arrow up

Дејан Златић: Пребиловци

Можда су усташе ’41. биле заведене ко зна чим, па побише људе, жене и децу на правди Бога. Али, шта „заведе“ ове Бобеткове „хероје“ па минираше 1992. године мртве људе? Пребиловци. Усташе побише Србе 1941. На стотине. Не било како. Бацили их у јаму. Ко је погинуо одмах, ни по јада. Добро је прошао. Ко је преживео пад, доживео је прави пакао на земљи. Или боље рећи – испод земље. Умирао полако, данима, од глади, жеђи и болова, окружен лешевима који се распадају и смрде. Међу умирућима, највише је било деце. Јама у Пребиловцима није била једина. Много их је било. На десетине. У свакој од њих на стотине људи.

КОШАРЕ (2): Рат на караули је почео 30. септембра 1998.

До 24. марта 1999. године нисмо предузимали никакве посебне нове мере, јер смо их предузели још 1998. године, објашњава пуковник Душко Шљиванчанин кога је почетак НАТО агресије затекао у Ђаковици Почетком 1998. године долази до ескалације сукоба у јужној покрајини Србије. Насртаји на границу су све жешћи, сукоби добијају обележја ратних окршаја. Војник Ђула Дорни из 74. граничног батаљона Подгоричког корпуса гине 7. маја 1998. године. Он је први граничар који је настрадао у сукобима 1998/99. године. – Отприлике у то време карауле „Кошаре” и „Морина” (суседна караула) су блокиране и управо тада се ВЈ први пут ангажује унутар Космета, и то због снабдевања ових караула. Сећам се да је

КОШАРЕ (1): Јачи од ОВК пешадије и НАТО авијације

У борбама учествовале многе јединице Војске Југославије, али су током прва два дана напад непријатеља зауставили припадници 53. граничног батаљона – младићи на одслужењу војног рока и неколико старешина Високо у Јуничким планинама, на око 1.000 метара надморске висине и око 30 километара од Ђаковице, налазила се караула „Кошаре”. Око 500 метара изнад ње била је југословенско-албанска граница. Сама зграда карауле изграђена је седамдесетих година 20. века, када и друге карауле на тој граници. Уочи почетка НАТО агресије у њој је боравило око 130 војника, младића на одслужењу војног рока, осим командира и његовог заменика, који су били подофицири. На данашњи дан пре двадесет година почела је битка на Кошарама,

23 године од злочина у Грделичкој клисури

Данас се навршава 23 године од невиђеног злочина у Грделичкој клисури када су авиони НАТО алијансе на железничком мосту преко Јужне Мораве погодили воз пун путника. Код спомен- обележја у пет до дванаест, у време гранатирања воза, почеће комеморативна свечаност на којој ће бројне делегације положити венце и цвеће. На други дан ускрса 12. априла 1999. године авиони НАТО-а гранатирали су међународни путнички воз бр. 393 пун путника. Тачан број погинулих није утврђен, други и трећи вагон потпуно су уништени. Зна се да је у возу било најмање 50 путника. Идентификовано је 15 погинулих међу којима шестогодишњи Бранимир Станијановић и једна трудница. И после 19 година мештани Грделице не могу

„НАТО агресија” када смо почели да ствари називамо правим именом? (ВИДЕО)

У годинама након НАТО агресије високи војни и државни званичници избегавали су коришћење термина „НАТО агресија”. Извор: Српска историја Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Све до 2015. године, израз „НАТО агресија”  није био устаљени појам који је коришћен у званичним обраћањима већ су се користили појмови „бомбардовање” и „агресија”, без директног навођења одговорних за овај злочин. Негде од 2005. године, у медијима се „стидљиво” спомиње термин „НАТО

Не опраштамо док се не покају: Како је у Србији за време Југославије спровођен културни инжењеринг

