arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Невенка Станковић

„Бацали децу у пећ, мајка маскирала брата да га не убију“

11. април 2019.

Невенка Станковић рођена је у селу Сјеверовци изнад Босанске Дубице. Кад је почео рат имала је седам година, а њена породица седморо деце. Рат је преживело троје најмлађих. Невенка је била сведок када су мушкарце из њеног села одвели на рад у Немачку. Недуго затим, другу групу одвели су на стрељање на Дубичко поље, којим је седам дана текла река крви. Након тога, усташе се се вратиле по жене и децу, утоварили их на запрежна кола као стоку и повезли негде. У емисији “Живот прича“ Невенка говори о Јасеновцу. Невенка је била са мајком и двојицом браће. Допремљени су Јасеновац, раздвојили су мајке од деце. Пуким случајем, Невенка је преживела.

На данашњи дан 10.априла 1941. проглашена Независна Држава Хрватска

10. април 2019.

Грађани Загреба су 10. априла 1941. године са нескривеним одушевљењем поздравили  војнике 10. њемачке оклопне дивизије, која је тријумфално ушла у Загреб. Док је еуфорија на улицама Загреба трајала са таласа радија чуле су се речи пензионисаног пуковника војске краљевине Југославије Славка Кватерника, који се као заменик  одсутног поглавника Анте Павелића и заповедник целокупне оружане снаге «слободне хрватске државе» обратио хрватском народу: «Хрватски народе! Божија провидност и воља наших савезника, те мукотрпна вишестољетна борба хрватског народа и велика пожртвовност нашег поглавника др Анте Павелића, те усташког покрета у земљи и иноземству одредили су: Да данас пред дан ускрснућа Божијег сина ускрсне и наша Независна хрватска држава. Позивам све Хрвате, на

Филм о Јасеновцу уз подршку Српске и Додика, кад дође вријеме

10. април 2019.

Прослављени српски режисер Емир Кустурица рекао је данас Срни у Београду да ће, када буде снимао филм о Јасеновцу и када дође вријеме за то, затражити подршку Републике Српске и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика. „Наравно, уз услов да филм стане на ноге. Он је сада у мислима, то му је можда и најљепша фаза. Када буде у фази конструкције, онда ће бити идеја да нам мој добар друг /Додик/ помогне“, рекао је Кустурица. Када је ријеч о снимању на аутентичним локацијама као што је Доња Градина, која је била дио јасеновачког логора, Кустурица је рекао да је проблем оно што је најскупље, а то је изградња логора, пошто

На дан оснивања НДХ Сплитом се орило „За дом спремни”

10. април 2019.

На скупу поводом оснивања јединице ХОС-а говорио Марко Скејо, полиција прикупља обавештења, али за ове испаде, који се понављају из године у годину, до сада нико није одговарао Клањамо се јунацима који су дали своје животе јер су били за дом спремни. Убили су их злочинци који су носили злочиначку црвену петокраку, а љубитељи исте те звезде нас и даље нападају и вријеђају. Нећемо им то допустити. Припадницима ХОС-а је признат статус бранитеља, службено су им регистровани знак и грб са покличем за дом спремни. Упркос свим тим чињеницама мрзитељи нас и даље свакодневно антифашистички пљују. Док кап не прелије чашу јер морају бити свесни да је свака сила за

Пут без повратка

10. април 2019.

Брзи крах Југославиjе у априлском рату 1941. године и жалосно расуло у jугословенскоj воjсци, превареноj и обезглављеноj, чиjи се jедан пук распао и у околини Ливна, осоколио jе Анта Павелића и увjерио га да jе куцнуо час за његов годинама припремани и ковани план. Угледао jе згоду да на политичку позорницу поробљене и раскубене земље ступе његови боjовници и заумио да његов сан о моћноj, независноj држави Хрватскоj више ниjе сан и фантазиjа jедног емигранта. Ниjе, наравно, сметнуо с ума да ће му у остваривању тог сна, приjе свих и изнад свих, главна сметња и препрека бити Срби, стари непокорници и бунџиjе, да се његова визиjа чисте хрватске државе може

Злочин у селу Катиновац код Топуског

10. април 2019.

На дан стварања државе ждерњаче српског народа, из књиге Геноцид на Кордуну, Петра Зинаића доносимо дjелимични списак жртава: Toг тужног 10. априла 1942, године из Катиновца су живи спаљени у ватри запаљених кућа: Пава Баjић 40 (година) Станица Бастаjа 49, у властитоj кући, Стоjан Бастаjа 49, Миољка Бобић 73, Анка Цвjетићанин 5, Даница Цвjетићанин 9, Драгица Цвjетићанин 24, Драгица Цвjетићанин 36, Јека Цвjетићанин 23, Љубан Цвjетићанин 9, Љубица Цвjетићанин 7, Мариjа Цвjетићанин 55, Мариjа Цвjетићанин 28, Матиjа Цвjетићанин 44, Мила Цвjетићанин 10, Миле Цвjетићанин 9, Милка Цвjетићанин 2, Мирко Цвjетићанин 3, Никола Цвjетићанин 5, Павао Цвjетићанин 30, Павао Цвjетићанин 30, Ружица Цвjетићанин 37, Сава Цвjетићанин 30, Стана Цвjетићанин 10, Стоjа

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 10. април 1941. Годишњица проглашења Независне Државе Хрватске

10. април 2019.

Грађани Загреба су 10. априла 1941. године са нескривеним одушевљењем поздравили воjнике 10. њемачке оклопне дивизиjе, коjа jе триjумфално ушла у Загреб. Док jе еуфориjа на улицама Загреба траjала са таласа радиjа чуле су се речи пензионисаног пуковника воjске краљевине Југославиjе Славка Кватерника, коjи се као заменик одсутног поглавника Анте Павелића и заповедник целокупне оружане снаге «слободне хрватске државе» обратио хрватском народу Везане виjести: На данашњи дан 10.априла 1941. проглашена Независна Држава Хрватска  

Митровић: Хрватска и даље негира геноцид из времена НДХ

10. април 2019.

Предсједник Скупштине Удружења потомака жртава усташког злочина „7. фебруар 1942. године“ Недељко Митровић изјавио је да је у Хрватској и даље присутно негирање геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима за вријеме НДХ. Грађани Републике Српске и сви прогресивни и хумани људи треба стално на школским часовима и другим манифестацијама да подсјећају на геноцид који се никада не смије заборавити – рекао је Митровић Срни. Митровић је подсјетио да су овај геноцид починиле регуларне јединице НДХ – усташе, формације као што је „Павелићев здруг“ и друге у систему усташких концентрационих логора Јасеновац, Доња Градина и другим логорима и у бањалучким селима Шарговац, Мотике и руднику Раковац. „Новооткривене фотографије концентрационог логора

proglas-ndh.jpg

Под туђим крстом: Греси Свете столице (7)

10. април 2019.

НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године др Мирко Пук говорио jе о католичењу Срба: „НДХ подупире акциjу прелаза грко-источњака на католичку веру, jер jе таj прелаз само поврат приjашњоj дjедовскоj вjери“ НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године министар правосуђа и богоштовља др Мирко Пук говорио jе о католичењу Срба: „Независна Држава Хрватска подупире акциjу прелаза грко-источњака на католичку веру, jер jе таj прелаз само поврат приjашњоj дjедовскоj вjери, jер jе држави познато да jе само промиџбом из тога хрватскога елемента створено накнадном промиџбом српство. Овим прелазом у ђедовску вjеру враћа се jединство хрватског народа у свим оним краjевима, гдjе jе силом то jединство ослабљено, они се враћаjу исконским своjим предцима и духовним

Линта: Усташтво, фашизам и србомржња саставни дио хрватског друштва

9. април 2019.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да плоча са усташким симболима „Удруге хрватских бранитеља драговољаца Домовинског рата“, која је постављена на службеном улазу у општину Подстрана код Сплита, представља још један у низу доказа легализације усташтва у Хрватској коју прећутно или активно води и хрватска власт. Линта је указао да у хрватској постоји низ легално регистрованих удружења које у свом дјеловању користе усташку иконографију било да је ријеч о службеним грбовима, знаковима, поздравима или дизајну „веб страница“ и да због тога, не само да не сносе санкције већ се у највећем дијелу финансирају из државног буџета. „Постојање тих удружења само потврђује неспорну чињеницу да у Хрватској нема

Алојзије Степинац

Улога дела хрватског клера у усташкој НДХ (I)

9. април 2019.

