Контроверза око броја жртава Србоцида 1941-1945. у Јасеновцу, логору смрти тадашње хрватске државе, не јењава и у међувремену је постала и једна жалосна српско-српска рововска битка.  Заклети статистичари кажу и то с правом да је статистика до сада поименце потврдила око 80.000 жртава. Оно на шта они немају право, то је њихова додатна тврдња „да би број жртава могао да се коригује на број од можда око 120.000“, јер овде они више нису у праву и њихове тврдње постају научно погрешне и грешне, постају неморалне и перфидне. Они тиме инсинуирају да је то ето број, који би требало да буде основа културе памћења. Још једном – научно погрешно и грешно,

Сазнајемо да је 07. децембра 2021. године у процедуру Скупштине Р. Србије запримљен Предлог Резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској (1941 – 1945). Запримљен је и предлог да се 28. април прогласи Даном геноцида над Србима у 20 веку. Предлагачи Резолуције су Смиља Тишма, Ана Караџић, Јадранка Јовановић, Маријан Ристичевић, Жељко Томић, Бојан Торбица, Братислав Југовић, Радован Тврдоишић, Владан Глишић и Ђорђе Комленски. У прилогу достављамо скупштински материјал:

У понедјељак је емитована посљедња епизода документарне серије о НДХ. Ријеч је о серији коју је продуцирао историчар Хрвоје Kласић, а у 12 епизода емитована је понедјељком на ХРТ-у. Посљедња епизода зове се Епилог и говори о пропасти НДХ, Блајбургу и Павелићевом бијегу. На самом крају емисије историчар Вишеслав Аралица, који је био један од главних саговорника у серији, објаснио је зашто сматра да је НДХ била срамота. „НДХ је прва национална држава Хрвата. Она доиста јесте била држава и била је национална, хрватска држава. Међутим, кад бих је једном ријечју ишао описати, и НДХ и све око тога, рекао бих ‘срамота’“, почео је. Онда је појаснио. „Сад морам објаснити

Није исто догађа ли се у гасним коморама или се догађа с мачетама. Не знам коме би таква моја изјава могла да шкоди, упитао председник Хрватске. Хрватски председник Зоран Милановић, који се нашао на мети критика Бошњака и дела хрватске јавности због, како кажу, релативизације Сребренице, поновио је да Сребреница није исто што су холокауст и Јасеновац. „То је тежак злочин с елементима геноцида, то је рекао и суд, али ниједан суд не може бити Свето писмо. Неким људима је то добро легло, неким људима или нељудима то није добро легло. Пет хиљада или осам хиљада људи или 80.000 људи није исто. Није исто догађа ли се у гасним коморама

Почетком јуна 2011. римски папа Бенедикт Шеснаести посетио је Хрватску, дајући подршку њеном путу ка Европској унији и позивајући је да и даље остане верна Ватикану, борећи се за хришћанске вредности. Одушевљено дочекан од преко 3оо ооо Хрвата, папа није пропустио да успут помене квислиншку творевину, Независну Државу Хрватску, као инструментализовану од фашизма и нацизма (ниједном не помињући 7ооооо жртава усташког концлогора Јасеновац, које су страдале зато што су биле Срби, Јевреји и Роми, као ни улогу преко 1ооо римокатоличких жупника, фратара и часних сестара, који не само да су подржавали Павелића и његове монструме, него су и активно учествовали у покољима недужних људи ,као „заклете усташе“.) Млако се ограђујући