arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ZABORAVLjENI HEROJ VLADIMIR FIJAT: Solunac ostavio bogat legat, a ni grob mu se ne zna

25. maj 2019.

Muzej u Samošu kod Kovačice čuva vrednu, a malo poznatu zaostavštinu Vladimira Fijata, heroja Velikog rata. Zbog selidbi i nebrige, zbirka ostala bez dela Ticijana, Modiljanija, Direra Trgovac, dobrotvor, dobrovoljac-solunac, nosilac Zlatne Karađorđeve zvezde sa mačevima, Krsta svetog Đorđa i Obilićeve medalje i službenik u dvoru kralja Aleksandra. Uz to, i kolekcionar koji je svom rodnom Samošu, kod Kovačice, ostavio vrlo vredan legat sa delima Direra, Ticijana, Modiljanija, Paje Jovanovića, Marka Murata, Lukijana Bibića, kao i kolekciju fotografija srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Ovo je samo zrno impresivne biografije Vladimira Fijata, heroja i patriote, za koga danas u Srbiji malo ko zna. Osim Samošana i umetnika, na pomen njegovog

ISPOVEST ŽRTVE ALBANSKIH TERORISTA: Živim sa dva metka i čak 50 gelera u telu

25. maj 2019.

Robert Stipić iz Grdelice, tokom NATO agresije preživeo napad iz zasede. Oko mene svi su bili povređeni. A onda nas je pogodila nova raketa Robert Stipić (48) iz Grdelice već dvadeset godina živi sa stravičnom uspomenom na NATO agresiju i kosovsko ratište, kada je samo pukom srećom, kao pripadnik Vojske SRJ, uspeo da preživi napad albanskih terorista iz zasede. Na to ga svakodnevno podsećaju i dva metka i više od 50 gelera, koje lekari nisu smeli da izvade iz njegovog tela. Jedan kuršum ostao je zaglavljen blizu kičme, a drugi u preponi, zbog čega je ostao invalid. Tog 29. maja, pre tačno 20 godina, Robert je na Kosovu pogođen sa

Milan Ružić: Koliko ti još, svete, srpske krvi nedostaje?

25. maj 2019.

Ponovo pokušaj prikazivanja Srba kao silovatelja. Ne znam do kada ćemo slušati ove priče o sebi i ne reagovati na njih. Možda je potrebno svetu napisati jedno ovakvo pismo… „Dragi svete, ili barem ti koji se tako zoveš, belosvetska zlonamerna provincijo, Šta je moj narod tebi ikada učinio da se ovako odnosiš prema njemu? Mora li moj narod da bude kriv za sve što se na ovoj planeti dešava? Ima li naroda koji je manji, a da su ga više optuživali? Postoji li rat koji je započet, a da ga nije započela Srbija? Imaš li ikakve namere da još nekoga na ovaj način mučiš i proglašavaš Afrikom, iako je Srbija

Srbi i Drugi svetski rat: Spomenici falsifikata

24. maj 2019.

Spomenici posvećeni Drugom svetskom ratu podizani za vreme „druge“ Jugoslavije često su nepokretna svedočanstva istorijske revizije Koga, zapravo, uznemiri spomenik u Jasenovcu? Koga uopšte može da uznemiri? Koga brižljivo uređeni i negovani prirodni pejzaž asocira na najjezivija stradanja stotina hiljada Srba? Šta je hteo da postigne Bogdan Bogdanović „Kamenim cvetom“? Kako sam jednom prilikom pročitao – želeo je da „prevaziđe”. Pošteno priznanje: hteo je, u skladu sa viđenjem budućnosti ideologije „druge Jugoslavije”, da isprojektuje i njenu prošlost. To je, dakako, nezamislivo u Aušvicu za Jevreje, ali je više nego poželjno u Jasenovcu za Srbe.   JASENOVAČKA „PROSLAVA“ O otkrivanju spomenika gotovo neverovatno piše Politika, 4. jula 1966. godine: „Juče je,

Mond diplomatik: Najveća lažna vijest s kraja 20. vijeka

23. maj 2019.

NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije /SRJ/ 1999. godine, koje je trajalo 78 dana, hranjeno je medijskim lažima s ciljem usklađivanja mnjenja zapadnog stanovištva sa stavom vlasti glavnih država, a glavni dezinformatori su bile zapadnjačke vlade, NATO i najugledniji mediji, piše francuski „Mond diplomatik“. Autori Serž Alimi i Pjer Ramber ističu da neke od posljedica ovog rata i dalje imaju težinu u međunarodnom životu. „U vrijeme prvog rata od njegovog nastanka 1949. godine, NATO je odlučio da napadne državu koja nije prijetila nijednoj državi članici. Izgovor je bio humanitarni motiv i djelovao je bez mandata UN. Takav presedan je poslužio SAD 2003. godine u vrijeme invazije na Irak, takođe potpomognut kampanjom

Vasilije Đ. Krestić: O suštinskim pitanjima srpskog duhovnog jedinstva

23. maj 2019.