„Пропустили смо пола века ненеговања културне самосвести због геноцида над Србима у Другом светском рату. Временом почеле су страховите ревизије због којих су уметници и жртве ућуткани. Зло није кажњено. Не можемо да опростимо јер се нико није ни покајао“, каже за Спутњик Славица Гароња Радованац говорећи о односу културе и националне трауме. Културна траума као део нашег колективног идентитета тема је новог броја часописа „Култура“ у којем аутори из различитих области – културологије, науке о књижевности, антропологије, филозофије, психологије, социологије говоре о културној рефлексији наших колективних траума какве су сеобе и геноциди, нарочито у 20. веку. Од девет радова представљених у овом зборнику, три се баве траумама геноцида у

НОВА КЊИГА СРЕТЕНА ЈАКОВЉЕВИЋА – „Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ (1941- 1945)

Сретен Јаковљевић, новинар, писац и члан Удружења новинара Србије (УНС) објавио је књигу „Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ (1941 – 1945) „Овом књигом покушавамо многе скривене приче да отргнемо од заборава“ написао је Јаковљевић у предговору и додао да се у рату заборављају судбине и страдања „малих“ људи, а њихове приче чине најверодостојнији мозаик истине о ратним ужасима. Књига је резултат вишедеценијских истраживања у архивама, библиотекама, као и непосредних разговора са учесницима Другог светског рата. Аутор у делу пише да су комунисти величали своју победу, скривали грешке и злочине које су учинили, а југословенску војску приказали као негативце. „У то име многе злочинце и кривце за српска

Бивши логораши: За злочине у „Лори“ срамотна свака пресуда осим доживотне (ВИДЕО)

Бивши логораши сплитског логора „Лора“ кажу да је казна за ратне злочине над српским цивилима изречена бившем управнику овог логора Томиславу Дуићу и чувару Емилиу Бугури, срамотна и поражавајућа. Бивши логораши, које је у љето 1992. Хрватска војска заробила и одвела у ово мучилиште, кажу да је срамотно ниска пресуда за страхоте које су Дуић и Бунгур лично радили. – Срамотна је свака пресуда осим доживотне за оно што је управник логора Томислав Дуић радио. То се не може људски и разумно описати, те тортуре, а најмање двадесет пута сам о роме свједочио и давао исказе. Осим тога, ми смо и крунски свједоци да је Хрватска учествовала у рату у

ОБИЉЕЖЕНО 80 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА У ДОБРЕЉИМА: Преко злочина се не може прећи заборавом него праштањем (ФOTO)

У гатачком селу Добреља обиљежено је 80 година од свирепог убистава 39 недужних цивила од стране партизана Првог херцеговачко-црногорског ударног батаљона. Парастос погинулима служио је Његово преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије. Потомци и поштоваоци невино страдалих цивила овог херцеговачког краја, по први пут на осамдесету годишњицу од покоља, парастосом су обиљежили дан сјећања на страдале претке. Миливоје Сушић имао је шест година када су му партизани убили оца и дједа. Прича, његов живот након тог 04. априла био је велика патња. -Тога дана партизани су ми убили оца Обрена и ђеда Павла, нису се томе надали, јер никоме ништа скривили нису. Са шест година остао сам сироче,брат ми

Да се не заборави: Били смо у спомен подручју Јасеновац

Наш Хор дјевојчица „Роса“ из Пуцарева (Новог Травника) након посјете омладинским радним бригадама на Козари, 1987.године, према ранијем договору вођа пута, свих дјевојчица и двије дежурне мајке, прије повратка кући посјетили смо Спомен-подручје Јасеновац.     Сви су учили о школи о томе и имали прилике да слушају о том страшном мјесту али су ипак жељели да пођу тамо и положе цвијеће. Након што су положиле цвијеће у Крипти величанственог споменика у облику цвијета, кренули су у обилазак изложбеног простора а на крају су са пажњом у пројекционој дворани одгледали документарни филм о Јасеновцу. Озбиљна лица орошена сузама су говорила о утисцима које су стекле и понијеле са собом. Брошуру СПОМЕН ПОДРУЧЈЕ

Квадратура круга: Ливно – Јама Равни Долац (ВИДЕО)

Низ трагичних догађаја збило се у Ливну у лето 1941. године када су усташе из тог места побиле мушко становништво из околине ливањског поља, а стотине српске деце и жена побацале у јаме. Само у јаму Равни Долац, 30. јула 1941. године бачено је 218 жена и деце. После 42 дана из јаме, дубоке 46 метара, извађено је живо тринаест жена и један младић. Како су преживели пад са толике висине и како су толико дана издржали без хране, о томе у Квадратури круга сведоће преживеле Милица Маљковић и Мара Јурић. Тај стравичан злочин у јами Равни Долац био је инспирација Ивану Горану Ковачићу за његову чувену поему „Јама. Извор:

Ђурђица Драгаш: Ми знамо шта су Пребиловци

Ушла сам у мрак биоскопске сале носећи са собом остатке дана, београдске гужве, оне уобичајене, свакодневне нервозе с којом живимо. Изашла сам уплакана, потресена, али препорођена. Дрхтавих очију, али пуног срца. После филма „Пребиловци – тамо и камен има ожиљак“ у глави ми је била само једна мисао – живот је чудо, страшно, сурово и блиставо чудо! Како другачије објаснити оно што се у том херцеговачком селу десило 1941, 1942, 1990, 1991, 1992? Како другачије појмити то што и данас, упркос свему, у Пребиловцима живи 40-ак људи, што се чује дечји смех и црвкут птица?! Јер, као што рече један од учесника филма, ни птице неће да певају ако немају

„Пребиловци – тамо и камен има ожиљак“ – премијерно на Мартовском фестивалу

На овогодишњем, 69. Мартовском фестивалу, светску премијеру је имао филм у продукцији РТС-а, „Пребиловци – тамо и камен има ожиљак“ Сање Драгићевић Бабић. Филм говори о масакру у Пребиловцима који су усташе починиле у августу 1941. над српским мештанима села Пребиловци, углавном над женама, децом и старцима, али и о поновљеном злочину 1992. године. „Ово јесте филм и о злочину који се десио 41, ово јесте филм о покушају затирања једног села 41. године. Иза приче о Пребиловцима крије се и још једна ствар, то је да је после тог покушаја затирања село је поново оживело. Ово је филм о поновном злочину деведесетих година и о поновном покушају затирања истог

НАЈМЛАЂИ СТРАДАЛНИЦИ НАТО АГРЕСИЈЕ: 79 дечјих жртава за 78 крвавих дана

Подсећање на време када су, пре две деценије, бомбама убијани и мали анђели. У дневнику незаборава и опомене „вечерње Новости“ у споменик на Ташмајдану уписале и редни број смрти Бомбе су им прекинуле загрљај са родитељима. Јединим уточиштем,последњу топлину. Пресекле први додир младалачке љубави и први пољубац. Прву сетву девојчице на очевој њиви. Игру на мосту. На путу до школе. У купатилу, погодиле малену Милицу Ракић. Зауставиле смех и радост детињства у подруму Милића, једне обичне сурдуличке куће. Отргле цурицу од мајке која ју је на свет донела после осам месеци борбе да у колевци заљуља једино потомство. Пројектили су их зауставили и у повратку кућама. То су албанска деца,

Светска премијера филма “ПРЕБИЛОВЦИ – тамо и камен има ожиљак” на 69. Мартовском фестивалу

Светска премијера документарног филма “ПРЕБИЛОВЦИ – тамо и камен има ожиљак” (Србија / 2022. / 82’), ауторке Сање Драгићевић Бабић, биће одржана на 69. Мартовском фестивалу 30. марта од 19 часова у Великој сали Дома омладине Београда. Овај документарац настао је у продукцији Радио-телевизије Србије, сниматељи су Драгослав Бојковић и Никола Ђуровић, а продуцент Милица Дабић. Знате ли за село у Херцеговини, где свака кућа, сваки камен и сваки човек имају ожиљак? За село у којем је два пута заустављан живот, а оно изнова оживљавало? Где су једном убијени, опет убијани? Где, упркос свему, живот и даље говори? Знате ли како је у том селу дошло до преображаја од мржње

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika.

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu.

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi

Fritz

No sudbina je promijenila tijek ovih događaja. Otputovala sam, doduše, u Pariz,

Matura

Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.