ustaše Архиве - Страница 84 од 113 - Јадовно 1941.

ДАРКА ДЕРЕТИЋ О КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА: Пјесници су најхрабрији слој нашег друштва! (ВИДЕО)

28. октобар 2019.

На штанду Представништва РС на овогодишњем Сајму књига 26. октобра 2019. године промовисан је зборник радова Српска поезија страдања и патње коју је издао Центар за културу и информисање Фоча. Приређивач овог дјела Раде Р. Лаловић је истакао да је оваква поезија најизраженија у ратним и поратним временима, али да је и веома важна за формирање културе сјећања. – Срби су с времена на време склони да се самокритикују и да нихилистички оцјењују своју прошлост. Колико год урадили да у културној свијести народа урадимо нешто, неријетко се чује да не знамо да цијенимо и поштујемо стара времена, догађаје и људе који због учињеног дјела треба да остану упамћени – рекао

Бари Литучи: Откривање истине о геноциду на Србима – питање националне безбједности

27. октобар 2019.

Србија разоткривање истине о геноциду над српским народом у Хрватској током Другог свјетског рата мора схватити као питање националне безбједности првог реда, изјавио је оснивач њујоршког Института за Холокауст и проучавање геноцида над Србима у Јасеновцу Бери Литучи. – Да истина о страдању Срба од усташа није сакривана, не би вам се догодиле све несреће у ратовима деведесетих, укључујући и изгон народа из Хрватске и са Косова. НАТО се никада не би усудио да бомбардује вашу земљу да претходно нисте сатанизовани у цијелом свијету, дјелимично и својом кривицом – рекао је Литучи. Он истиче да узроке дијела проблема српског народа види и у раду Музеја Холокауста у Вашингтону, који

Кроз српску историју са Драгославом Боканом

27. октобар 2019.

За сајт Српска историја говори Драгослав Бокан, српски режисер, књижевник, колумниста, публициста, бивши политичар Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА … – Ваша мајка као мала девојчица доживела тешку судбину? – Моја мајка Милка (девојачки Деветак), родом из Мале Градусе на Банији је имала две године када су јој хрватске усташе одвеле оца Ђуру и ђеда Душана у Јасеновац, одакле се никада нису вратили… А начин на који се њен тата последњи пут опростио од ње представља страшни и величанствени пример страдања нашег народа у њиховом завичају окупираном од стране Павелићевих монструма у човеколиком обличју. Наиме, хрватски војник, иначе предратни Ђурин пријатељ, допустио му је да се,

Миладиновић: Како је створен мит о српској кривици

27. октобар 2019.

Средином деведесетих година прошлог века амерички новинар Питер Брук, ваљда једини из новинарске бранше с оне друге стране Атлантика који је понешто више разумевао кркљанац у „балканском лонцу“, једном приликом је написао: „Кад Срби нападну Хрвате, криви су Срби! – Кад Срби нападну Муслимане, криви су Срби! – Кад Хрвати нападну Србе, криви су Срби! – Кад Муслимани нападну Србе, криви су Срби! – Кад Хрвати нападну Муслимане, криви су Срби! – Кад Американци нападну Сомалце, криви су Срби! Илустрација: novosti.rs Пише: Иван Миладиновић Штa је историја и где она почиње? Да ли је то сазнање да „стојимо на раменима“ оних који су живели пре нас, да ли је то

Светозар Ливада, пензионисани професор загребачког универзитета: Србима пријети биолошки нестанак

26. октобар 2019.

Срба у Хрватској данас готово и да нема, а оно мало што их је остало не живе, већ преживљавају и смрт призивају, рекао је у интервјуу за „Глас Српске“ пензионисани професор загребачког универзитета Светозар Ливада, који у својој посљедњој књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској“ на сликовит, фактографски и потресан начин говори о затирању српског народа у Хрватској у посљедњих 130 година. Он тврди да се Срби, поготово у селима, налазе под „државном еутаназијом“. ГЛАС: Да ли Срби у Хрватској доживљавају судбину Индијанаца? ЛИВАДА: То је политика – ево вам ваши завичаји, слободно умрите, али што прије и ми ћемо вам у томе помоћи. Срби данас живе у селима

Најава: Света Архијерејска Литургија и дочек Часног Крста у Ливну

24. октобар 2019.