Експрес објављује изводе из књиге “Документи о противнародном раду и злочинима једног дела католичког клера”, аутора Јоже Хорвата и Зденка Штамбука, издате у Загребу 1946. године, која кроз званичне документе, изјаве виновника, фотографије, записнике са саслушања и факсимиле чланака у штампи на најдиректинији начин открива учешће дела хрватског католичког клера у оснивању и активностима усташког покрета у Другом светском рату, као и непобитне доказе о улози дела хрватских црквених великодостојника у насилном покрштавању православаца и злочинима над Србима током окупације, као и организовању терористичких акција у СФРЈ након ослобођења Сарадња једног већег дела католичког вишег и нижег клера с усташама избила је јасно пред нашу и светску јавност у часу

Никола Кобац: Крвава и пуста је ово земља

9. април 2019.

Мртво село. Асфалтни пут се пружио између попаљених кућа и зараслих дворишта, вијуга и жури у правцу Загреба. Као да хоће некуд, или од некога побјећи. Огољеле купине попадале, испреплеле се, црнином омотане не дозвољавају кораку да се заустави у напуштеној авлији. Све изгледа сабласно. Свуда трагови паљевине. Зидови кућа што одољеше времену и експлозиву, војсци и новој држави „украшени“ јединственим великим словом „U“.  Тамо гдје су некада били прозори израсла агација (багрем) додирујући својим врхом срушену бетонску плочу. На вратима осакаћене љепотице стражаре коприве и бујад. Помоћни објекти до јуче богатог дворишта се једва препознају. Изнаказила их или уљепшала паветина која се по брвнима час са вањске, час са

Zeljko_Vujadinovic.jpg

Пребиловачке жртве опомињу на бесмисао ратова

9. април 2019.

Мjештани Пребиловаца уморени су у неизазваном, али плански изведеном походу њихових комшиjа из сусjедних села… Српски народ у Доњоj Херцеговини био jе неприпремљен на зло коjе jе доживио од сусjеда друге вjере… Жртве из Пребиловца и осталих херцеговачких насеља добиле су мученички ореол, али jош нису постале феномен општег сjећања и покаjања… Приредила: Дубравка БЛАГОЈЕВИЋ Пребиловци су jедан од симбола страдања српског народа у Независноj држави Хрватскоj (НДХ), уморени су у неизазваном, али плански изведеном походу њихових комшиjа из сусjедних села, што jе jедна од наjстрашниjих карактеристика овог злочина, изjавио jе Срни историчар Жељко Вуjадиновић. Таj масакр, каже Вуjадиновић, обиљежиле су вjерска нетолеранциjа и идеал вjерски чисте (римокатоличке) државе. Он

Степинац са усташама и фашистима

Под туђим крстом: Бискуп саветује Србе (6)

9. април 2019.

У селу Трпиња чека на покатоличење 550 обитељи са 2.200 особа; у селу Бобота око 570 кућа са 2.920 особа Алојзије Степинац о католичењу Срба шаље извештаj Светом оцу папи Пиjу XII трећег децембра 1941. године и извештава да су наступили наjбољи дани за „преверавање шизматика (српскоправославних отпадника) у вjеру и цркву католичку…“ Сада се jош активниjе приступа присилном католичењу Срба уз прећутну сагласност надбискупа Степинца. Одбор троjице добиjа о томе извештаjе са свих страна: у ђаковачкоj бискупиjи – штампариjи штампан jе летак за Србе „Приjатељски савет“, у коме jе писало: „Становници грко-источне вjере, чуjте оваj приjатељски савjет: бискуп ђаковачки примио jе до сада у свету католичку цркву на хиљаде грађана…

Представници Савеза Рома одали почаст жртвама у Доњој Градини

8. април 2019.

Делегација Савеза Рома Републике Српске и представници неколико ромских удружења положили су данас вијенце на спомен-обиљежје невино страдалим жртвама у Доњој Градини, највећем стратишту логора Јасеновац, у коjем је убијено и 40.000 Рома. Предсједник Савеза Рома Републике Српске Александар Машић изјавио је да је ово значајан дан за Роме у цијелом свијету, па тако и у БиХ и Републици Српској. „Савез Рома, као кровна организација у Републици Српској, са својим чланицама и гостима, положио је овдје вијенце жртвама фашистичког терора. Роми не смију да забораве геноцид који је извршен над њима и то треба да преносе на потомке и младе да не забораве да је у Доњој Градини, Уштици и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА