У Београду представљена књига Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској (1880-2011) аутора Светозара Ливаде

Нова књига др Светозара Ливаде Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској (1880–2011), у издању Издавачких кућа Службени гласник из Београда и Прометеј из Новог Сада, представљена је 8.11.2018. године у Вуковој задужбини у Београду. Поред самог аутoра, о књизи су говорили и Зоран Колунџија, др Ђуро Шушњић и др Јовица Тркуља.

Увијек је успијевао да остане свој

– Желио бих све да Вас поздравим, у име домаћина Вукове задужбине, Издавачке куће Службени гласник из Београда и Издавачке куће Прометеј из Новог Сада. Ово је велики тренутак за све нас који смо дошли да видимо и чујемо др Светозара Ливаду, послије много година.

Имао сам срећу да упознам Светозара Ливаду кроз преписке, кроз књиге и преко његовог и мог заједничког друга Милана Шипке који више није са нама.

Већина овдје вас присутних зна за све потешкоће кроз које је у посљедњим деценијама пролазио господин Ливада у Хрватској, а са друге стране је увијек успијевао да остане свој.

Увијек је успијевао да не пронађе тешке ријечи за оне који су против њега, него да пронађе праву ријеч и да пронађе праву мјеру за оно што ради, да остави и даље неки од упечатљивих трагова – рекао је Зоран Колунџија из Издавачке куће Прометеј, додајући како све што је велико у суштини једноставно, требало се сјетити најједноставнијег начина како се може рећи ово што је наслов књиге, а то је господин Ливада урадио на прави издавачки начин.

Једва сам сачувао човјека у себи

После уводне ријечи, присутни су могли чути ријечи др Ђуре Шушића, који је био главни говорник. Он је као мото свог излагања навео мисао из Херодотове историје „у миру дјеца сахрањују своје родитеље, у рату родитељи сахрањују своју дјецу“.

– Светозар Ливада, филозф и историчар по позиву, а демограф и социолог села, по нагону и у овој својој књизи на потресан начин свједочи о злочинима стољећа у овом Балканском зверињаку.

Гдје се догађа вишак историје на мањку географије. Њему је као социологу села свако село завичај, а његов завичај је уништен од стране мрзитеља живота , те грешке природе, тих модерних варвара. Када је остао без свога дома, његов дом је био на сваком мјесту где је сретао часног човјека.

Сам признаје : „једва сам сачувао човјека у себи“. Сјећање је његова покретна имовина, он је стара грађевина сва од сјећања. 90 година памти, то је цијела историја.

Био је и остао нека врста стражара, чувара над вриједностима које су данас потиснуте, занемарене, погажене, заборављене. Својим дјелом и својим животом, показује и доказује како се права ријеч претвара у исправан чин. Својим животом свједочи како се вјерује и нада, љуби и страда ­– надахнуто је говорио др Ђуро Шушњић.

Наставио је са својим излагањем др Ђуро Шушњић са настојањем да нам што вјеродостојније дочара какав је невјероватан човјек чудесне енергије др Ливада, који је доживио, поживио и преживио 40 операција на костима, 2 операције на срцу и неколико клиничких смрти.

Седам година је непрекидно лежао у болници тако да се домаћи и страни лијекари не могу начудити како је уопште жив. За то вријеме примио је преко 250 литара крви. Као шеснаестогодишњак примио је 17 метака, а један метак и данас још увијек носи са собом.

– Ливадина књига свједочи о биолошком слому и нестајању Срба у Хрватској у посљедњих 130 година. Овдје су живјели 6 стољећа, готово 21 генерацијu , а данас их готово нема. Ливада показује да је било агресије и са хрватске и са србијанске стране. Он није представник оне велике званичне историје, он је вриједан радник у пољу мале незваничне историје, свједок личних страхова, мржње и бола. Велика повјест се понавља, мала је непоновљива, јер је моја и твоја. Посве лична, а не апстрактно општа. Овдје влада недовршен мир, одложено стање рата.

Књиге најбоље говоре саме за себе

Након занимљивог излагања др Ђуре Шушњића, ријеч је преузео др Јовица Тркуља који је своје излагање започео стојећи из дубоког поштовања према ауторау, према присутнима који су у вријеме дубоке ненаклоњености књизи дошли да присуствују промоцији.

– Ливада је један од оснивача и обновитеља свих српских институција у Хрватској и спада у ред насвестранијих познаватеља, аналитичара и непристрасних критичара грађанског рата који је вођен деведесетих година. Књиге најбоље говоре саме за себе, оне су најријечитије када их узмемо у руке и када оне проговоре својим језиком. То се посебно односи на ову књигу.

Већ један летимичан поглед ће вам показати да је ријеч о дјелу, са врло густим, богатим подацима који сежу од 1880. до 2011,има 21 графикон, 56 слика, административне мапе Хрватске које су јако важне за тему, између осталог и слика чувене Туђманове салвете из ресторана на којој су цртане границе.

Те табеле, слике, често више говоре и од самог текста. Дизајн корице је врло успјешно урађен, спој класичног и модерног дизајна и то је заслуга аутора – рекао је др Јовица Тркуља и напоменуо да књига има четири дијела.

Извор: Српско коло

Везане вијести:

Светозар Ливада: Читао сам дневник Алојзија Степинца

СВЕТОЗАР ЛИВАДА: Дабогда те представљао проф. др …

СВЕТОЗАР ЛИВАДА: ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ … – Jadovno 1941.