.

Преко 6.500 тела Срба Крајишника која леже на ободу Београда, једна су од готово непознатих али најјачих карика у српском идентитетском ланцу који веже Србе са обе стране Дрине.

Позивамо потомке жртава и њихове сународнике да нам се придруже, да покажемо да нисмо заборавили.

Аутор:Душан Басташић

Везане вијести:

ПОЗИВ: У Земуну организујемо молитвено сабрање за Србе Козаре и Поткозарја убијене у логору Земун 1942-1944. године

СРБИ ИСКЉУЧЕНИ ИЗ КОМИСИЈЕ ЗА МЕМОРИЈАЛ: На Сајмишту највише страдали Козарчани

НА ГАРДОШУ ЗАБОРАВЉЕНА ГРОБНИЦА 6.500 СРБА

Два стратишта усред Београда са 14.000 жртава сакрио немар

Обележје за 40.000 жртава