arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

КОНАЧНО ИСТИНА О СТРАДАЛОЈ СРПСКОЈ ДЕЦИ (трејлер)

11. фебруар 2023.

Филм ,,33 Анђела“ о страдању српске деце за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој у Српско-норвешкој копродукцији. Током Другог светског рата преко 4.000 дечака и мушкараца послато је из бивше Југославије у Норвешку као робови. Немачка окупаторска сила желела је да изгради путеве, железницу и другу инфраструктуру у северној Норвешкој, како би обезбедила линије снабдевања северног фронта против Совјетског Савеза. Ови затвореници који су овде послати као робови, радили су и живели у нехуманим условима. Њих 2.400 је изгубило живот. Погледајте трејлер: У Јасеновцу су у договору између немачких окупационих снага и усташког режима раздвојени војно способни мушкарци од 14 до 60 година, у неким случајевима и млађи од

DOCUMENT FROM THE ARCHIVES OF VOJVODINA: Testimony about Ustasha atrocities in Herzegovina

8. фебруар 2023.

In 2020, the Archives of Vojvodina published a very valuable book entitled „Ustasha Atrocities: Collection of Documents (1941-1942)“. SERBIAN 165 selected documents and 63 photographs are published in this collection, together with comprehensive and useful introductory texts and explanations. The editor of the collection is our distinguished historian Dr. Milan Koljanin. The documents published in the collection are part of the files of the German occupying Commander of the Security Police and the Security Service in Belgrade. The file is part of the Archives of Vojvodina F.562, Personal Fund of Slavko Odić (1915–2006), 1909–1983, in which part of the legacy of this bearer of the Partisan Monument in 1941, intelligence officer, diplomat and

Одживљени филм: Зашто нисам плакала док сам гледала „Олују“

7. фебруар 2023.

Одгледах „Олују“. Чекала сам намерно да се мало слегне прашина, да прође она уобичајена еуфорија која прати премијере оваквих филмова. Чекала сам баш онако како сваке године, на годишњицу наше трагедије, чекам да прођу комеморације, говори, парастоси, с једне и славље и еуфорија с друге стране. Отишла сам у биоскоп сама јер увек ми је тако најлакше да се суочим с муком и искушењем. А баш то сам очекивала од филма који се бави темом која ми је обележила живот. Иако сам последњих двадесетак дана прочитала и чула најразличитије коментаре (од оспоравања до дивљења) по глави ми се „мотала“ само једна реченица Јове Максића. Баш уочи премијере, Јово, који иначе тумачи

Обиљежена 81 година од страдања 52 ученика у бањалучком насељу Шарговац (ФОТО/ВИДЕО)

7. фебруар 2023.

Осамдесет и једна година је прошла од страдања 52 ученика у бањалучком насељу Шарговац. Усташе су 7. фебруара 1942. године у покољу Срба у бањалучким насељима Мотике, Шарговац, Дракулић и у руднику Раковац, на најмонструознији начин убиле више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете. Према списку из књиге „Рат и дјеца Козаре“, Драгоја Лукића у Дракулићу је убијено 294 дјеце, у Мотикама 207, а у Шарговцу 52. У Дракулићу је 1988. године започета изградња спомен храма, за жртве усташког покоља 1942. године, а 1989. храм је и освештан, и од тад се одржавају парастоси за покољ српских ђака у Шарговцу. И данас је у ОШ „Ђура Јакшић“

Момчило Диклић: Срби су у 20. веку изгубили 30-40 одсто својих територија

6. фебруар 2023.

У свему има и наше кривице и несналажења. Рецимо, ми нисимо умели на прави начин да објаснимо геноцид који је извршен над нама у Другом светском рату и етничко чишћење у рату деведесетих. Ми немамо музеј геноцида. Право питање, које нико не потеже, је: колико су Срби изгубили својих терторија у 20. веку? Оквирно, између 30 и 40 одсто! Изгубили смо све територије у Славонији, Далмацији, у остатку Хрватске, а ваља подсетити да је чак 91 општина у Бановини Хрватској, пред Други светски рат, имала већинско српско становништво, а свака је имала бар по неколико хиљада становника. Срби су изгубили општине у Босанској Крајини и у Херцеговини. Изгубили смо косовскометохијске

УГРОЖЕН СПОМЕНИK ПОСВЕЋЕН МАЈЦИ СА ПЕТОРО ДЕЦЕ, УБИЈЕНИМ ОД УСТАША KОД ЈАМЕНЕ 1943. ГОДИНЕ

2. фебруар 2023.

Архивисти Архива Војводине, Ивана Петровић и Александар Бурсаћ, као и Владимир Мучибабић, оператер у процесу дигитализације, обишли су 31. јануара 2023. године надгробни споменик посвећен страдалим члановима породице Анићић из Јамене, српског села у близини Батроваца. Споменик се налази у атару села Јамене, на неких пет километара од насеља, а удаљен је око 200 метара источно од пута Моровић–Јамена. На месту споменика се пре осамдесет година, у току Другог светског рата, налазио салаш, власништво породице Анићић, у коме је током 1943. године повремено боравила трудна Савка Анићић, заједно са својих петоро деце: Николом (11), Савом (9), Јелком (7), Горданом (5) и Миленком (3). Иван Анићић, отац деце и Савкин муж,

Биљана Ковачевић: Олујни филм Милоша Радуновића

30. јануар 2023.

Публика је без речи пошла из сале. Можда је та тишина једина истина о филму ‒ да је Олују немогуће приказати, али да се то мора, да нас ова земља ‒ једном ‒ не би прогутала. Фото: Инстаграм Прибојавала сам се филма о Олуји. Кад сам пре неколико недеља сазнала да један редитељ ‒ од свих редитеља ‒ први пут говори о овом догађају, запитала сам се зашто то ради: нас да подсети на оно са чиме живимо сваки дан и не знамо да живимо, или све друге који су у августу пре скоро двадесет и осам година играли на плажи пикадо и успешније ту погађали мету него што би

Представљена књига „Зашто Јасеновац“ у Бањалуци

30. јануар 2023.

Kњига Марка Ручнова „Зашто Јасеновац“, која доноси номенклатуру зла усташких злочинаца из јасеновачког система усташких логора смрти, представљена је у Бањалуци поводом 27. јануара – Међународног дана сјећања на жртве Холокауста. Тања Тулековић, директор Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина, која је организатор вечерашње промоције заједно са бањалучким Српским просвјетним и културним друштвом „Просвјета“, навела је да је ријеч о лексикону усташких злочинаца гђе се на 550 страна налази 3.526 биографија усташа са свим њиховим злочинима и изворима, чиме су ти подаци провјерљиви. „То је значајно јер овај пут доносимо податке о директним учесницима у индустрији јасеновачког логора смрти и веома је значајно да у периоду када је на сцени јак

Литургија у куплерају

30. јануар 2023.

На подручју Независне државе Хрватске (НДХ) убијен је 331 Јеврејин „по вери“ и 293 Јеврејина „по националности“, а у јасеновачком логорском  комплексу уморено је, укупно, и јеврејских и нејеврејских, 2238 (две хиљаде и двеста тридесет осам) „особа“. Пише: Милан Четник Држава чији се парламент на овакав начин шегачи са стотинама хиљада побијених цивила током усташког терора председаваће Међународном алијансом за сећање на холокауст (ИХРА) која има 35 чланица, а Хрватска јој је члан од 2005. године. То је саопштено 27. јануара ове године, на дан ослобођења Аушвица. Да би испунила формални услов за председавање ИХРА-ом, хрватска влада је на брзину, прошле недеље, усвојила три „правно необавезујуће“ (!) дефиниције ИХРА-е: о

ВИНKОВЦИ: 31 ГОДИНА ОД УБИСТВА ПОРОДИЦЕ ЗМАИЋ – ЗЛАТKО, БРАНKА И ЋЕРKА НИНА УБИЈЕНИ У СТАНУ

30. јануар 2023.

У понедељак 30. јануара навршава се тачно тридесет и једна година од злочина у Винковцима када су на тај дан 1992. у своме стану у центру града убијени су домаћин Златко Змаић (48), његова супруга Бранка (48) и ћерка Нинослава, која је имала само 19 година. Реч је заборављеном догађају који никада није био интересантан ни политичарима, ни представницима невладиних организација али ни правосудним институцијама. Ово су неспоменуте жртве грађанског рата који је вођен у периоду од 1991. до 1995. године а реч је о обичним људима, цивилима који су своју националност, нажалост, платили животом. Змаићи су одлучили да остану у свом граду и онда када су Срби масовно у

Додик: Срби и Јевреји братски народ по страдању

27. јануар 2023.

