Србија Архиве - Страница 4 од 31 - Јадовно 1941.

Владан Ивковић: Српске издаје, I дио

11. јул 2021.

Ко се у Другом свјетском рату борио за Српство, а ко је помагао окупатору да уништи Српство? Или ко је ратовао за Српство, а ко против њега? Је ли исто издати Југославију и издати Српство? Кога је издао кнез Павле, кога краљ Петар, кога Недић, кога Броз, а кога Дража? Покушаћу у неколико текстова прегледати ова питања са српског становишта, унутар српског интересног обрасца. Сваки образац издаје издајником може одредити само оног ко је имао обавезу да не стане на страну непријатеља. Српски образац подразумијева да се подјеле на издајнике и родољубе међу Србима одређују не према томе који Србин је на који начин помагао Енглезима, Американцима, Совјетима или Нијемцима,

НЕЋЕ МОЋИ, Политички Холокауст

17. мај 2021.

Када пишем о отрежњујућим упозорењима не мислим само на глупост (подметачину?) да у програм свечане академије поводом 9. маја буду увршћене четири песме које су за време Другог светског рата певали припадници љотићевског Српског добровољачког корпуса, о чему сам опширније писао у тексту за нови „Печат“. Пише: Филип Родић То само по себи и није толики скандал колики је именовање једне од особа одговорних за тај пропуст, историчара Дејана Ристића, на чело Музеја жртава геноцида, које је уследило свега неколико дана након овог фијаска. Да се разумемо, овог човека за ту функцију не дисквалификују само површност и недостатак осећаја за умесно током рада у комисији која је бирала сценарио, него

Нестале српске жртве и Његошево родољубље: Нису само Свети Сава и косовски мит избачени из школе

28. април 2021.

Реформе у последњих двадесет година изгурале су косовки мит из уџбеника. Врхунац је избацивање првог српског просветитеља из програма за осми разред – од Светог Саве ни трага ни гласа, а учи се о историји језика којим је писао! Градиво из српског не прати часове историје: у Другом светском рату, према књижевним делима, страдали су само Јевреји. Пише Сенка Милош Ово за Спутњик каже проф др Оливера Крупеж, професор књижевности и српског језика из Чачка која се годинама бави корпусом канонских дела српске књижевности у школском програму. То је и тема њене докторске дисертације у којој је, како каже, доказала да су се поједине тематске целине важне за духовне димензије

Бојанић: “ПРИЈАТЕЉСКО“ РАЗАРАЊЕ СРБИЈЕ НА ВАСКРС 1944. године

15. април 2021.

Наши историчари деценијама су тврдили да Тито и Врховни штаб нису имали никакве везе са англо-америчким бомбардовањем. А да је бомбардовање градова Србије било у надлежности Титовог Врховног штаба потврђује и писмо које је својим сарадницима у Словенији, крајем јула 1944. године, упутио Едвард Кардељ. Ево како гласи део његовог писма, од речи до речи: „Договарајте се с Енглезима о сарадњи њихове тактичке авијације у вашим акцијама (митраљирање колона, мања бомбардовања конкретних циљева на фронту итд.). Они на такав начин сарађују у целој Југославији. БОМБАРДОВАЊА ГРАДОВА И УОПШТЕ ВЕЋА БОМБАРДОВАЊА ОДОБРАВА САМО ВРХОВНИ ШТАБ.” Бомбардовања Београда априла 1944. била су изузетно разорна, разорниjа од немачких ваздушних напада на Београд 6.

Како су комунисти, у сарадњи са Албанцима, 1942. убили преко 500 Срба у Метохији

14. април 2021.

Месни одбор Комунистичке партије Гњилане направио је списак од 500 до 1.000 Срба који су били њихови углавном потенцијални непријатељи. Списак је предат албанској фашистичкој милицији, са којом су комунисти били у контакту. Већина ових Срба је страдала. Аутор: Бранислав ЈОВИЋ; Извор: Погледи ; “Српске новине“, гласило ОСЧ “Равна Гора“, број 712,Чикаго, октобар 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Мој деда по оцу, Благоје Јовић (1911-1990, Коретиште код Гњилана), био је жандарм од

ДРЖАВИ НЕ ТРЕБА ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ: У Секретаријату за законодавство кажу да је за заштиту писма довољна стратегија развоја културе

4. април 2021.