Дар Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, Часни Крст освештан у Јерусалиму и целиван уснама хиљада верника од Београда, преко Јадовна, Јасеновца, Газиместана, Острога, Бара и многих светиња, свечано ће бити уручен Спомен-капели Свете Великомученице Марине у Ливну у спомен страдалим ливањским Србима. Архијерејска литургија, коју служи Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Сергије са свештенством, и примопредаја Часног Крста и Плаштанице из Свете руске земље, служиће се у Ливну. Недеља 3. новембра 2019. године у 9 часова. Нека нас животворни Часни Крст сабере на заједничку молитву! Извор: Огњена Марија Ливањска

Нацистима из СС ДИВИЗИЈЕ и УСТАШАМА Београд враћа одузету имовину као БОРЦИМА

24. октобар 2019.

Судови су почели да рехабилитују припаднике усташког покрета и озлоглашене СС Принц Еуген дивизије, па је држава Србија, после одлуке Управног суда, у обавези да им врати куће и њиве. Ипак, Агенција за реституцију ће се оглушити о ту судску одлуку. Директор агенције Страхиња Секулић изјавио је за лист да је оваквих случајева све више, пишу Новости. “Закон децидирано каже да имовина не може бити враћена припадницима страних окупационих снага, а за нас су то и усташе и чланови СС Принц Еуген дивизије, без обзира на то што су судови неке од њих рехабилитовали. Уколико Управни суд сматра да нису припадници окупационих снага, може да искористи своја законска овлашћења и

Душан Ј. Басташић: О једном несрећно одабраном поређењу и контексту

24. октобар 2019.

Чини се да се „мит и увећавање броја жртава“ које Немања Девић помиње у своме пост скриптум несрећно одабраном контексту и поређењу са измишљеним разлогом страдања малих Рома у Крагујевцу, односи на Јасеновац. Млади али већ увелико афирмисани српски историчар Немања Девић, указао је јуче на својој фејсбук страници на један фалсификат, како сам каже, умјетничку конструкцију приказану у ратном (и пропагандном) филму “Крвава бајка“, сценаристе и режисера Бранимира Тори Јанковића, снимљеног 1969. године. Треба рећи да је овај филм награђен Сребрном пулском ареном за режију, Октобарском наградом на фестивалу у Крагујевцу и „Златном ружом „Лидице“ у Карловим Варима. Не треба подсјећати да је ријеч о једном од култних филмова

Конференција за медије: САЧУВАЈМО ТОПОВСКЕ ШУПЕ

23. октобар 2019.

Центар за примењену историју организује 28. октобра 2019. године у 10.00 часова Медија центру (Мала сала, Теразије бр.3) конференцију за новинаре и све заинтересоване, на којој ће бити представљена иницијатива за очување некадашњег логора Топовске шупе, која се спроводи у оквиру пројекта “Мапирање Холокауста – очување логора Топовске шупе“. Логор Топовске шупе један је од првих логора за Јевреје и Роме у Европи. Налазио се у близини центра Београда, на месту данашње Аутокоманде. Према постојећим изворима, од августа до новембра 1941, кроз овај логор прошло је око 5,000 мушких Јевреја и око 1,500 мушких Рома. Сви су, осим ретких изузетака, убијени у масовним стрељањима на стратиштима око Београда. Данас је

Душан Никодијевић: Број од 700.000 жртава Јасеновца нема чврсто утемељење

23. октобар 2019.

Озбиљне критике моје књиге „Јасеновац између броја и жртве” тек очекујем. Било је неких „апела“ на друштвеним мрежама, али то не бих да коментаришем. Душан Никодијевић (Фото: Дејана Баталовић) Број људи који су изгубили животе у комплексу концентрационог логора Јасеновац и даље је контроверзно питање у Србији. Дисторзија Холокауста се у Хрватској одиграва у неколико различитих облика, о чему смо писали на Таласу, због чега је питање броја страдалих у поменутом логору од великог значаја. Књига „Јасеновац између броја и жртве” Душана Никодијевића, историчара и вишег библиотекара, представља један корак ближе веродостојном утврђивању броја жртава. Промоција ове књиге одржана је 21. октобра у Народној библиотеци, а тим поводом за Талас

Србе дели и Јасеновац – петиција врху СПЦ

23. октобар 2019.

