arrow up
Ivanji.jpg

Како сам преживео »новосадску рацију« – Иван Ивањи

Иван Ивањи рођен jе 1929. године у Зрењанину. Књижевник jе и преводилац. Родитељи, обоjе лекари, Јевреjи, убиjени су 1941. године, а он се спасао бекством код рођака у Нови Сад. Ту jе ухапшен у марту 1944. године, после чега jе био заточен у концентрационим Логорима Аушвиц и Бухенвалд до априла 1945. године. ЗА ВРЕМЕ „НОВОСАДСКЕ РАЦИЈЕ“ ПОЛИЦАЈЦИ СУ ДОЛАЗИЛИ И У СТАН МОГ СТРИЦА, ГДЕ САМ ТОГ ЈАНУРА 1942. ГОДИНЕ БОРАВИО. ПОЛИЦАЈЦИ СУ УГЛАВНОМ БИЛИ УЧТИВИ, А ЖАНДАРИ УБИЦЕ. ПИТАЛИ СУ КО ТУ СВЕ ЖИВИ, ПОГЛЕДАЛИ ЛЕГИТИМАЦИЈЕ, ЗА ДЕЦУ – СТРИЧЕВЕ СИНОВЕ И МЕНЕ – БИЛА ЈЕ ДОВОЉНА ЂАЧКА КЊИЖИЦА. КАД СУ ДРУГИ ПУТ ДОШЛИ, ЗАВИРИЛИ СУ И У ПОНЕКИ

Припреме за новосадски покољ

Фекетехалми-Цајднер је другог дана Божића 1942. од владике Ћирића захтевао да потпише припремљен проглас којим би народ позвао на мир и покорност. Владика је то, међутим, одбио У Шајкашкој се за време рације поновило оно што се већ догодило у току војне акције чишћења у априлу 1941. године: прецењена је, с једне стране, снага оних који су учествовали у отпору, а са друге, догодили су се колективно позивање на одговорност месног становништва и масовна одмазда. Ово, у делу своје књиге „Мађари у Војводини 1918 – 1947“, у којем анализира крваве догађаје из јануара 1942, констатује позната историчарка др Енике А. Шајти, професорка Универзитета у Сегедину и водећи мађарски истраживач догађања

НАКОН ВИШЕ ОД 30 ГОДИНА ЗАЖИВJЕЛА ТЕСЛИНА ЦРКВА: Огромна част и одговорност за оца Драгана који служи у родном мjесту научника

Црквена звона у Храму Светих апостола Петра и Павла у Смиљану оглашавају се и током ових божићних дана, славећи рођење Христово. Тако је већ шест година, од када је за парохијског свештеника постављен отац Драган Михајловић, који је око цркве сабрао оно мало преосталих православаца овог краја. На Божић се у Смиљану присећају Николе Тесле, који је у овом селу рођен, а умро је 7. јануара 1943. Данас у Смиљану словом и бројем живи двоје времешних Срба, у оближњем Госпићу има осам православних кућа иако су некада Срби чинили половину становништва тог краја. ПОМЕШАНА ОСЕЋАЊА Како је за Српски телеграф испричао отац Драган, он је први православни свештеник који је

Кравица: Још једна тужна годишњица страдања Срба на Божић (ВИДЕО)

У Кравици код Братунца у сриједу је служен парастос за 158 Срба из овог мјеста и сусједних заселака, настрадалих у Одбрамбено-отаџбинском рату. Њих 49, муслиманске снаге из Сребренице убиле су на православни Божић 1993. године. Муслиманске јединице из Сребренице упале су у српско село Кравица на Божић 1993. године. Запалили су 688 кућа и убили 49 мјештана. Жељко Лазић, који је у рату изгубио брата, тог дана био је на на првој борбеној линији. – Поједина мјеста као што су Мандићи и Марићи већ су били запаљени, настао је хаос и паника… Око 8 и 9 сати се знало да се Кравица неће спасити… Било је људи који нису хтјели

Епископ бачки Иринеј: Лицитирање бројем јасеновачких жртава – наставак послератне апологије усташтва