Од закона о заштити језика и писама, који је требало да заштити ћирилицу од повлачења пред све агресивнијом латиницом и страним изразима, по свему судећи – нема ништа! Предлог је написан још 2017. године, прослеђен из Министарства културе владином Секретаријату за законодавство, а „Новости“ су свих ових година пратиле неизвесну судбину овог прописа кога се сви, осим његових писаца и иницијатора, одричу. Тек ове недеље Секретаријат је обелоданио да сматрају да предложени закон није добар и да Министарство културе може да пише нови. У петак су отишли корак даље тврдњом да нам уопште није ни потребан закон који би заштитио национално писмо, већ ће тај посао радити стратегија културе. Из

Ђурђица Драгаш: Још једно пролеће које смо неповратно изгубили

24. март 2021.

24. март 1999 године. Дан је, као и многи пре њега, протекао у мучном ишчекивању. Хоће ли нас бомбардовати, има ли шансе да се некако поново „провучемо“ као прошле јесени, да ли је могуће да ће то урадити, како ћемо преживети ако почне?! Питања, питања, питања… Прве бомбе које су око 8 увече пале на аеродроме у Батајници, Приштини, Подгорици донеле су сурови одговор. Агонија која ће потрајати, у том тренутку незамисливих, 78 дана је почела. Kао и већина оних који су је доживели, сећам се врло добро те вечери. На некој од телевизија емитовала се Есмералда. Латиноамеричке серије тад су још биле занимљива новотарија. Гледали смо је, што из

Бојанић: Зaшто се сами себе у толиком броју одричемо и покушавамо да постанемо оно што не можемо бити?

23. март 2021.

Увек ћу се питати шта се то десило са српским родом кроз дуг историјски период када су се Срби одрицали српства и корена и били веће зло своме роду од свих нападача и окупатора. Реално гледано, ми смо сами себи начинили велико зло својом неслогом, лаковерношћу, одрицањем од свога и прихватањем свега туђег мислећи да је и боље. Ми и данас покушавамо да будемо оно што не можемо бити. У прилог овој чињеници навешћу само неке примере. Срби католичке вероисповести у Хрватској су се одрекли својих српских корена а некада је Дубровник био српски град. Исто је са Србима из Македоније и Румуније (Темишвар је некада био српски град). Срби

Ђурђица Драгаш: Колико пута један Вук (Драшковић) може да промени и длаку и ћуд!?

14. март 2021.

Март…. Верујем да бисте се, исто као и ја, сложили кад би га неко и званично прогласио за најбаксузнији српски месец. Свашта нас је сналазило у том марту који би, да се само природа пита, био месец пролећа, буђења и оптимизма. Еее, ал’ нажалост, питамо се и ми…људи! 12.марта 2003. убијен је српски премијер, а само дан раније, али 2006. у Хашком „казамату“ умро бивши председник. 17.марта 2004. брутално су нападнути преостали Срби на Kосмету, баш они чија је голгота почела 24. марта 1999. агресијом НАТО пакта на тадашњу СРЈ. 27. марта 1941., у ишчекивању зла које ће нас тек снаћи, у Београду се клицало-боље рат, него пакт- а 50

Драгомир Давидовић: СМИЉА АВРАМОВ

30. јануар 2021.

Није више са нама Смиља Аврамов (+ 2.10.2018.). Право је речено: „Оно што је Исидора Секулић у књижевној есејистици и оно што је Десанка Максимовић у српском лирском песништву, то је – усудио бих се да кажем – Смиља Аврамов у нашој правној науци“ (Драган Недељковић). И више од тога, Смиља Аврамов је један од водећих стручњака за Међународно јавно право не само у Србији, него и у целом свету. Рођена у Пакрацу пре сто година, 15. фебруара 1918, на Сретење, завршила је гимназију у Сушаку 1936, студирала права на универзитетима у Бечу и Загребу, докторат правних наука стекла је на Правном факултету у Београду 1950. Започела је правничку каријеру

Чекао их је преки суд због издаје у Аустроугарској, а они су се ипак борили за Kраљевину Србију

25. јануар 2021.

