arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Прије стотину седам година, а имамо ли ми културу сјећања?!

27. децембар би требао бити дан када ми који се зовемо потомцима, ми који кажемо како смо поносни на славне и часне претке, громко заћутимо.  Заћутимо тако да ехо тог мука потресе Јевропу. Јер…. Јесте ли знали да је први концентрациони логор у Јевропи, и то оној цивилизованој, оној двадесетог вијека, био напуњен Србима? Знам, помало смо уморни од свих тих страдања, од триптиха злочина двадесетог вијека , над нама, јер смо Срби. Па ће многи од нас уморно одмахнути руком – ништа ново, рећи ћемо. А од тог, првог у низу сличних и горих, ако горе може бити, прошло је већ стотину година. Довољно за заборав. Довољно за утапање

Nemanja Zivlak: Priest’s wife (Popadija)

Dara, a strong and proud woman from Lika, was not afraid of a wolf or a hajduk. СРПСКИ At the beginning of the Second World War, the parish priest of Donjolapac was priest Nikola J. Bogunović. He was born on January 3, 1908 in Zrmanja near Gračac. A humble, calm, quiet and God-pleasing priest who lived with his wife Dara and their sons Pavlo (Pajo) and Đorđe (Đokica). Each war brings great evil because it is a great evil in itself. At the beginning of May 1941, an absolute evil will knock on Father Nikola’s door, evil in black uniforms. After just one month, he was taken first to Gospić and then to

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 28. децембар 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

Село Бовић, Вргинмост. Усташе су 28. децембра 1941. и 21. jануара 1942. у властитим кућама масакрирале и спалиле 26 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

Историја Срба у Хрватској била је хрватски забран

ПРЕДСТАВЉЕНА ИЗАБРАНА ДЕЛА АКАДЕМИКА ВАСИЛИЈА КРЕСТИЋА На скупу у Свечaној сали Српске академије наука и уметности у Београду о издавачком и научном подухвату говорили су истакнути научници и стручњаци. Целокупног мог научног дела не би било да није било професора Васе Чубриловића, рекао је јуче академик Василије Крестић у емотивном обраћању приликом представљања његових сабраних дела у 15 књига у издању „Православне речи” и Архива Војводине. На скупу у Свечaној сали Српске академије наука и уметности у Београду о издавачком и научном подухвату говорили су дописни члан САНУ и универзитетски професор Мира Радојевић, научни саветник у Институту за новију историју Србије др Софија Божић, директор ИП „Православна реч” Зоран Гутовић

Почиње снимање филма о страдању српске деце у нацистичким логорима током Другог светског рата

Kарл Петерсен, шеф немачке команде за радну снагу у НДХ, у свом извештају од 20. јула 1942. наводи: издвојило се 3935 мушкараца, 3255 жена, те нешто више од 400 деце, који су затим послати на рад у Немачку и Норвешку. Били су то Срби православци који су одведени из својих кућа. У Норвешку је послато 102 деце од којих је 32 страдало, најмлађи међу њима имао је само 12 година.У сарадњи са продуцентима из Србије и Норвешке у плану је да у 2023 години да се кренее са снимањем филма о страдњу српске деце у нацистичким логорима током Другог светског рата. Према досадашњим истраживањима продуцент Бранко Димовић Димески дошао је

ПИТАМО: По чијем пројекту ће бити грађен Меморијал Доња Градина?

Архитектонско рјешење које би требало да буде узор најављеном тиму је Меморијални центар у Старом Броду на Дрини, недалеко од Вишеграда, аутора Новице Мотике. ENGLISH Обећања о изградњи Меморијалног центра Доња Градина слушамо већ годинама. Интензивније од 2010. године када је урађен први приједлог пројекта који није добио зелено свјетло на јавној расправи у Бањој Луци. Прије годину – две од званичника се могло чути да ће пројекат радити једна позната кућа из Америке. Данас, на састанку два српска Предсједника, Александра Вучића и Милорада Додика, није поменуто које је то пројектно рјешење. Незамисливо је да Меморијал у Доњој Градини архитектонски буде изграђен по узору на меморијале жртвама Холокауста као нпр.

Још једном понижене Јошаничке жртве

Предсједник Предсједништва Борачке организације Фоча Срђан Станковић оцијенио је данас да је пуштање на слободу без било каквих мјера забране за шесторицу осумњичених за свирепи злочин над српским цивилима у Јошаници на Никољдан 19. децембра 1992. године, још једно понижавање жртава и увреда за преживјеле. Станковић је нагласио да у раду правосудних институција БиХ нема ништа ново и нормално, јер због злочина над Србима нико није осуђен или задржан дуже од пет дана. „То је један невиђен злочин да се дјеца од двије године закољу на кућном прагу, да то 30 година нико није осудио, да се држи у ладицама, а зна се појединачно ко је дјецу убио. Више нико

НАЈАВА: „Ако те се сјетим једном само“

Пројекција документарног филм „Ако те се сјетим једном само“, дјело Мире Лолић Мочевић Благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, указана нам је велика част да у престоном граду наше Србије, у Храму који је светиња и понос свих Срба, представимо пројекат у који смо сви ми задужбинари из Републике Српске заједно уткали своје срце – Задужбину за Косово и Метохију. Документарни филм „Ако те се сјетим једном само“, дјело наше сестре у Христу Мире Лолић Мочевић, којој дугујемо бескрајно хвала за њен труд, покретна је слика живота Срба на Косову и Метохији данас. Слика пред којом ниједан Србин, гдје год да живи, неће остати равнодушан. Велику захвалност за подршку

Позив на премијеру филма: „Чико,ја сам жив, немој да ме убијеш“

Филм је прича о Драгану Васићу дечаку из Сарајева који је једини преживели сведок ужасног злочина који се десио почетком јуна 1992 г. у насељу Ледићи поред Сарајева. Драган Васић тада стар свега 11 год. живота је успео да преживи пуком срећом и спашен је захваљујући војнику Изи Велићу јер га је одвео на Игман доктору Мустафи Пинтол. Одвео га је код својих родитеља, а касније је размењен. Тако је Драган Васић постао једини преживели очевидац онога што муслиманска пропаганда деценијама покушава да заташка. Аутор филма је Гвозден Шарац а филм је изашао у продукцији РТРС септембра 2021 године. Филм ће се приказати у скупштинској сали општине Звездара 24.12.2022 год.