Da bismo mogli da definišemo šta čini srpski kulturni prostor i na koje oblasti se on proteže morali bismo da imamo bar približno  jedinstvena nacionalna merila i usaglašenije vrednosne kriterje. Međutim, za razliku od razvijenih i naprednijih zapadnoevropskih naroda, zbog mnogih istorijskih, društveno-političkih i ekonomskih razloga mi nemamo jedinstvena nacionalna merila, naši vrednosni kritriji u temeljima su poremećeni i daleko su od svake usaglašenosti. Mi smo do tragičnih razmera duhovno razbijeni, nacionalno-politički i ideološki nejedinstveni i pocepani. Jednim delom smo Srbi, drugim Jugosloveni, trećim Crnogorci, četvrtim Vojvođani. Potom smo četnici i partizani, komunisti i antikomunisti, republikanci i monarhisti, autonomaši i antiautonomaši, internacionalisti i kosmopoliti, globalisti i antiglobalisti, evroatlantisti i evroskeptici,

Na Krfu obeležena godišnjica i odata pošta srpskim vojnicima

22. maj 2019.

Na Krfu je obeležena 155. godišnjica prisajedinjena Jonskih ostrva Grčkoj, a svečanosti su prisustvovali gradonačelnik Krfa Konstantinos Nikolouzos, visoki vojni i državni funkcioneri Grčke kao i mnogi građani, zvaničnici i delegacije iz drugih zemalja među kojima i član Gradskog veća Beograda Fadilj Eminović. Nikolouzos je istakao značaj povezanosti gradova u oblasti kulture, privrede, obrazovanja kao i produbljivanju prijateljskih odnosa među njima, saopštio je gradski Sekretarijat za informisanje, prenosi Tanjug. „Krf je za našu istoriju od velikog značaja jer je bio „ostrvo spasa” kada su tu našli utočište srpski vojnici nakon povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. To je grad kojem mnogo dugujemo”, rekao je tom prilikom Eminović. On je

„Mi tada nismo gledali koja sila napada i koja je jačina te vojske, mi smo branili svetinju, Srbiju, do zadnjeg“

22. maj 2019.

Da nije bilo pobeda na Košarama i Paštriku, mi ne bismo imali kumanovski Vojno-tehnički sporazum o prekidu neprijateljstava, imali bismo bezuslovnu kapitulaciju iz koje ne proizilazi Rezolucija 1244 Dokumentarno-igrani film „Ratne priče sa Paštrika“ premijerno će biti prikazan u Domu Garde na Topčideru, 23. maja u 20 časova. Film će, takođe, premijerno biti emitovan na dvadestogodišnjicu početka borbi na Paštriku, 26. maja u 21 čas na Prvom programu RTS-a. Bitka na Paštriku je primer vojničke snage, veštine, profesionalizma, besprimerne hrabrosti, i pobede, ali i deo naše zaboravljene istorije, planski i namerno zaboravljane, koja na ovaj način postaje deo našeg svakodnevnog života. Najveći deo Srbije nije čuo ni za planinu pod

Hronologija NATO zločina: 22. maj – bombardovana termoelektrana „Kolubara“

22. maj 2019.

Prema podacima Pentagona, za 60 dana agresije na SRJ NATO avijacija je dejstvovala sa više od 14 000 vođenih i nevođenih bombi Na meti NATO agresora šezdesetog dana bombardovanja Savezne Republike JUgoslavije našla su se elektroenergetska postrojenja. Bombardovana je termoelektrana „Kolubara“ u Velikim Crljenima. U napadu je povrijeđeno 11 ljudi. Gađana su ista mjesta na koja je u prethodna tri napada dejstvovano grafitnim bombama. Pogođena su i razvodna postrojenja trafo-stanica u blizini. Oko 2.30 sa četiri grafitne bombe pogođena su postrojenja „Elektroistoka“ u Brzom Brodu. Karbonskim vlaknima pokriveno je oko 15 hektara zbog čega je došlo do lančanih kratkih spojeva koji su prouzrokovali raspad mreže. Niš, Leskovac, Vranje i Prokuplje

SEĆANjE NA HEROJA SA KOŠARA: Odata počast Goranu Ostojiću

22. maj 2019.

U Jagodini je u utorak održana komemorativna svečanost povodom pogibije komadanta 63. padobranske brigade Gorana Ostojića na Košarama u borbi sa albanskim teroristima U Jagodini je u utorak održana komemorativna svečanost povodom pogibije komadanta 63. padobranske brigade Gorana Ostojića na Košarama u borbi sa albanskim teroristima. Svečanost je održana na terenima osnovne škole, koja nosi ime Ostojica, a učestovali su padobranci 63. padobranske brigade Vojske Srbije, pripadnici specijalne vojne jedinice, karatisti Jagodine i Gornjeg Milanovca, izviđači… Njih je pozdravio major 63. padobranske brogade Milovan Ilić, a svečanost je počela polaganjem venaca na spomen bistu Ostojiću u holu škole i padobranskim skokovima. Padobranci su nosili zastavu Srbije i zastavu 63. padobranske

Vladan Ivković: Srbi imaju pravo na nacionalnu srdžbu, ma šta ona u budućnosti izazvala

21. maj 2019.

Povodom teksta Viktora Ivančića „Slučaj Kusturica: Mozak na službenom putu“, prenetog i na „Stanju stvari“ Izvor: Srpski tjednik Novosti Pravo na nacionalnu srdžbu Ovo je izašlo iz pera Hrvata Viktora Ivančića, nekadašnjeg urednika splitskog „Feral tribjuna“, dakle, jednog takoreći umjerenog Hrvata i nekada oštrog kritičara Tuđmanovog režima. Upućeno je srpskom režiseru Emiru Kusturici. Međutim, nije da nema i Srba, onih koje je genijalni Slobodan Antonić nazvao „slučajnim“, koji misle isto. Čitav slučajnosrpski glibovski[1] kabal, onaj koji voli Ivančića, a mrzi Kusturicu, se decenijama upinje da srpske žrtve, žrtve srbocida, umanji ako ne može da ih negira. Kad ne može da ih negira ili umanji, onda digne dreku oko nekog srpskog stvarnog ili navodnog zločina, udesetostruči

U Beogradu regionalna konferencija o procesuiranju ratnih zločina

20. maj 2019.

U Beogradu je danas počela regionalna konferencija tužilaca Srbije, Crne Gore, BiH i Hrvatske o procesuiranju ratnih zločina kojoj prisustvuje i glavni tužilac Mehanizma za krivične sudove u Hagu Serž Bramerc. Na otvaranju skupa, tužilac Srbije za ratne zločine Snežana Stanojković izrazila je nadu da će ova konferencija predstavljati još jedan korak naprijed ka boljoj saradnji tužilaca u regionu. „Moramo zajedno privesti pravdi sve počinioce“, naglasila je Stanojkovićeva. Ona je posebno pohvalila saradnju sa Unsko-sankim kantonom, od kojeg je Srbija, kako je rekla, preuzela na desetine predmeta koji su okončani osuđujućim presudama, prenio je Tanjug. Ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif naglasio je da saradnja među tužiocima treba da

Sutra 670 godina Dušanovog zakonika

20. maj 2019.

Sutra se navršava 670 godina od donošenja Dušanovog zakonika, najvažnijeg i najstrožeg zakonika srpske srednjovjekovne države kojim su utvrđena opšta načela uređenja, a čiji je najpoznatiji moto „Oko za oko, zub za zub“. Jedini predstavnik svetorodne dinastije Nemanjića koji nije proglašen za sveca i prvi srpski car Dušan Silni bio je najveći vladar u Srbiji za vrijeme čije vladavine su granice obuhvatale čak osam današnjih država. Svoju vladavinu, pretposljednji vladar iz nemanjićke loze učvrstio je jakim zakonodavstvom, čiji je vrhunac Dušanov zakonik. Dušan je rad na Zakoniku počeo 1346. godine, odmah nakon krunisanja za cara, a do danas je poznato da postoji 24 prepisa. Ovaj najvažniji zakon srednjovjekovne Srbije donesen

DA SE NE ZABORAVI: NATO bombama hteli da nam zatru potomstvo

20. maj 2019.

Na današnji dan, na praznik Spasovdan pre dve decenije, Alijansa bombardovala KBC „Dragiša Mišović“ u Beogradu Sve se zatreslo, odjednom. Zemlja, zidovi, prozori, bolnički kreveti. Sasula su se stakla, pomešala sa ciglama i, sve je poletelo. Prostor su ispunili, jači od eksplozije, jauci očajnih pacijenata. Do njih su gotovo leteli lekari i sestre. Užas i panika zagospodarili su i porodilištem u kome je petnaestak beba upisivalo prve dane života. Dvadeseti maj, 1999. godine, Spasovdan, a pedeset osmi dan NATO napada na SRJ. U 446. naletu bombardera smrtonosni projektili usmereni su na Kliničko-bolnički centar „Dragiša Mišović“, na beogradskom Dedinju. Nije bilo spasa za pacijente na klinici za neurologiju. Zora Brkić, Branko

Verske komisije „na oku“ držale episkope pola veka

20. maj 2019.

Dr Jovan Janjić, kulturolog, govori za naš list. Komunističke vlasti išle na totalno obezboženje društva. Crkvi oduzeta imovina da bi morala da moli za „pomoć“ SRPSKA crkva slavi osam vekova autokefalnosti. Od Svetog Save, vekovima, naš narod svoj identitet, svoje nacionalno i duhovno biće gradi na zavetnom opredeljenju „bolje ti je izgubiti glavu, nego svoju ogriješiti dušu“, da je duhovno pretežnije od materijalnog. A onda dođe neka nova vlast i sve to izokrene, s jedne strane uzima, a s druge strane ne priznaje dušu – sve svodi na prolazno i materijalno. U nastojanju da stvore „novog čoveka“ i „novo društvo“, komunističke vlasti išle su na totalno obezboženje tog društva. Za

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA