arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

POZIV: U Zemunu organizujemo molitveno sabranje za Srbe Kozare i Potkozarja ubijene u logoru Zemun 1942-1944. godine

10. maj 2019.

U koncentracionom logoru Zemun, smještenom od 1941-1944. godine na nekadašnjem beogradskom sajmištu, tada teritoriju Nezavisne Države Hrvatske, počev od maja 1942. godine, ubijeno je prema istraživanjima istoričara, preko 10.000 Srba. Od tog broja, najmanje 6.500 žrtava su bile većinom žene i djeca sa Kozare, iz Dubice, Međeđe i drugih potkozarskih sela. Žrtve su na to mjesto dovežene marvenim vagonima iz sistema logora Jasenovac, počev od 05. maja 1942. godine. Tijela ubijenih, prevožena su konjskim zapregama na zemunsko groblje i tu zakopavana na više mjesta. Poslije rata, tijela su ekshumirana i bez identifikacije sahranjena u zajedničku grobnicu na jevrejskom dijelu groblja u Zemunu. U sredini uređenog memorijala, Savez boraca NOR-a iz

Novi Sad – Projekcija filma „Irodovi sinovi“

10. maj 2019.

U Gradskoj biblioteci, ulica Dunavska 1, Novi Sad, u sredu 15. maja 2019. godine, u 19 časova, biće održana projekcija filma „Irodovi sinovi“ u produkciji Fondacije „Prijatelj Božiji“. O filmu će govoriti autor scenarija, publicista Hadži Bratislav Nikolić. Pozdravna reč: Batrić Ćalović, zamenik predsednika Udruženja „Obilić 1912-1918 “ Novi Sad. Organizatori proekcije filma su Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca „Obilić 1912-1918“ Novi Sad i Gradska biblioteka u Novom Sadu. Voditelj programa će biti Vesna Živković, urednik kulturnog programa Gradske biblioteke u Novom Sadu. Film „Irodovi sinovi“ je dokumentarno-analitička priča o genocidu nad srpskim narodom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koji je kroz minule decenije prikrivan, izlagan političkom embargu, zabranama i cenzuri. Nigde

U CENTAR – dr CVETKOVIĆ Partizani na Blajburgu streljali vojnike, a u Srbiji civile

10. maj 2019.

Gost medijske kuće „Centar”, u emisiji „Intervju”, koju vodi i uređuje Dejan Petar Zlatanović, bio je Viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju, dr Srđan Cvetković.   Tema emisije bila komunistički zločini na kraju i nakon Drugog svetskog rata. U emisiji se još govorilo o krvavim unutrašnjim političkim obračunima od početka stvaranja moderne srpske države, razlici između obične i totalitarne diktature, broju ubijenih ljudi u partizansko-komunističkim čistkama nakon Drugog svetskog rata, političkim osuđenicima i zatvorskim uslovima pre i nakon Drugog svetskog rata, nekomunistima kao građanima drugog reda u Titovoj Jugoslaviji i kako su politički osuđenici i sveštenici radili za UDB -u (00.01:00); o zloupotrebi antifašizma u borbi protiv ideoloških neistomišljenika,

U Nišu vojna parada: Odbrana slobode Srbije

10. maj 2019.

Na paradi će premijerno biti prikazan i ruski tenk T-72 U Nišu će danas, povodom Dana pobjede nad fašizmom, biti održana vojno-policijska parada na kojoj će učestvovati 4 000 pripadnika sistema odbrane Srbije. Na prikazu sposobnosti Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova pod nazivom „Odbrana slobode“, planirano je učešće 380 borbenih i neborbenih vozila i 40 letjelica. Na paradi će premijerno biti prikazan i ruski tenk T-72. Paradi će prisustvovati predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je najavio da će u Nišu biti i predsjednica Srpske Željka Cvijanović i srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik. Vučić je rekao da će biti prikazana najsnažnija parada srpske snage.   – Pokazaćemo da smo jedan slobodarski narod, ponosit i

OTVORENA IZBLOŽBA O STRADANjU SRPSKE DJECE U PROTEKLOM VIJEKU

8. maj 2019.

U Domu Vojske u Beogradu otvorena je izložba „Djeca u ratu“, dokumentovano svjedočanstvo o srpskoj djeci kao žrtvama rata u periodu od 1914. do 1999. godine. Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin poručio je da bi ovu izložbu trebalo da vide srpska djeca, da bi razumjela sa kakvim zlom se suočio njihov narod, ali isto tako da je vide i djeca drugih naroda. „Hoću da verujem da nijedno hrvatsko dete, da je videlo prave slike ustaškog užasa u Jasenovcu, ne bi nikada moglo da peva na Tompsonovom koncertu ili da nosi ustašku kapu. Zato, treba se suočiti sa zlom, da bi se znalo protiv čega se treba boriti“, rekao je Vulin.