Данас је међународни Дан сјећања на жртве Холокауста, злочина Геноцида почињеног над Јеврејима. Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да су Срби и Јевреји братски народ по страдању, те истакао значај обиљежавања сјећања на то страдање како би била спријечена ревизија историје. – Важно је да се окупимо и у оквиру Јеврејског центра у Бањалуци и евоцирамо успомене на страшне злочине који су обиљежили цивилизацију и масовно страдање Јевреја – рекао је Додик. Изразио је Додик задовољство, што Дан сјећања на жртве Холокауста сваке године поприма све већи обим, имајући у виду да многе ретроградне стране које су биле на страни злочина данас покушавају да наметну неке друге вриједности.

Јадовно 1941: Атлас / Мапа Покоља, Геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске

27. јануар 2023.

Заједничким снагама, саборношћу на овом пројекту, учинићемо корак више на објелодањивању истине о Покољу и чувању сјећања на наше невино пострадале Свете новомученике српске. Атлас / Мапа Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске је пројекат удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Циљ пројекта је да се на интернет Мапу унесе што више тачних локација конц. логора, стратишта, масовних гробница, крашких јама у којима су убијане жртве, споменика жртвама. За сваку од унесених локација, поред тачних координата са линком на Гугл мапу, настојимо додати фотографије, краћи текст и линкове на текстуалне, фото или видео прилоге објављене на нашем сајту, YouTube каналу или на другим сајтовима. Поред до сада унесених локалитета, у нашој бази података

ФОНДАЦИЈА ЗА СЈЕЋАЊЕ НА ЈАСЕНОВАЦ И ХОЛОКАУСТ: У Лондону представљено страдање мученичког села Пребиловци

27. јануар 2023.

У предвечерје Међународног дана Холокауста, под покровитељством Канцеларије за сарадњу са Дијаспором Р. Србије, а оквиру Српског Мјесеца у Великој Британији, Фондација за Јасеновац и Холокауст је и ове године заједно са српском дијаспором у Лондону обиљежила страдање српског, јеврејског и ромског народа у Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата. Ове године, пажња је пружена једном од, незванично најстрадалнијем селу у Европи – Пребиловцима, током Другог свјетског рата, а по истраживању јапанског листа Асахи Шимбун.У Пребиловцима, који су прије рата имали 1002 становника, страдало је више 826 особа, највише жена, дјеце и стараца од усташког ножа, а већина жртава је бачена у Шурманачку јаму код Међугорја. ЊЕ Амбасадор Александра

Miodrag_Linta.jpg

Линта: Срамно присуство амбасадорке Јелене Милић на промоцији књиге Мате Гранића

27. јануар 2023.

Мате Гранић је био један од најближиx сарадника ратног злочинца Фрање Туђмана. За вријеме злочиначке ације „Олуја“ био је министар спољних послова. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да срамно присуство амбасадорке Србије у Загребу Јелене Милић на промоцији књиге „Дипломатска олуја“ Мате Гранића представља понижавање српских жртава и дубоку увреду за преживјеле у злочиначкој акцији „Олуја“, све прогнане Србе, као и за читав српски народ. Посебно је скандалозна чињеница да се амбасадорка Милић похвалила на твитеру да јој је Мате Гранић потписао њен примјерак и да се нада да ће књига, како каже, помоћи у расвјетљавању околности које оптерећују наше односе.  Јелена Милић се прави да не

БЕОГРАД. 28. ЈАНУАР 2023. ГОДИНЕ: Пројекција документарног филма „Пут Срба са Неретве“ (ВИДЕО)

25. јануар 2023.

У суботу 28. јануара 2023. године са почетком од 20 часова у свечаној сали београдске општине Стари Град (Македонска 42) биће приказан документарни филм Стевана Салатића. Филм свједочи о судбинама људи који су у погрому Срба из долине Неретве напустили своја огњишта и спас од рата потражили широм региона и свијета. Филм је сабрао 13 животних прича људи који су 1992. године били међу 35.000 Срба из долине Неретве који су били принуђени да напусте своја огњишта и спас од рата потраже широм региона и свијета. Аутор филма Стеван Салатић сматра да се у тим причама може пронаћи сваки Србин Мостарац који је тих година корачао путем Срба са Неретве.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА