ustaše Архиве - Страница 73 од 114 - Јадовно 1941.

Припреме за новосадски покољ

9. јануар 2022.

Фекетехалми-Цајднер је другог дана Божића 1942. од владике Ћирића захтевао да потпише припремљен проглас којим би народ позвао на мир и покорност. Владика је то, међутим, одбио У Шајкашкој се за време рације поновило оно што се већ догодило у току војне акције чишћења у априлу 1941. године: прецењена је, с једне стране, снага оних који су учествовали у отпору, а са друге, догодили су се колективно позивање на одговорност месног становништва и масовна одмазда. Ово, у делу своје књиге „Мађари у Војводини 1918 – 1947“, у којем анализира крваве догађаје из јануара 1942, констатује позната историчарка др Енике А. Шајти, професорка Универзитета у Сегедину и водећи мађарски истраживач догађања

Кравица: Још једна тужна годишњица страдања Срба на Божић (ВИДЕО)

8. јануар 2022.

У Кравици код Братунца у сриједу је служен парастос за 158 Срба из овог мјеста и сусједних заселака, настрадалих у Одбрамбено-отаџбинском рату. Њих 49, муслиманске снаге из Сребренице убиле су на православни Божић 1993. године. Муслиманске јединице из Сребренице упале су у српско село Кравица на Божић 1993. године. Запалили су 688 кућа и убили 49 мјештана. Жељко Лазић, који је у рату изгубио брата, тог дана био је на на првој борбеној линији. – Поједина мјеста као што су Мандићи и Марићи већ су били запаљени, настао је хаос и паника… Око 8 и 9 сати се знало да се Кравица неће спасити… Било је људи који нису хтјели

Епископ бачки Иринеј: Лицитирање бројем јасеновачких жртава – наставак послератне апологије усташтва

4. јануар 2022.

Да ли Јевреји могу да наведу имена свих шест милиона жртава? Наравно да не могу! Да ли то значи да је и цифра од шест милиона „напухана”? Наравно да не значи! У Божићном интервјуу Епископа бачког др Иринеја за магазин „Печат”, тема је била и лицитирање бројем јасеновачких жртава. Како објаснити то да број јасеновачких жртава, односно број Срба, као и других народа страдалих у логору Јасеновац, не само да до данас није тачно утврђен већ да се у нашем времену догађа снажно и продубљено „лицитирање” бројевима, уз несумњиву колико и нечовечну манипулацију овим трагичним чињеницама? Какав ум управља тиме, и који су циљеви иза антицивилизацијске, а могло би се

Ђурђица Драгаш: Београд сузама не верује

30. децембар 2021.

Мрак је прекрио окићене београдске булеваре. Мрак, тежак, тужан, мемљив… Крај децембра! Београд трепти, гуши се у бескрајним колонама аутомобила и нервози скривеној испод празничних осмеха. Кафане су препуне, једе се, пије, пева… као да сутра не постоји! Београд… пун живота, а опет тако суров и хладан. У том сјајном, бљештавом, празничном Београду једна жена је узалуд, вероватно и последњи пут, тражила правду, саосећање, сузу и братски загрљај. Онај загрљај којем се предајете, у чију снагу безрезервно верујете. Ону сузу која боли, али лечи и прочишћава. Оно саосећање које храбри. Ону правду која даје снагу. Није их добила! Београд сузама не верује!!! Није ни српски парламент „поверовао“ Смиљи Тишми! Нису

Ђурђица Драгаш: Како су расељени Личани оживели своје локално гробље

28. децембар 2021.

Пре неколико месеци одлучила сам да направим Фејсбук групу која би окупила моје земљаке, Личане, Дивосељане расуте по свету. Првобитно ми је жеља била да их подстакнем да се укључе у акцију чишћења гробља у родним селу мојих Драгаша, Дивоселу. Да, то је оно гробље о којем сам писала летос, а које су полако, али сигурно гутали шума и заборав. И успели смо у ономе што је изгледало као немогућа мисија. Очистили смо га! Гробови наших предака угледали су светлост дана и сада можемо, као сав нормалан свет, да их посетимо и запалимо свећу за њихове душе. Иако често и сама критикујем друштво у којем реалност обликују интернет и друштвене

Смиља Тишма: Немојмо по други пут да убијамо жртве одбијањем Резолуције о осуди геноцида у НДХ

28. децембар 2021.

Као дете сам била логораш само зато што сам Српкиња, и ја и цела моја фамилија. Од 1941. до 1945. страдало је око милион људи, жена и деце само зато што су били Срби, то је геноцид. Излагање народног посланика Смиље Тишме (92) на седници Скупштине Србије 23. 12. 2021. Ја сам Смиља Тишма, преживело дете логораш Јасеновца, оснивач удружења логораша Јасеновца, најстарији посланик овог сазива Народне скупштине Републике Србије. Молим председавајућег за допуну дневног реда тачком коју смо сачекали и чекали 80 година, а то је: Предлог резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату од 1941. до 1945. Имам морално право да кажем да

Ускоро обнова споменика у селу Драчево код Чапљине (ВИДЕО)

27. децембар 2021.

Цијела је Херцеговина „засијана“ споменицима српског страдања из прошлих ратова, а нарочито из Другог свјетског рата. Многи су више пута рушени и девастирани. Један од њих, споменик жртвама усташког злочина у селу Драчево код Чапљине, требало би да ускоро буде обновљен, а инцијативу је покренула црквена општина у Чапљини. Погледајте прилог: Извор: РТРС

- Био би се обријао за фотографирање - каже Никола (фото ТРИС/Г. Шимац)

Српска породица Покрајац, у личком Мазину: Борили смо се за хрватску државу, а она нам је окренула леђа

26. децембар 2021.

Никола Покрајац је рат дочекао с 19 година. Живио с родитељима у Загребу и студирао, обожавао животиње, клањао се природи, волио људе. Данас има 45 година, и даље живи с родитељима, али не више у Загребу него у личком Мазину, тридесетак километара од Грачаца. И даље непатвореном искреношћу воли животиње и људе, симбиотички је повезан с нетакнутом природом и моћним зеленилом Лике, али заробљен сјећањима која га, ма колико их потискивао, даномице прогоне. Између предратног Николе и овог данашњег, осим година, су и трауме рата, прегажених ратишта, лица погинулих пријатеља и знанаца, страхови и на крају, све неправде овог свијета… Јер, Никола и његов отац Новица, иако српске националности, цијели

„РАТКО МЛАДИЋ ЈЕ ВЕЛИКИ ЧОВЕК!“ Главна медицинска сестра ВМА у пензији о генераловој посети рањеницима

25. децембар 2021.

Потпуковник и главна медицинска сестра ВМА у пензији Јерина Аничић написала је ауторски текст за лист „Политика“ о генералу Ратку Младићу. Када сам недавно прочитала текст „Триптих из Његошеве”, у којем је аутор, мислећи на Ратка Младића, написао „генералу је место тамо где се налази”, много сам се узнемирила. Јер ја знам какав је генерал Младић, провела сам са њим цео дан на ВМА у доба најпрљавијег рата који је избио на Балкану, односно на подручју Југославије. Тај прљави рат наметнуле су светске силе, почев од САД и неких земаља Европе. Када сам чула за суђење и пресуду Ратку Младићу, у мени се родила идеја да се пријавим да сведочим

Николу и Душана Мерчепови су људи звјерски мучили и резали. Уставни суд коначно им је повисио одштете

23. децембар 2021.

На суду су Миоковићи описали како су их спајали на индукторски телефон, провлачили им метак кроз ухо, тукли конопцима и резали их по тијелу. Kасније су обојица добила униформе Хрватске војске и борила се на хрватској страни до средине 1992. године. Телеграм је указивао на мизерну одштету која је досуђена Душану и Николи Миоковићу. Уставни суд закључио је да жртве Мерчеповаца, браћа Никола и Душан Миоковић, морају од државе добити већу задовољштину због мучења која су проживјели у Пакрачкој пољани. Наиме, Николи је правомоћном пресудом досуђено 95 хиљада куна, док је Душан као одштету требао добити 75 хиљада куна. Сада Уставни суд каже да је то премало. Указује на пуно

„Пустићемо ти мало крви, соколе“

21. децембар 2021.

Ако не желимо да нам се „морално-политичка подобност“ из доба комунизма поново врати, сви морамо да се заложимо да се научни рад професора Милоша Ковића оцењује као и научни рад било кога другог. Прогон Милоша Ковића који спроводе његове колеге на Одељењу за историју Филозофског факултета један је од најтежих за које ја знам од времена када сам почео да предајем на Универзитету у Београду 1985. године. То је свакако основни разлог што је толико много људи, и у академској заједници и изван ње, подржало Ковића и што се сви надамо да ће на крају овог мрачног случаја правда ипак бити задовољена. Aли, од тог циља још смо далеко. Против

Страдање учврстило веру Крајишника

20. децембар 2021.

Владика горњокарловачки Герасим (Поповић), епископ једне од територијално највећих, али и најстрадалнијих епархија Српске православне цркве, укључујући и стравичне злочине у Другом светском рату, истиче у интервјуу за “Франкфуртске Вести” да православним верницима и свештенству СПЦ овог дела Хрватске никада није било једноставно и лако, али да су та страдања и патња “учврстила православље у крајишком народу, који се и данас бори за свој опстанак”. Само у катастрофалном земљотресу који је децембра прошле године погодио простор Баније, оштећено је или уништено око 9.000 објеката. Годину дана касније, епископ Герасим на питање да ли се живот полако враћа у овај део Хрватске објашњава да ће проћи доста времена како би се

У Глини реконструисана Спомен-костурница за 2.000 закланих Срба (ВИДЕО)

18. децембар 2021.

На православном гробљу у Глини завршена је реконструкција Спомен-костурнице невиним српским жртвама, убијеним у усташком покољу у глинској Православној цркви 1941. године. Реконструкцију је финансирала Влада Српске на иницијативу Одбора и Вијећа српске националне мањине Глине. Данашњи Хрватски дом изграђен је на некадашњој глинској православној цркви у којој су усташе, 1941. године, звјерски убиле више од двије хиљаде невиних српских жртава.Растко Једнак потомак је јединог преживјелог Србина из овог масакра који је трајао неколико дана. Каже, био је свједок прича у којима су описивани Срба који су у редовима чекали испред цркве не слутећи да им се у православном храму од усташа припрема покољ. Овај злочин је претеча Јасеновцу и свим

Скупштина Србије није прихватила Линтин предлог закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ (ВИДЕО)

18. децембар 2021.

Скупштина Србије није прихватила приједлог закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ, који је 14. децембра 2021. године поднио народни посланик Миодраг Линта. Од присутних 165, за овај приједлог је гласало 13 посланика, па је Скупштина Србије одбацила овај приједлог. Комплетан текст предлога Закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ можете погледати овдје. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Има ли мира у загребачком Мирогоју, шта стоји иза обнове усташких гробова

18. децембар 2021.

Хрватски сабор усвојио је недавно иницијативу да се уреде гробна места убијених усташа и домобрана сахрањених на загребачком гробљу Мирогој. У међувремену аустријске власти су поново забраниле окупљање у Блајбургу и тако спречиле комеморацију „хрватским жртвама из времена НДХ“. Зато из Хрватске стиже још једна иницијатива да се комеморација убудуће одржава код Цркве хрватских мученика у месту Удбина у Лици. Аутор: Александар Миливојевић Иницијатива о обнови гробних места убијених усташа који су сахрањени на загребачком гробљу Мирогој, а коју је усвојио Хрватски сабор представља антицивилизацијски чин каже за Радио Београд кустос београдског Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина. „Не могу да подржим иницијативу која ће у једном јавном простору истицати људе