Тагесцајтунг: Хрватска католичка заједница негира Јасеновaц усред Њемачке

„Тагесцајтунг“ је прикупио документе и фотографије који доказују да је у најмање 10 њемачких градова приказан филм Јакова Седлара „Јасеновац – истина“, који, како констатује лист, „релативизује Холокауст“, преноси „Дојче веле“.

У филму се говори о 20.000 жртава у том логору, наспрам бројке од 83.000 колико, како наводи берлински дневник, биљеже озбиљни историчари.

Њемачки лист наводи да Седлар доказано користи фалсификоване исјечке из новина, документује тобожњи угодни логорски живот фотографијама које су настале изван логора послије Другог свјетског рата, као и да је истргао свједочанства из контекста.

Лист пише да „есенција филма“ да под усташама Јасеновац није био логор смрти, већ само радни логор у којем је страдало релативно мало људи, а да је у логор смрти претворен тек у социјалистичкој Југославији, представља очигледну лаж.

У тексту се наводи да је спорни филм приказан у просторијама хрватске заједнице у Берлину још 4. марта 2016. године, прије званичне загребачке премијере. Седлара „Тагесцајтунг“ назива „кућним и дворским режисером“ Фрање Туђмана, додајући да је чак добио награду града Загреба за животно дјело.

„Тагесцајтунг“ наводи да се живот хрватске дијаспоре у Њемачкој у доброј мјери одвија кроз 96 хрватских католичких заједница које су подређене њемачкој црквеној хијерархији и плаћене из њемачког црквеног пореза.

Берлински лист побројао је низ особа које су повезане са пројекцијама филма „Јасеновац – истина“.

Међу њима је Мијо Марић, бивши предсједник „Хрватског свјетског конгреса у Њемачкој“, који је држао говор на њемачкој премијери филма.

Марић је истовремено члан Интеграционог савјета њемачке Савезне владе, а на једном самиту 2012. године сједио је на подијуму са канцеларом Ангелом Меркел.

Почасни гост филмске пројекције био је и надбискуп Никола Етеровић, апостолски нунције у Њемачкој и, како истиче лист, „тиме изасланик Ватикана“, али ни Етеровић ни Мијић нису жељели да одговарају на питања новинара.

Ту је и Неда Цакташ, управница „Хрватске куће“ у Минхену гдје је такође приказан филм, која се затим фотографисала са редитељем и путем „Фејсбука“ му изразила „пуну подршку“.

„Неда Цакташ се ангажује у радној групи за миграцију и интеграцију минхенске Хришћанско-социјалне уније /ЦСУ/, гдје је у априлу 2017. на приредби ‘Интеграција у Баварској – успјешна прича’ представљена као успјешан примјер интеграције“, пише „Тагесцајтунг“.

У тексту се додаје да су међу Хрватима у Њемачкој, који су у мају изашли на европске изборе, крајње десничарске странке добиле чак 50 одсто гласова, док је конзервативни ХДЗ добио још 16 одсто.

Најбоље је међу бирачима у Њемачкој прошла Ружа Томашић која се својевремено у Канади сликала у усташкој униформи, подсјећа лист.

„Она се не дистанцира ни од усташа ни од фашистичког диктатора Анте Павелића“, пише „Тагесцајтунг“.

О везама са политиком у Њемачкој свједочи и то што удружење „Блајбуршка почасна поворка“, регистровано у Клагенфурту, води извјесни Томас Баумгертнер, који је на локалним изборима у Улму био кандидат Хришћанско-демократске уније /ЦДУ/.

На питање новинара „Тагесцајтунга“, локални одбор ЦДУ одговорио је да Баумгертнер 18. маја ове године није отишао у Блајбург, већ да је био у кампањи.

Њемачки лист у тексту комеморацију у Блајбургу назива „одавањем почасти фашистима“.

Лист додаје да су њемачке бискупије „очигледно несигурне у томе како да се односе према десничарским струјама у хрватској заједници“.

Бискупија Ротенбург-Штутгарт након једне приредбе хрватске заједнице у децембру 2017. године забранила је да се њене просторије користе за „политичка окупљања“.

Па ипак, додаје се у тексту, „забрана изгледа не брине превише неке духовнике“.

Тако је свештеник из Улма Илија Криштић овог јануара позвао Романа Љељка да представи своју књигу „Мит о Јасеновцу“ у просторијама хрватске католичке заједнице.

На питање новинара њемачка бискупија је одговорила да „не подржава такве приредбе и да ће још једном скренути пажњу свештенику да постоји забрана“.

Извор: РТРС