ХРВАТСКА СЕ НЕ ОДРИЧЕ НАЦИЗМА: Из буџета одобрена средства за обнову усташког споменика у Блајбургу

Централна државна канцеларија за Хрвате ван Хрватске доделио је финансијска средства у износу од 200.000 куна (један евро вреди око 7,5 куна) из буџета грађана контроверзној организацији Почасни блајбуршки вод за обнову усташког споменика на Блајбургу у Аустрији, пише данас хрватски портал Индекс. У одлуци стоји да је Почасни блајбурши вод – у чијем су руководству ражаловани ХДЗ-овци старије генерације Владимир Шекс, Милан Ковач и Вице Вукојевић – добио 200.000 куна за „санацију оштећења на спомен-подручју на Блајбуршком пољу. Оштећење које се спомиње, подсећа портал, заправо је љетошња интервенција аустријске државе на спорном споменику ликвидираним усташама на Блајбургу, на којем се налазио усташки грб. Аустрија је годинама била фрустрирана јер

Зна се ко су злочинци а казне нема ни после 30 година

Навршилa се 31 година од злочина хрватских јединица над Србима у Машићкој Шаговини, у Хрватској, када је ликвидирано најмање 55 Срба, а за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим нити пред међународним судовима, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас”. У саопштењу се напомиње да су у ноћи између 18. и 19. децембра 1991. припадници 108. и 121. бригаде „Збора народне гарде” и специјалци из групе „Свилени”, укупно 363 војника, извршили пешадијски напад на српско село Машићка Шаговина код Новске, на обронцима Псуња. Село је бранило око стотинак припадника Територијалне одбране из овога и суседних српских села и добровољаца из Србије. Хрватске „зенге” су у току дана, захваљујући

Храм Светог Саве у Блажују-свједок постојања православних Срба

У порти се налазе два споменика – један посвећен Србима које је аустроугарска војска стријељала 1916. године, а други православним домаћинима из ових крајева које су усташе убиле 1941. Извор: СРНАХрам Светог Саве у Блажују код Сарајева, који је посвећен првом српском архиепископу и просвјетитељу, 123 године свједочи о постојању православних хришћана на том простору. То потврђују и књиге које се чувају у архиви храма, у којима се од 1900. године, па и нешто раније, води евиденција о његовом историјату, рођеним, крштеним, опојаним, као и о породицама које су живјеле у овој парохији. Парох блажујски јереј Дарко Даниловић поручује да парохијани који су остали на својим огњиштима, али и православни

Jasenovac spomenik

„Свађа“ у Хрватској због Јасеновца: 300 или 100.000?

Списатељица Јасминка Домош је оштро реаговала на недавно истраживање у Хрватској, које тврди да је у Јасеновцу живот изгубило свега 300 људи. “ И још увек постоје покушаји ревизије историје. Недавно сам у рукама имала научну и стручну студију о логору Јасеновац.Из три независна извора последњих деценија верује се да је реч о 80.000 до 100.000 људи, али се у поменутом истраживању тврди да је ту умрло 300 људи…“, казала је Домош у разговору за „Јутарњи лист“.„Али, морам рец́и да је ово истраживање радио Хрватски институт за историју, финансиран из државног буџета, па кад видите, питате се зашто ми то све финансирамо… Kасније су добри научници схватили да су људи

Изложба „Логор на Београдском сајмишту (1941–1944)”

Прва изложба Меморијалног центра „Старо сајмиште” отворена je данас у Народном музеју Србије. Меморијални центар „Старо сајмиште” је нова национална установа културе оснoвана пре око шест месеци. Мада смо тек стали на ноге, желели смо да обележимо важан датум, а то је 8. децембар 1941, јер су тада почеле депортације првих заточеника у логор Сајмиште, каже Кринка Видаковић Петров, в. д. директора поменутог центра, најављујући данашње отварање изложбе „Логор на Београдском сајмишту (1941–1944)” у Народном музеју Србије. – Први заточеници били су Јевреји (жене, деца и особље Јеврејске болнице), али је међу њима било и ромских жена с децом. Јеврејски заточеници логора Сајмиште погубљени су врло брзо и већ у

Ђакон Будимир Кокотовић: Боже мој, у Тебе се уздам – Свети свештеномченик Сава (Трлајић), епископ сремски и горњокарловачки 1884–1941.

Епархијска издавачка установа „Мартириа“, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима, објавила је монографију под називом „Боже мој, у Тебе се уздам – Свети свештеномченик Сава (Трлајић) Епископ сремски и горњокарловачки 1884–1941“, аутора ђакона Будимира Кокотовића. Предговор овом издању написао је епископ Герасим и том приликом истакао да ће читаоци који пред собом буду имали ово капитално дело настало трудом и радом ђакона Будимира Кокотовића бити у прилици да спознају садржину овоземаљског живота дивног Божјег угодника Саве, од његовог рођења до мученичке смрти, којој је са спремношћу и смиреношћу гледао у очи и заједно са презвитерима часно пострадао, Христа сведочећи и кроз мучеништво вечност задобивши, овенчавши се венцем славе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.