Да ли Јевреји могу да наведу имена свих шест милиона жртава? Наравно да не могу! Да ли то значи да је и цифра од шест милиона „напухана”? Наравно да не значи! У Божићном интервјуу Епископа бачког др Иринеја за магазин „Печат”, тема је била и лицитирање бројем јасеновачких жртава. Како објаснити то да број јасеновачких жртава, односно број Срба, као и других народа страдалих у логору Јасеновац, не само да до данас није тачно утврђен већ да се у нашем времену догађа снажно и продубљено „лицитирање” бројевима, уз несумњиву колико и нечовечну манипулацију овим трагичним чињеницама? Какав ум управља тиме, и који су циљеви иза антицивилизацијске, а могло би се

Хероји који су дали животе да би спасили Дражу од Немаца

Две београдске улице однедавно носе имена Александра Мишића и Ивана Фрегла и на тај начин барем делимично је исправљена велика историјска неправда. Пише: Предраг Савић, адвокат и писац Oноме ко зна чекати, време отвара врата. Ова мудра изрека показала се пре десетак дана као тачна у случају свих оних који су се залагали за исправљање велике историјске неправде учиињене из идеолошких разлога двојици јунака који су се свесно жртвовали – Александру Мишићу и Ивану Фреглу. Одлуком Скупштине Града Београда Улица Људевита Посавског на Вождовцу преименована је у Улицу мајора Александра Мишића, сина војводе Живојина Мишића. Одлучено је и да у општини Звездара Шибеничка улица буде преминована у Улицу мајора Ивана

Грајф о опозиву доделе одликовања због става о Сребреници: Клеветничка кампања организована у БиХ

Израелски академик и стручњак за Холокауст Гидеон Грајф изјавио је, поводом одлуке претходне немачке владе да опозове одликовање које је требало да му буде додељено ове године, да су клеветничку кампању против њега као негатора геноцида организовале „организације Исламске браће“ у Босни и Херцеговини, као и да је то црна мрља за Немачку. Грајф је то рекао за израелски дневник Харец и додао да је пре неколико дана незванично обавештен да неће добити одликовање које му је било намењено. „Чињеница да сам Јеврејин и израелски историчар је разлог за такве насилне, окрутне личне нападе“, рекао је Грајф. Он је отркио да су „организације Исламске браће“ у Босни покренуле клеветничку кампању

Ђурковић: Због југословенства се Срби још нису конституисали као заокружена нација

РЕЧ НА ТРИБИНИ „РЕПУБЛИКА СРПСКА – ВРАЋАЊЕ ОТЕТИХ УСТАВНИХ НАДЛЕЖНОСТИ“ * Стварно стратешко и континуирано обједињавање српских простора још не постоји и отуда Српска са овом значајном иницијативом углавном остаје сама, без потребне подршке Београда и Подгорице.  То наравно не значи да обичан народ не прати и не подржава сваку идеју јачања Српске * Црна Гора је о свом јаду забављена. О усмерењу нове владе довољно говори то што су дозволили да турски Дијанет постане задужен за стање муслиманске заједнице у тој земљи, а недавно је направљен споразум по коме ће Турска у више од двадсет конзулата обављати послове у име Црне Горе. Дакле Турска, а не Србија или БиХ.

Ђурђица Драгаш: Београд сузама не верује

Мрак је прекрио окићене београдске булеваре. Мрак, тежак, тужан, мемљив… Крај децембра! Београд трепти, гуши се у бескрајним колонама аутомобила и нервози скривеној испод празничних осмеха. Кафане су препуне, једе се, пије, пева… као да сутра не постоји! Београд… пун живота, а опет тако суров и хладан. У том сјајном, бљештавом, празничном Београду једна жена је узалуд, вероватно и последњи пут, тражила правду, саосећање, сузу и братски загрљај. Онај загрљај  којем се предајете, у чију снагу безрезервно верујете. Ону сузу која боли, али лечи и прочишћава. Оно саосећање које храбри. Ону правду која даје снагу. Није их добила! Београд сузама не верује!!! Није ни српски парламент „поверовао“ Смиљи Тишми! Нису

Ђурђица Драгаш: Како су расељени Личани оживели своје локално гробље

Пре неколико месеци одлучила сам да направим Фејсбук групу која би окупила моје земљаке, Личане, Дивосељане расуте по свету. Првобитно ми је жеља била да их подстакнем да се укључе у акцију чишћења гробља у родним селу мојих Драгаша, Дивоселу. Да, то је оно гробље о којем сам писала летос, а које су полако, али сигурно гутали шума и заборав. И успели смо у ономе што је изгледало као немогућа мисија. Очистили смо га! Гробови наших предака угледали су светлост дана и сада можемо, као сав нормалан свет, да их посетимо и запалимо свећу за њихове душе. Иако често и сама критикујем друштво у којем реалност обликују интернет и друштвене

Смиља Тишма: Немојмо по други пут да убијамо жртве одбијањем Резолуције о осуди геноцида у НДХ

Као дете сам била логораш само зато што сам Српкиња, и ја и цела моја фамилија. Од 1941. до 1945. страдало је око милион људи, жена и деце само зато што су били Срби, то је геноцид. Излагање народног посланика Смиље Тишме (92) на седници Скупштине Србије 23. 12. 2021. Ја сам Смиља Тишма, преживело дете логораш Јасеновца, оснивач удружења логораша Јасеновца, најстарији посланик овог сазива Народне скупштине Републике Србије. Молим председавајућег за допуну дневног реда тачком коју смо сачекали и чекали 80 година, а то је: Предлог резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату од 1941. до 1945. Имам морално право да кажем да

Ускоро обнова споменика у селу Драчево код Чапљине (ВИДЕО)

Цијела је Херцеговина „засијана“ споменицима српског страдања из прошлих ратова, а нарочито из Другог свјетског рата. Многи су више пута рушени и девастирани. Један од њих, споменик жртвама усташког злочина у селу Драчево код Чапљине, требало би да ускоро буде обновљен, а инцијативу је покренула црквена општина у Чапљини. Погледајте прилог: Извор: РТРС

- Био би се обријао за фотографирање - каже Никола (фото ТРИС/Г. Шимац)

Српска породица Покрајац, у личком Мазину: Борили смо се за хрватску државу, а она нам је окренула леђа

Никола Покрајац је рат дочекао с 19 година. Живио с родитељима у Загребу и студирао, обожавао животиње, клањао се природи, волио људе. Данас има 45 година, и даље живи с родитељима, али не више у Загребу него у личком Мазину, тридесетак километара од Грачаца. И даље непатвореном искреношћу воли животиње и људе, симбиотички је повезан с нетакнутом природом и моћним зеленилом Лике, али заробљен сјећањима која га, ма колико их потискивао, даномице прогоне. Између предратног Николе и овог данашњег, осим година, су и трауме рата, прегажених ратишта, лица погинулих пријатеља и знанаца, страхови и на крају, све неправде овог свијета… Јер, Никола и његов отац Новица, иако српске националности, цијели

„РАТКО МЛАДИЋ ЈЕ ВЕЛИКИ ЧОВЕК!“ Главна медицинска сестра ВМА у пензији о генераловој посети рањеницима

Потпуковник и главна медицинска сестра ВМА у пензији Јерина Аничић написала је ауторски текст за лист „Политика“ о генералу Ратку Младићу. Када сам недавно прочитала текст „Триптих из Његошеве”, у којем је аутор, мислећи на Ратка Младића, написао „генералу је место тамо где се налази”, много сам се узнемирила. Јер ја знам какав је генерал Младић, провела сам са њим цео дан на ВМА у доба најпрљавијег рата који је избио на Балкану, односно на подручју Југославије. Тај прљави рат наметнуле су светске силе, почев од САД и неких земаља Европе. Када сам чула за суђење и пресуду Ратку Младићу, у мени се родила идеја да се пријавим да сведочим

srdjan-cvetkovic.jpg

СКОРО 30 ОДСТО СВИХ РАТНИХ ЖРТАВА ПАЛО НАКОН ОКТОБРА 1944. ГОДИНЕ

Заједно са страдањем на Сремском фронту и жртвама „дивљих чишћења“ по Србији, готово 30 одсто свих ратних жртава у Србији пало је послије октобра 1944. године, истиче историчар Срђан Цветковић. Цветковић у фељтону „Чишћење Србије од `народних непријатеља` 1944-1953“, који је објавила „Политика“, навео је да је на нивоу Југославије тај проценат знатно нижи и креће се од 15 до 20 одсто, односно око 150.000 од укупно око милион жртава, колико се процјењује. Број страдалих у различитим акцијама „чишћења“ по ослобођењу Србије током 1944. и 1945. године је већи од 70.000. Жртве су у Србији убијане на различите начине, ликвидацијама, осудом на смрт, умирале су у логорима, убијане у потјерама

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.