Теслина сестра Марица, као нека његова сенка у далеком Плашком, у Лици, помно прати све што се догађа њеном славном брату у Америци.
Зато та сестра великог срца и сматра несрећу коју је Тесла доживео због пожара и својом несрећом, па не само што саучествује у свему што је снашло њеног брата, него га куражи и соколи да не би клонуо.
Нису само блиски саучествовали с Теслом после катастрофе која га је снашла.
Првенствено америчка штампа, а онда и европска, писала је о пожару у Теслиној лабораторији у Њујорку, тако да је сасвим разумљиво што је о томе, чак подробније него други, извештавало и „Бранково коло“.
Сарадници „Кола“ су отишли и корак даље, па су се, заједно с Теслиним рођацима, обратили Томасу Корфорду Мартину, писцу књиге о славном проналазачу.
Тесла наставља на новој адреси
Кад му је било најтеже, Теслу заиста нису заборавили пријатељи. Пре свих шеф Морганове групе Адамс, оне групе која је градила хидроцентралу на Нијагари.
Према Теслином биографу О’Нилу, Адамс је уложио 40.000 долара и помогао Тесли да оснује ново друштво.
Тада се Тесла преселио у нове просторије у Улици Ист Хјустон 46, и већ јуна 1895. године, само нешто више од три месеца после пожара, наставио рад. Верује се да је сарадња са Моргановом групом била својеврстан подстрек и другима да склапају с њиме послове и да му на тај начин помогну.
Тако је Тесла успео да се консолидује и да настави истраживања.
Одбио понуду лондонског Лојда
Он, међутим, није био практичан дух. Изгледа да је то добро схватио и његов асистент, по имену Шерф, па се осмелио да га наговара да својим уређајима за бежично преношење гласа учествује у једној спортској утакмици. Другим речима да организује пренос.
Заузврат, обећана је добра надокнада. Наиме, лондонски Лојд предложио је Тесли да преноси међународну веслачку регату.
И његов помоћник је веровао да се, уз помоћ спорта, може популарисати пренос вести бежичним путем, па да се онда то искористи за оснивање друштва, то јест компаније.
Али, Тесла то није прихватио. Сматрао је да ће, пошто доврши проналазак у целини, стећи и велики иметак. То му се, нажалост, није остварило.
„Без жице“ – без обзира на растојање
Ипак, на основу тих радова Тесла је усавршио два патента број 645.576 и 648.621, на којима се заснива радиотехника. Оба патента пријавио је 2. септембра 1897. године.
Шта је претходило овим фундаменталним проналасцима за радиотехнику и како је до њих дошао може се подробније сазнати из њујоршког часописа „Елецтрицал Ревиењ“ од 9. јуна 1897. године.
Била је то случајна, наравно, али лепа коинциденција – да је тај чланак објављен дан уочи Теслиног 41. рођендана:
„Скоро сваки проналазач на пољу телеграфије сањао је годинама у својим будним часовима о могућности комуникације без жице. С времена на време појављивали су се у техничким часописима гласови о експериментима, који су показали да међу електричарима влада опште мишљење да ћемо се једног дана моћи ослободити жице.
Чињени су експерименти да се покуша да се покаже ова могућност, али је Николи Тесли остало да створи теорију и да експериментално докаже да бежична комуникација није само могућност, већ да не постоји одстојање на којима би бежична комуникација била немогућа.“
Биће богат колико је славан
Љубазни Мартин их је утешио, објаснио да новине претерују, па је у писму реднику „Бранковог кола“ истакао и ово о ситуацији у којој се нашао Никола Тесла:
„Он имаде великих заштитника и богатих пријатеља, те се тврдо надам да ће ускоро бити исто тако богат, као што је до сада био славан.
Вама се, господине, одиста може честитати што имате таквог рођака, као што је г. Тесла, чија се слава разлеже по оба дела света, као што се он опет поноси својим српским родом и пореклом својим.
А што се ја трудим да упознам свет са његовим генијалним радом, то је, будите уверени, исувише незнатна ствар.
С најтоплијим поздравом Ваш одани Тома Комерфорд Мартин.“
Омогућио да се предвиди будућност
Да је све прецизно, тачно и веродостојно уверио се и један представник поменуте ревије, који је посетио Теслу у његовој лабораторији.
Тесла је, наиме, израдио и емисиону и пријемну станицу, која је и на велике раздаљине осетљива на сигнале отпремника, без обзира на земљине струје, на препреке и на правац. И то је извршено са невероватно малом потрошњом енергије.
Лично се уверивши у Теслино достигнуће, сарадник „Елецтрицал Ревиењ“ у свом напису наводи:
„После брижљивог и савесног рада од шест година, дошао је Тесла до резултата, на основу којих се може предвидети будућност.“
„Чувај се, да те толики напори не сурвају“
У писму од 24. априла 1895. године Марица Косановић пише брату Николи:
„Добисмо ону књигу и пуно ти хвала на твоме сјећању, у тој, свијух нас невољи! Нами је доста утјеха кад само видимо твојом руком писану адресу. Ја сам, бога ми, сасвим поражена, и једино ми је нада у твој велики дух, који ти заповједа…
Ја ти се сад јављам са ово неколико ретка да те замолим да се причуваш да ти се здравље ишто учврсти.
Да теби Бог даде здравља лако ћеш ти стигнути; а у назадак те не море бацити, јер ти си свакако већ престигао тога паликућу, тј. ако је истина што се по новинама чита. Молим те и преклињем, мили брате, дико и узданицо наша, да се колико је могуће причуваш, толики напори ће те сурвати…“
(Наставља се)
Аутор: Б. Поточан
Извор: Вести онлине
Везане вијести:
Тесла каквог не знамо (1): Посвећен својим визијама
Тесла каквог не знамо (2): У „обећаној земљи“ Америци
Тесла каквог не знамо (3): Судбоносно познанство
Тесла каквог не знамо (4): На изложби у Паризу
Тесла каквог не знамо (5): „Рат струја“ против Тесле
Тесла каквог не знамо (6): Молбе и захтеви од родбине
Тесла каквог не знамо (7): Мајка дочекала јединца
Тесла каквог не знамо (8): Мотор за Нијагарине водопаде
Тесла каквог не знамо (9): Људима застајао дах
Тесла каквог не знамо (10): Глас му се једва чује
Тесла каквог не знамо (11): Највећи догађај у историји технике
Тесла каквог не знамо (12): Лабораторија нестала у пожару
Тесла каквог не знамо (14): Први из класе робота
Тесла каквог не знамо (15): Грандиозни експерименти
Тесла каквог не знамо (16): Век испред свог времена
Тесла каквог не знамо (17): Геније најавио и мобилни
Тесла каквог не знамо (18): Прометеј 20. века