Proterali 250.000 Srba, a tuže nas za genocid

7. maj 2019.

U prištinskoj skupštini sprema se rezolucija s ciljem da se krivica za zločine prebaci na Beograd i spreči mogući kompromis Komisija kosovske skupštine pripremila je nacrt rezolucije u kojoj se od vlasti u Beogradu traži da „prizna genocid koji se na Kosovu i Metohiji dogodio od 1998. do 1999. godine“, kazni kriminalce i nadoknadi načinjenu štetu“?! Ovaj najnoviji potez albanskih predstavnika nastavak je niza besmislenih akcija, koje su kulminirale uvođenjem ekstremnih taksa na srpsku robu i upornim pokušajima da se svetu progura priča da je tokom sukoba silovano čak 20.000 Albanki, iako nadoknadu prima tek stotinak žrtava. Predstavnici naše vlade nemaju dilemu: ovakvi potezi sračunati su da bi se obesmislio

Za junake nema zaborava

7. maj 2019.

Kada smo mu otišli na zakletvu, bio je to najsrećniji dan za nas, rekla je majka Ljiljana na otkrivanju spomenika sinu Slavku Kruniću u Kamenici, koji je poginuo na karauli Košare Dve decenije od pogibije na karauli Košare Slavko Krunić (1978–1999) dobio je spomenik u zavičajnom selu pod Maljenom, i narodno priznanje da nema zaborava za srpske junake. Bista postavljena u dvorištu osnovne škole njegovog rodnog sela Kamenice osvanula je na zalaganje ovdašnjeg sveštenika Dalibora Miloševića i meštana koji su prikupili sredstva za večni beleg svom ponosu. Krunić je junački poginuo 4. maja 1999. na karauli Košare, kao strelac u 53. graničnom bataljonu Vojske SRJ. Počasnu stražu na otkrivanju spomena

Atletičara Gorana Raičevića pre 20 godina usmrtio snajperista OVK

6. maj 2019.

Stalno je govorio svojim roditeljima: „Šta ako ja ne idem, da dođe neko iz Subotice da mi brani prag kuće“ – rekla je Goranova supruga Jelena KO će da brani prag moje kuće, ako ne ja – govorio je Goran Raičević svojim najbližima pre nego što se za vreme NATO agresije na SRJ 8. aprila 1999. priključio ratnoj jedinici Prištinskog korpusa. Četiri nedelje kasnije, na današnji dan, na Đurđevdan, stigla je strašna vest da je snajperista terorističke OVK ugasio život slavnom atletičaru, višestrukom šampionu Balkana i Jugoslavije. Velika čovek, sportista, patriota trebao je 26. juna 1999. da proslavi 36. rođendan. ZASLUŽUJE PRAVI MEMORIJAL Goranu Raičeviću je ispred stadiona Partizana podignut

Narodni heroji u fabrikama Vermahta

5. maj 2019.

Strateški cilj Bašića bilo je odvraćanje Cvijinog odreda od protivustaških akcija tako što će ga uvući u borbu protiv drugih srpskih ustanika i Italijana: „Trebalo je iskoristiti prvu priliku da ga dovedemo u sukob, najpre s okupatorom, a zatim s četnicima, da se s njima nepomirljivo zakrvi!!!” Svedočanstvo pukovnika JNA Duja Bašića, španskog dobrovoljca i partizanskog prvoborca, objavljeno pre više od pola veka, podriva dogme oficijelne istoriografije o angažmanu i doktrini KPJ posle sloma Kraljevine Jugoslavije Mnogi španski dobrovoljci, istaknuti članovi Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), oni koji su ratni slom svoje zemlje dočekali u francuskim logorima, nisu se probijali ka okupiranoj Jugoslaviji već su, po nalogu KPJ, otputovali u srce

„Mali Hitler” iz prvomajskog sokaka

5. maj 2019.

Kadar u kom Titov pionir, na zaprepašćenje učiteljica salutira u maniru Hitlerjugenda, jedan je od onih koji nepogrešivo hvata duh epohe u kojoj je nastala, ocenjuje istoričar dr Srđan Cvetković Prvi maj, 1946. godina, centar Pančeva. Glavna gradska ulica, svečani defile, vijore se zastave države i partije, u skoro svakoj ruci transparent. Izašli na ulice, radnici, napredni omladinci, skojevci, narod pančevački, u najboljim odelima i obaveznim šeširom, đaci u ispeglanim belim bluzama, narodnim nošnjama – proslava Dana rada u slobodi… Svečanim defileom se ori, odjekuje: „Da nam živi, živi rad…” Dokumenta i fotografske zapise prepoznatljive ikonografije čuva pančevački Arhiv. Čuva i jedan kadar nastao zahvaljujući oštrom oku i hitroj ruci

Bombe i danas razaraju život

4. maj 2019.

U granatiranju autobusa „Niš-ekspresa” poginulo je 46 putnika „Leži ugljenisano telo s podignutim rukama, prilaze da ga odnesu i kako ga dodirnu ono se raspadne. Ničeg nije bilo što nije sagorelo”, kaže Boban Sekulić, snimatelj RTV Priština. On je zajedno s kolegom Goranom Koprivicom, među prvima, došao na mesto zločina. Dok su dolazili i njih je gađala avijacija, preživeli su napad i nastavili, a Boban govori da je čuo zastrašujući huk treće bombe i da su se od njene detonacije otvorila vrata na njihovim kolima dok su bili u pokretu, a da je ambulanto vozilo nestalo i da su ga nekoliko trenutaka kasnije primetili survano ispod puta. Zlokobne eksplozije učinile

Milan Ružić: Srpski krst

4. maj 2019.

Šta će ostati iza Srba kad nas ne bude, trebalo bi da bude ono po čemu bismo morali živeti. Ne treba da ostavljamo iza svog naroda ono što oni koji nas zatiru žele da ostavimo, već ono što će prkositi i njima i celom svetu, kao što je naš narod oduvek prkosio. Mislim da je nas Srba rođeno mnogo više nego bilo kojih drugih naroda, ali smo skoro najviše i ubijani, a sa tim se trendom nije prestalo ni do dana današnjeg. Zamislite samo kada bismo svi sišli sa kočeva, svukli se sa bajoneta, skinuli se sa noževa, izašli iz plamena, ispuzili iz jama, povadili metkove iz košulja, pokupili glave

Obaranje F-16 – pad sokola u Ždralovac (FOTO)

3. maj 2019.

Kako je 2. maja 1999. godine sudbina spojila raketaša Tiosava Jankovića, danas komandanta 250. raketne brigade VS, i pilota Dejvida Goldfejna, sadašnjeg komandanta Vazduhoplovnih snaga SAD aj ratni događaj je podjednako važan kao i obaranje „nevidljivog” aviona F-117A, ali se o njemu gotovo i ne govori. U godini kada obeležavamo dve decenije od agresije NATO-a navršava se 20 godina i od podviga tadašnje Vojske Jugoslavije – obaranja američkog aviona F-16 kod Nakučana 2. maja 1999. godine. Ovaj avion oborili su pripadnici Trećeg raketnog diviziona 250. raketne brigade protivvazdušne odbrane (PVO), iste jedinice koja je prethodno oborila F-117A. Rukovalac gađanja bio je major Boško Dotlić, koji je bio na čelu tima

Postavljena nova ploča na mestu Topovskih šupa, apel državi da se logori obeleže

2. maj 2019.

Na mestu nekadašnjeg nacističkog logora Topovske šupe povodom Dana sećanja i hrabrosti, 2. maja, predstavnici jevrejske zajednice otkrili su danas novu memorijalnu ploču Jevrejima i Romima stradalim u tom logoru i uputili apel državi da se to mesto i logor Staro sajmište adekvatno obeleže. Rabin Isak Asiel rekao je na komemoraciji prilikom postavljanja ploče da su Topovske šupe i Staro sajmište danas ispit za državu Srbiju i savest. „Sudbina ova dva objekta je ono što će odrediti biće našeg naroda i naše države”, rekao je Isail, prenosi Beta. Potpredsednik Jevrejske opštine Beograd Brane Popović kazao da je logor Topovske šupe mesto na koje su okupacione snage u saradnji sa kvislinzima

UBILE IH NATO BOMBE: Nikola sahranjen na sedamnaesti rođendan, sa sestrom Marijom i bakom Smiljanom počiva u istom kovčegu

2. maj 2019.

Dragiša (62) i Zorica (57) Petrović iz Gračanice žive samo da bi se sećali dvoje dece nastradale u Nato bombardovnju autobusa Niš-ekspresa 1. maja u Lužanu kod Podujeva Deca Petrovića, Nikola (17) i dve godine mlađa Marija, kao i njihova baka Smiljana (65), poginuli kada je Nato bomba pogodila autobus koji je saobraćao na relaciji Niš-Priština. Vraćali su iz Prokuplja, gde su bili u gostima. Nikola je za koji dan trebalo da proslavi sedmnaseti rođendan. Ali tog 1. maja 1999. godine, sa bakom i sestrom nije stigao u Gračanicu. Pogodile su ih Nato bombe koje su gađale autobus „Niš ekspresa“ u Lužanu kod Podujeva. Zorica (57) i Dragiša (62) Petrović iz Gračanice žive samo

NAJNOVIJE VIJESTI

Kolona

Probudila sam se ispod traktorske prikolice, prljava i umorna, još mokra od

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA