arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Сјећање на 90 жена, дјеце и стараца које су усташе живе спалиле

27. април 2019.

У Горњем Осову крај Рогатице као да се и данас чује плач, врисак дјеце и мирис паљевине иако је прошло 76 година од стравичног злочина, који су починили припадници усташке Црне легије под командом Јуре Францетића. Двадесетседмог априла 1942. године у једном дану су живе запалили и уморили, у Ристановића штали, 90 жена, дјеце и стараца. „Од 90 уморених прича се да је било 50 дјеце. Моја сестра је имала 10 година. Брат Радоје имао је пет година, а брат Момчило три године,“ каже Милован Бојат, потомак страдалих жртава. „Ово је свето мјесто, мјесто ходочашћа гдје треба омладина да долази, да разумије шта значи какав је то злочин, само што

Ратко Булатовић, јунак и страдалик из 1999. – Повратник са последње капије

27. април 2019.

Све је то патетична статистика”, гракнуће ухрањена гомила перача крви са ветробрана НАТО-ових летећих убица. Она иста бесловесна маса френетичних натофила чија ће добродошлица Солани, Анри-Левију и осталим србофобним заговорницима одстрела Србије остати уписана попут олимпијских рекорда у дисциплини подаништва злочинцима и издаји отаџбине Те ноћи, 29/30. април, наши традиционални пријатељи ракетирали су Генералштаб у центру Београда. Он, дежурни у Градском штабу цивилне заштите, похитао је са екипом да спасава рањене. Пажљиво израчунавши време, убице су се вратиле дванаест минута касније и бомбардовале исто место. Он је остао без обе ноге и тла под њима. Нису му давали много шанси, али је преживео. Од њега и данас можемо учити како

Tata-Sabranje.jpg

На српској Билогори нема села гдје нема масовне гробнице нашег народа

27. април 2019.

Клерофашистичка НДХ, до jесени 1942. године, злочином Покоља  ликвидирала jе 2.694 српске главе са Билогоре, међу њима 318 – еро дjеце од колиjевке до 14. година старости Милан Басташић Билогорско подручjе у западноj Славониjи, уважаваjући све релевантне критериjе, ми поимамо по православним сакралним обjектима коjи га ограничаваjу, од Мале Трновитице,Великих Зденаца и Јасенаша. Њих ни мање ни више од двадесет и седам. Наjстариjа светиња jе Храм Св. Пантелиjе у селу Павловац из 1670.године. Сви ти обjекти уцртани су на карти Аустроугарске монархиjе коjа датира из раних година осамнаестог виjека. У то вриjеме, на томе простору ниjе евидентирана ни jедна католичка богомоља. Са торња цркве Св.Петке у Великоj Ператовици, на врх Билогоре,

ТУГОВАНКА РАДОЈКЕ КАПОР: Жао ми је што моја четири брата нису погинула у рату него су убијена од комунистичке руке!

27. април 2019.

Витална старица Радојка Капор Маринковић је у својој десетој деценији живота 20. априла 2019. године у Удружењу књижевника  представила своју прву књигу Тугованка. Вођена снажним мотивом да сачува истину о своја четири брата Младена, Шћепана, Радослава и Милорада – Миша страдала од братоубилачке комунистиче руке, написала је књигу у којој је описала сурову судбину породице Капор из родног села Мириловићи код Билеће. Други свјетски рат је дочекала са 14 година. Ратне дане провела је у збјегу, била је јатак четницима и због тога скапавала двије године у затворима у Билећи, Мостару, Бугојну и Зеници. Предсједник Завичајног клуба Билећана у Београду новинар Миодраг Дунђеровић је истакао да се поједини дијелови Радојкине књиге

Тешко до тачног броја јасеновачких жртава

27. април 2019.

Осврнуо бих се на неколико ствари изнетих у тексту Славице Гароње Радованац насловљеном „Колико је било жртава у Јасеновцу” (објављеном 17. априла). Професорка Гароња Радованац скренула је пажњу на изнети број јасеновачких жртава током промоције књиге „Јасеновац” Иве Голдштајна (а који је наведен и у самој књизи) и изразила бојазан да ће та бројка бити прихваћена и од српске јавности, а затим изнела и своја размишљања на основу чега би тај број требало да је већи и како се он може и израчунати. Проблем са утврђивањем броја јасеновачких жртава постоји од тренутка ослобађања логора, па до данас, и један је од највећих проблема који су постојали, како у некадашњој Југославији,

Kорушка тражи од Kурца: Зауставите усташки скуп

26. април 2019.