У Народној библиотеци Србије у понедељак је представљено ново издање Музеја геноцида Југославије, књига Душана Никодијевића „Јасеновац – између броја и жртве“. Ова књига је и пре промоције изазвала оштру критику дела српске јавности, а 53 интелектуалца је потписало петицију Синоду СПЦ и патријарху српском Иринеју у којој изражавају „узнемиреност покушајима ревизије историје страдања српског народа“ у НДХ, односно концентрационом логору Јасеновац. У петицији, коју су између осталих потписали академици Василије Крестић и Србољуб Живановић, француски историчар Ив Батај, Ања Игоревна Филимонова из Москве, али и представници српске заједнице из Швајцарске, стоји да је посебно узнемирујуће да се „Туђмановој историографији последњих година све више и све гласније придружују и српски

У Загребу идентификовани посмртни остаци 13 српских жртава

22. октобар 2019.

У Загребу је обављена идентификација посмртних остатака 13 српских жртава страдалих на подручју Хрватске у току оружаног сукоба на простору бивше Југославије од 1991. до 1995. године, саопштено је из Комисије за нестала лица Владе Србије. Идентификација је обављена данас у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, уз присуство чланова породица. У саопштењу је наведено да су у Глини ексхумирани посмртни остаци пет особа, у мјесту Шаш и Личној Јасеници посмртни остаци по двије особе, а у Малом Козинцу, Тушиловцу, Горњем Сјенаку и Пољанама по једне особе. Посмртни остаци свих 13 лица идентификовани су методом ДНК анализе, а њихова сахрана биће обављена у складу са израженим

Душан Никодијевић: Најмање 99.000, највише 208.000 жртава логора Јасеновац–Стара Градишка

22. октобар 2019.

Представљена књига „Јасеновац, између броја и жртве“ БЕОГРАД – Књига историчара Душана Никодијевића „Јасеновац, између броја и жртве“, у издању београдског Музеја жртава геноцида, представљена је данас у Народној библиотеци Србије. Промоција је организована поводом Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату, када су 21. октобра 1941. године извршена масовна стрељања у Крагујевцу, као и поводом Дана сећања на 22. април 1945. године, када је извршен пробој последњих заточеника Јасеновца. Књига, која се базира на сведочењима преживелих заточеника и логораша Јасеновца, и на основу чијих је исказа аутор сачинио елаборат, наводи податке о минималном и максималном броју жртава, а у извесном смислу баца ново светло на досад презентоване

Стефан Радојковић: Научно ревидирање броја жртава Јасеновца неће ревидирати историју

21. октобар 2019.

Имамо поименични списак од око 90.000 жртава Јасеновца, допуњава се и процена је ће ићи највише до 120.000 или 130.000 страдалих, каже Радојковић. На дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, 21. октобра, у Народној библиотеци Србије биће промовисана књига „Јасеновац између броја и жртве“, историчара Душана Никодијевића, а у издању Музеја жртава геноцида. Књига се бави бројем страдалих у Јасеновцу, једном од најболнијих тема (не само) овога народа. Пребројавање жртава и данас траје, више од седамдесет година после окончања Другог светског рата, а у тренутку када су све гласнији покушаји ревизије историје и судбине народâ.Управо због тога што број страдалих у Јасеновцу варира од свега неколико десетина

Никола Милованчев: Назив Меморијални центaр „Старо сајмиште“ увредљив за жртве

21. октобар 2019.

Сматрам да ни сам назив „Меморијални центар Старо Сајмиште“ није најбољи, чак је и увредљив за жртве. Сајмиште (Фото: З. Јовановић) На сајту Министарства културе објављен је у петак 11. октобра нацрт Закона о меморијалном центру „Старо сајмиште“ који, нажалост, није припремило Министарство културе, већ радна група Владе. Наводим „нажалост“ јер верујем, да би Министарство припремило квалитетнији предлог од Радне групе. Шта рећи о нацрту Закона? Пре свега да је то предлог закона на који смо дуго чекали и који је преко потребан да би се заштитио девастирани простор некадашњег логора Земун и сећање на жртве монструозних злочина ту почињених 1941-1944. Затим, неразумљиво је да нису предвиђене организоване јавне расправе