У Градини је на најзвјерскији начин страдало од 350.000 до 400.000 људи , жена и дјеце – жртава Јасеновачког логора

(Одломци из књиге „Против заборава и табуа; Јасеновац 1941-1991“ Владимира Дедијера и Антуна Милетића, издавачи: И. П Прегрес Сарајево и Удружење за истраживање геноцида и ратних злочина Београд, Сарајево, 1991.)

ГРАДИНА код Јасеновца – дио јасеновачког усташког логора смрти на десној обали Саве

Уводни историјат о формирању јасеновачког логора смрти 1941-1945.

… Стварање јасеновачког логора смрти услиједило је одмах по окупацији Југославије од стране Хитлера и стварањем… усташке Н(езависне) Д(ржаве) Х(рватске) са Антом Павелићем на челу. Логор се интензивно почео градити првом половином 1941. године где су се одмах масовно доводили логораши, у прво вријеме Јевреји, а затим Срби и остали.

Јасеновачки логор састојао се из три дијела и то: „Јасеновац шума“, радни логор Бачића циглана Јасеновац и Градина… на супротној страни Јасеновца, тј. на десној обали ријеке Саве.

Логор Јасеновац имао је пет радиона и то: ланчару, електрану, пилану, циглану и кожару. Прве четири радионе постојале су и раније, док је кожара изграђена 1942. године.

Површина земљишта насеља Градине

Градина се налази на ушћу ријеке Уне и Саве, на десној (обали) Саве… Укупна површина насеља Градине износи око 924 хектара. Терен Градине је пошумљен, мјестимично обрастао шумом и био је врло подесан за скривено уништавање и убијање логораша, јер се налазио на супротној страни главног логора у Јасеновцу, тј. непосредно преко ријеке Саве (данас то подручје припада Републици Српској – нап. И. Б.).

Ужи комплекс Градине који је употребљаван за уништавање логораша и осталих жртава

Ужи дио терена Градине, који је употребљаван за уништавање логораша и свих оних који су пали у руке усташа из свих крајева наше земље, био је непосредно уз саму обалу ријеке Саве и заузимао је површину око 29 хектара. Овај дио терена Градине био је осигуран усташким бункерима. Становништво села Градине налазило се баш у овом ужем терену и исто је под притиском усташа 5. јануара 1942. године потпуно исељено а дјеломично поубијано, а имовина одузета и куће спаљене. Од тога времена у Градини се почели са масовним уништавањем логораша и других жртава на најсвирепији и најкрволочнији начин какав се у историји не памти…

… Веза Градине са јасеновачким логором преко ријеке Саве

Јасеновачки логор био је везан са Градином преко ријеке Саве помоћу скеле. Скела се састојала из два велика чамца са једним поди(ј)умом који је био везан за главно челично уже које које је било затегнуто преко ријеке Саве и учвршћено на обалама у бетонским стубовима.

Број гробница, њихов положај и величина са нумерисањем

(Из књиге није јасно на шта се у првој реченици у овој одредници односи број 120. Претпостављам на гробнице – нап. И. Б.) Гробнице су обично прављене 30 м дужине, 4 м ширине и 2 м дубине. Размак између гробница био је од 8 до 10 м.

Приказ свих објеката који су служили за уништавање људи у логору – Градини

За уништавање логораша и других жртава усташе су употребљавале разна средства и методе и то: зграда у коју су зазиђивани живи људи, казани за кухање жртава, жељезница за одвоз скуханих костију на обалу Саве, топола за вјешање и др.

Начин уништавања жртава у Градини

Људи, жене и дјеца уништавани су у Градини на разноразне и најсвирепије начине:

– од 1942. године почиње се са масовним уништавањем на терену Градине и то на тај начин да су гробнице 30 м дужине, 4 м ширине и2-3 м дубине где су се живи људи набијали у гробницу у стојећем ставу, затим су дрвеним маљевима убијани ударањем по главама, затим поливани живим кречом, затрпавани земљом па најзад гробнице заравна ваљком. На овај начин у једној гробници убијано је по 1.000 људи одједном,

– уништавање је вршено клањем жртава, а затим спаљивањем бензином,

– уништавање је вршено и затварањем жртава у просторијама грађеним од камена тако што је одозго на њих набацана слама затим запаљена,

– уништавање је вршено и помоћу 12 великих казана у којима су се кухале жртве, а остатак костију возио се вагонетом кратком пругом на обалу ријеке Саве. Последњи казан који је стајао до пре 8 година однешен је у сарајевски музеј,

– уништавање је вршено зазиђивањем живих људи у зграду без прозора и врата те након извјесног времена (15-20 дана) отварани ради избацивања и отпремања у гробнице. Овај начин мучења и уништавања показивао је страшне призоре,

– масовно уништавање вршено је дављењем помоћу челичне жице,

– уништавање је вршено и вјешањем логораша на великој тополи која се налази на обали ријеке Уне, на мјесту гдје се Уна улива у Саву (нема је више – нап. И. Б.). Ова топола има промјер стабла у доњем дијелу око 1 метар, са огромном и високом крошњом, те јаким хоризонталним гранама о које су вјешане жртве. И сада се још могу видјети на стаблу тополе урасли жељезни клинови помоћу којих се пењало на тополу ради намјештања прибора за вјешање. Донедавно је био и један ланац о који су се вјешале жртве, а који је однешен у сарајевски музеј. Исто тако однешене су у сарајевски музеј и жељезне букагије са којима су окивани логораши, као и други ситни интересантни предмети који су служили за уништавање жртава,

– уништавање је вршено и на тај начин што су људи везани у групама по 50 до 100 и бацани у Саву.

Поред набројаних начина уништавања људи на Градини вршено је и масовно уништавање спаљивањем жртава у крематоријуму циглане у самом логору.

Број уништених жртава у Градини

Број жртава у Градини и према другим подацима о уништавању људи у јасеновачком логору цијени се на 350.000 до 400.000 људи, жена и дјеце.*

——-

* Подаци су према записнику о увиђају на лицу места после 13 година од свега што се у Другом светском рату догодило у Градини. Записник је састављен у Приједору, 25. 10. 1961. године, а саставили су га Раде Кнежевић, грађ. техн. НОО-а Приједор, Реуф Бејтовић, геометар НОО-а Приједор, и Раде Граховац, секретар СОС Приједор

(Приредио: И. Брезац.)

Извор: Интермагазин

Везане вијести:

Прича о српском дјечаку – јасеновачком логорашу

Штокхолм: Филм РТРС „Била сам мала“ на манифестацији „Дан сјећања“

ВИДЕО: Погледајте филм „Иродови синови“

ВИДЕО: Филм „Пакао Независне Државе Хрватске“

O пoслиjeрaтнoм Jaсeнoвцу