Kорушки жупан послао писмо аустријском канцелару због окупљања усташких присталица у Блајбургу. Корушки жупан Петер Kајсер послао је канцелару Себастиану Kурцу писмо у којем апелује да се заштити “међународна репутација Аустрије”, коју би догађаји на Лојбашком пољу код Блајбурга 18. маја могли нарушити, те да савезна тела примене закон о јавном окупљању и спрече инциденте који се очекују, пише данас “Вечерњи лист”. Покрајинска влада Kорушке јуче је прихватила резолуцију града Блајбурга у којој се тражи примена мера и правног оквира како “локално становништво не би било угрожено” због нереда који се очекују на комеморацији припадницима усташких снага погинулим на крају Другог светског рата. Наиме, већ су заказана четири протестна скупа

Служен парастос за 61 српског борца и цивила из Козје Луке

26. април 2019.

Код споменика у фочанској мјесној заједници Козја Лука јуче је служен парастос за 61 српског борца и цивила који су погинули у рату од 1992. до 1995. године. Предсједник Борачке организације Фоча Срђан Станковић рекао је да су са подручја Козје Луке погинула 54 борца Војске Републике Српске и седам српских цивила. “Борци су углавном били из Миљевинског батаљона и Фочанске бригаде, а има ту и мјештана који су погинули у другим бригадама, а родом су из ове мјесне заједнице, која броји око 15 села”, навео је Станковић. Козја Лука је површином једна од највећих фочанских мјесних заједница са измијешаним српским и бошњачким селима, која су у рату сва погорјела.

Јадовно-Симбол страдања Срба, Јевреја и Цигана у НДХ

25. април 2019.

Фашистоидна Ендехазија сишла је са германских територија на средње европском подручју на Балкан и омогућила свом квислингу Анти Павелићу, загребачком адвокату, да стане на чело те Независне државе Хрватске, са центром у Загребу. Благослов јој је дао Адолф Хитлер, канцелар Немачке, а прећутно и Римски папа, поглавар католика у свету. Хришћанство Адолфа Хитлера, као и његовог италијанског колеге Бенита Мусолинија, засновано је на истим расним, политичким и верским начелима, на чистунству крви, вере и молитве. Католичанство је религија свих, којима је божји апостол у Риму. Православље је грех хришћански, јер је то Безбожје, такође и Ислам… Према томе учењу и веровању, није Грех истребити невернике и људске створове који загађују

Потврда неког жупника из околине Купреса којом овјерава да је нека удовица са четворо чланова породице из православне прешла у католичку вјеру

Крива клетва

25. април 2019.

Усташки злочини у Ливну и селима рубом Ливањског поља не одскачу од свега онога што jе у име „Свете, Божjе, Католичке и Воjуjуће Хрватске” починила солдатеска Анте Павелића у љето 1941. године широм Херцеговине, Босанске краjине, односно у свим оним краjевима у коjима jе било настањено српско становништво и у коjима jе ваљало остварити сумануту усташку водиљу: „Или се поклони, или уклони…” Ливањски краj ниjе карактеристичан ни по поброjу жртава ни по методама коjе су примjењиване за остваривање паклене усташке идеjе чиjи jе родоначелник био др Миле Будак, да се jедан дио Срба побиjе, други расели, а остали преведу у католичку вjеру и тако претворе у Хрвате. И у Ливну

Парастос палим борцима 1. шиповачке пјешадијске бригаде

25. април 2019.

Код централног споменика у Шипову данас ће бити служен парастос и положени вијенци поводом 27 година од формирања Прве шиповачке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске. Служење парастоса и полагање цвијећа код централног споменика заказано је за 12.00 часова, док је у 12.30 часова предвиђено обраћање званичника, саопштено је из Борачке организације Шипово. У 11.00 часова предвиђено је служење парастоса и полагање цвијећа на Војничком гробљу у Натпољу код Шипова. Прва шиповачка пјешадијска бригада, која је била дио 30. Пјешадијске дивизије Првог крајишког корпуса, формирана је 26. априла 1992. године. У свом саставу је имала између 1.500 и 1.950 бораца, зависно од периода. Из ове бригаде погинуло је 125 бораца, док

Др Петар Зец

Др Петар Зец

25. април 2019.