Добровољци српске војске у Првом светском рату били су махом Срби који су били аустроугарски држављани. Они су се као печалбари у Америци или ратни заробљеници у Русији, Србији и Италији определили да се боре на страни Kраљевине Србије. Она је била њихова отаџбина коју пре тога никада нису видели. Били су унапред осуђени на смрт. Kао аустроугарске држављане у случају заробљавања чекао их је преки суд и конфискација имовине због издаје, а њихове породице одвођене су у логоре. Да би заштитили своје најближе у критичним ратним ситуацијама вршили су самоубиства. После окупације Србије 1915.године, па до краја рата били су последња и једина попуна српске војске. Пре почетка рата

Сећање на живот иза бодљикаве жице

17. јануар 2021.

Да ли због тога што се окончао капитулацијом, или зато што је трајао свега једанаест дана, Априлски рат је, чини се, прилично скрајнут у српској култури сећања. Оружани „блицкриг” сила Осовине, којем се Југословенска краљевска војска неуспешно супротставила, започео је 6. априла 1941. а завршен је већ 17. априла, окупацијом Краљевине Југославије и одвођењем њених војника у заробљеништво. Будући да се ове године навршава осам деценија од Априлског рата, „Политика” отпочиње серијал с намером да на основу историјских сведочанстава подсети на неке од бранилаца отаџбине. Започећемо га причом о Моши Мевораху, београдском Јеврејину чијим ће цртежима насталим у немачком заробљеништву 1941–1945 бити илустровани ови текстови. Како би прекратио дане заточеништва

АЛЕКСАНДАР НЕДИЋ И ПОСМРТНА ПРАВДА/ ПОДСЕЋАЊЕ НА СРБИНА ЧИЈИ ЈЕ ГОСПОД БИО БОГ СРПСКЕ ХИМНЕ

14. јануар 2021.

Родољуб и монархиста, Александар Недић је био и против удбашког национализма Слободана Милошевића и његових послушника, али и против глобалистичког сатанизма, који је ојадио Србе. КО ЈЕ ОТИШАО? Александар Недић је рођен 21. јула 1962, а преминуо 16. децембра 2020, у доба светског корона тровања. Приликом обнове вишестраначког политичког живота у Србији 1990. године, одмах се укључио у борбу за Српство. Био је међу обновитељима Народне радикалне странке. За разлику од многих, није кренуо путем издаје идеала. Био је добровољац у ратовима 1991- 1992, борећи се за свој народ, а против новог усташлука. Деведесетих година прошлог века и касније, Александар Недић је био генерални секретар Српске либералне странке, чији најистакнутији

Да се усправимо!

31. децембар 2020.

Године 1988. у листу “Наш глас“ објављиване су неиспричане приче – сећања савременика на године Првог светског рата у Шумадији и Поморављу. Милутин Младеновић, који је 1915, у години голготе српског народа, имао свега 10 година, сећао се сусрета са окупаторским војником. Немци су тих дана пробили одбрану на Дунаву, заузели Смедерево и ушли и у његово село. “Мајка и ја смо побегли у Азању. Кад смо се враћали сусрели смо немачку војску која је ишла према Паланци. Један је војник одсекао парче хлеба, намазао нечим и пружио ми. Пажљиво сам гледао Немца. Био сам гладан. Кад је окренуо главу, бацио сам хлеб. Нисам хтео да једем због поноса“. Какав

Милош Ковић: Година искушења и победа

27. децембар 2020.

Српска црква има много начина да заустави клизање у провалију. И она ће, дакле, у времену које је пред нама бити на великом испиту. Друштва и државе убрзано се прилагођавају и преображавају. Размере привредних поремећаја тек ћемо сагледати. Повратак селу и затварање у круг породице и најближих понавља се, као рефлекс, али и разуман избор, у готово свакој појави сличног типа у протеклих неколико векова. Јагма за викендицама и сеоским некретнинама, што даље од загушених градова, као да потврђује одавно, у сфери духа, уочену појаву оспоравања урбане, модернистичке, просветитељске културе, рођене у западној Европи 18. века. Подозрење се шири Сасвим у постмодернистичком кључу, светом се шири подозрење, па и уверење