Да ли Петар Зец има право на рехабилитацију? Међу многима који су задужили српски народ прије Другог и у току Другог свјетског рата спада и др Петар Зец рођен 1881.г. у Курузарима код Костајнице, на Банији. Основну школу завршио је у родном мјесту, а гимназију у Загребу. Медицинске студије завршио је у Инсбруку 1905.године гдје је промовисан за доктора цјелокупног љекарства. Др Зец је још као студент ступио у редове напредне националне омладине. Био је члан Хрватско – српске коалиције. Послије Првог свјетског рата ступио је у Демократску странку, а касније, када се она подвојила, пришао је Самосталној демократској странци, чији је био члан главног одбора и потпредсједник. По окончању

Даница Мандрапа освојила другу награду на конкурсу о невином страдању у Јасеновцу

25. април 2019.

Ученица шестог разреда основне школе “Јован Јовановић Змај” Даница Мандрапа освојила је друго мјесто на конкурсу “Страдања и сјећања на невине жртве у концентрационом логору Јасеновац” у конкуренцији основних школа. На конкурс је пристигло 229 радова. Рад Данице Мандрапе носи наслов “Само ти дијете ради свој посао. Нама је Бог живот вјечни дао”. Да пише на ову тему инспирисала је честа прича њених родитеља који су јој говорили о страдању Срба у Јасеновцу као и прича њене наставнице српскога језика Наде Миљковић којој се пуно захваљује на подршци. “Kонкурс је дошао у прави час и све оно што сам запамтила написала сам у неколико реченица. Овај састав сам посветила свим

Добио шта је заслужио. Млади историчар, ђенерал Недић и кривица за холокауст у Србији

25. април 2019.

МЛАДИ ИСТОРИЧАР ГОВОРИ  Млади историчар Стефан Радојковић, у емисији „Зашто се свађамо око Јасеновца“(1), говорећи о Милану Недићу чији је квислиншки режим, по њему, умногоме крив за прогон Јевреја, нагласио је да је, после свега,  Недић ипак добио што је заслужио, тиме што је бачен кроз прозор. Зашто је, у стилу иследника ОЗНЕ, млади Радојковић ово рекао, остављамо њему на савести. Ипак, не би требало занемарити његов став о Недићу који сладострасно саучествује у Холокаусту. Зато узнастојмо да видимо шта су сами србијански Јевреји говорили о томе ко их је гонио и убијао по Србији за време Другог светског рата. Наравно, никог не ослобађајући од кривице која се научно и стручно може доказати. СВЕДОЧЕЊЕ

МИЛКА БОШКОВИЋ удата МАЉКОВИЋ: ране никад нијесу зацијелиле

Залогај смо дијелили…

24. април 2019.

У предвечерје једног јесењег дана 1955. године, неко зазва одозго из планине са врх Ковиоца и глас оде у Рујане да је погинуо Мирко Маљковић. Плећатог, пркосног делију који се очи у очи тројице није плашио, нашли мртвога међу стијенама. Онај коме је било стало да се око тога не диже прашина све протумачио као несрећан случај и постарао се да са Мирком у гроб пође и тајна о његовој смрти. Они који су могли и смјели нијесу жељели да се око тога било шта испитује и провјерава, а они који су жељели, нити су могли нити смјели ријеч прозборити. Остала је тако само сумња да она рана на стомаку

У Бањалуци отварање изложбе “Агресија у 78 слика”

24. април 2019.

У Бањалуци ће данас бити отворена изложба “Агресија у 78 слика” београдског Културног центра “Чукарица”, на којој ће бити представљено 78 фотографија које су настале од 24. марта до 10. јуна 1999. године, у вријеме НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. Изложбу, чији је аутор фото-репортер београдских “Вечерњих новости” Зоран Јовановић, организују Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Студентска организација Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци. Осим Јовановићевих, на изложби ће бити представљене и фотографије његових колега из “Новости” – Матије Коковића, Милоша Цветковића, Горана Шљивића, Драгана Миловановића, Алексе Станковића, Игора Маринковића, Николе Фифића, као и фотографије фото-репортера Танјуга Раде Прелића, саопштено је из Републичког

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА